Мађарска: Музеј жртвама холокауста поделио јеврејску заједницу

Пилоти који из мрака слећу на међународни аеродром у Будимпешти ускоро ће имати нову звезду за навигацију - огромну Давидову звезду.

Предвиђено је да је авионски торањ осветљава са стране, тако да визуелно подсећа на сточне вагоне.

То осветљење је толико јако, да су морали да траже дозволу од мађарских аеродромских власти.

Давидова звезда, израђена од перфорираног челика, круна је новог музеја Кућа судбине, изграђеног на месту железничке станице са које су немачки нацисти депортовали Јевреје 1944. године.

Изградња је завршена још пре пет година, али спор око концепта музеја, као и садржаја изложбеног и едукативног центра који ће тамо постојати, одложио је отварање.

Почетком 20. века сваки четврти становник Будимпеште био је јеврејског порекла.

Током Холокауста, нацисти су убили 565.000 од 860.000 мађарских Јевреја.

Како се укључила мађарска влада

Недавна истраживања показују да 160.000 људи јеврејског порекла и даље живи у Будимпешти.

Постоје три одвојене заједнице, од којих је најмања Хабад-Лубавич заједница.

Десничарска влада Фидеса Мађарске, на челу с премијером Виктором Орбаном, уступила је вођење музеја и развој концепта који га прати, како Хабаду, тако и Институту за истраживање историје централне и источне Европе.

Институт предводи историчарка блиска Орбану - Марија Шмит. Она је и директорка популарне Куће терора, која годишње привуче 300.000 посетилаца изложбом справа за мучење из периода комунизма и нацистичке ере.

У канцеларији у Буди, на супротној страни Дунава који дели град на два дела, рабин Сломо Ковес пажљиво бира речи.

„Чињеница да је мађарска влада, након година превирања, била вољна да уступи руковођење државног музеја независној јеврејској организацији, јесте без преседана", каже он.

„То је врло херојски и храбар чин."

„Национална трагедија, а не само јеврејска."

Андраш Хајслер, шеф Федерације јеврејских заједница, преиспитује концепт и организацију Куће судбине.

„Холокауст је трагедија читавог народа, тако да би цело мађарско друштво требало да га запамти, а не само мађарски Јевреји."

„Наш други проблем је Марија Шмит. Њу ниједна међународна институција за сећање на холокауст није прихватила као веродостојну историчарку. Зато смо сигнализирали влади да би требало да преиспита одлуку о томе да је укључи у ово."

Неразјашњена историја Мађарске

Иза неслагања вребају и спорна питања из историје мађарских Јевреја током 20. века, као и политички ставови настали као последица процвата пријатељства између Орбана и израелског премијера Бењамина Нетањахуа.

Према оригиналном концепту, Кућа судбине је требало да се бави периодом 1938-1948.

Ипак, мађарски антисемитски закон, који је ограничавао присуство Јевреја на универзитетима, усвојен је још 1920. године.

Многи мађарски Јевреји страхују и да је везивање крајњег датума за исту годину у којој је држава Израел успостављена и комунисти преузели власт у Мађарској, порука музеја: „добри Јевреји" који су преживели холокауст отишли су у Израел, док су "лоши Јевреји" који су остали били комунисти.

Андраш Геро, историчар који је укључен у планирање Куће судбине, инсистира да такви спорови одвлаче пажњу од главне сврхе музеја који би требало да образује младе Мађаре о Холокаусту. Надају се да ће заинтересовати оне између 15 и 25 година.

Шетњом кроз још празне сиве хале, намерно обложене зарђалим гвозденим лимовима, одакле се металним степеницама излази из реконструисаног сточног вагона, стиче се утисак да је музеј негде између затвора и железничке станице.

Телевизијска екипа која га је посетила приметила је да изгледа као "јеврејски свемирски брод".

„Кућа судбине жели да остави емотивни утисак на посетиоце", каже Геро.

„Главни циљ нам је да дотакнемо људе и кажемо им: „Чујте, страшно је то што се догодило, не заборавите, и будите опрезни - све може да се понови, ако нисте довољно храбри да то избегнете."

Политички контекст холокауста

Када се Орбан сусрео с Нетањахуом на инаугурацији бразилског председника Жаира Болсонара за Нову годину, израелски лидер је затражио три гаранције за музеј, према писању израелских медија:

Као одговор на то, Орбан му је понудио „нови концепт" који ће вероватно бити обелодањен тек након израелских избора у априлу.

У међувремену, ново питање дели Хабад, који окупља хасиде и ортодоксне Јевреје, и Федерацију мађарских јеврејских заједница.

У јануару, рониоци из израелске организације за спашавање и опоравак Зака почели су претраживање корита Дунава како би нашли посмртне остатке Јевреја које су крајем 1944. стрељали мађарски фашисти окупљени у Партију стреластог крста.

"Кости су вероватно иструлиле током 75 година или их је вода однела далеко, низводно до Црног мора", објавила је Федерација на својој интернет страници. "Таква потрага је непотребна, и нарушава мир и достојанство мртвих."

Међутим, Хабад на ствари гледа другачије. За њих проналажење посмртних остатака представља "моралну обавезу".