Револуција за навијаче: Повређен вам је омиљени играч - не брините, добићете новац назад

Како бисте се осећали када бисте могли да платите пет до 15 посто скупљу карту, али да на тај начин осигурате да вам се рефундира новац ако ваш омиљени играч не излази на терен?

На велику жалост овдашњих љубитеља спорта, та опција у овом тренутку није могућа у Србији, али зато ће моћи да уживају у случају да живе у САД.

Тара Фен, маркетинг менаџер калифорнијске компаније Fansure, која омогућава овакву опцију, објаснила је како ће то да функционише кроз пример кошаркашке утакмице.

„Рецимо да карта кошта између 300 и 400 долара. Отприлике толико плаћате да бисте видели Леброна Џејмса или Кевина Дурента".

Систем функционише тако што навијач нормално купи карту, а најмање 48 сати пре почетак утакмице оде на сајт и уплати додатну количину новца.

Управо та количина показује шта Fansure мисли о томе колика је вероватноћа да неки од ваших омиљених спортиста заигра.

Конкретно, ако волите Дурента, који ретко пропушта утакмице Голден Стејт Вориорса, ваш додатни износ биће релативно мали.

„То би било око осам посто укупне цене карте. Односно, око 30 долара на суму од 400", објашњава Фен.

Ако Дурент игра, „убацили" сте 30 долара у џеп компаније Fansurе. Али, ако он не наступи, и даље можете да одете на утакмицу а компанија ће вам рефундирати цену карте, али ће задржати онај додатни износ од 30 долара.

Опседнутост статистиком

Наравно, ако је потпуно јасно да неко неће играти, компанија вам неће ни понудити опцију додатног плаћања. Све остале варијанте представљају деликатан процес у којој Fansure нема право да греши баш често.

До сада је на овај начин продато мање од 50 карата, али наводно постоје позитивни сигнали - још ниједном нису морали навијачима да исплате новац.

За сада се овај цео процес обавља ручно, јер људи рачунају квоте и шансе на основу званичне статистике НБА лиге.

Очекује се да у следећих „месец дана или нешто више" компанија уведе аутоматизован систем са алгоритмом који би требало да убрза цео процес. Систем би ускоро требало да обухвати и друге спортове попут фудбала, бејзбола и америчког фудбала.

За оволике и овакве потребе биће потребно да алгоритми израчунају неке много комплексније ствари. Мада, немам дилему да ће, Американци који су опседнути статистиком, успети и то да ураде.

Наравно, много тога зависи од новца и јасно је да је за сада цела прича још у повоју.

Дугорочно гледано, овај концепт представља добру прилику и за другу сврхе, а посебно је добро што се заснива на томе колико је нека утакмица важна за навијача. Истовремено, на основу овога би било и медијима лакше да одлуче које утакмице да преносе.

Рецимо, Тара Фен ми је рекла и да компанија планира да прошири концепт музичке фестивале и представе на Бродвеју.

Како избећи сузе

Да се вратимо на кошарку. Питао сам се шта би се десило ако у првом минуту утакмице Кевин Дурент повреди колено и изађе са терена.

„У овом тренутку то би се рачунало да као да је играо на мечу", каже Фен.

Али, како ми је рекла, у оваквим ситуацијама навијачи би можда могли да добију делимичну рефундацију. Поред тога, размишља се и о опцији да „осигурања за случај разочарања", односно ако екипа за коју навијате доживи баш убедљив пораз.

Цела идеја ме подсетила на пријатеља који се углавном кладио против тима за који навијамо, Кембриџ јунајтед, тако да би, чак и у случају пораза имао неки разлог да буде срећан.

И наравно да га због тога сматрам одговорним што је 2005. године Кембриџ испао из лиге.

Али, замислите сада следећу ситуацију. Родитељи који штеде стотине долара како би одвели децу да виде идола попут Леброна Џејмса, а онда сазнају да се он повредио.

Са овим новим системом, родитељ ће можда моћи да избегне дечије сузе због разочарања, а притом да га одведе неколико дана касније на нову утакмицу.

Истовремено, морам да признам да део мене не може да прихвати идеје које гурају спорт у овом смеру. Једна чињеница је необорива - једноставно, неке утакмице ће бити досадне, у некима ће ваша екипа бити разбијена у парампарчад, а понекад ће најбољи играчи одсуствовати због повреде.

Разочарење је део спорта подједнако као уживање. Уосталом, зар није суштина подржавати екипу, а не појединца.

А опет, можда је то само мој став.