Кинеска летелица слетела на до сада најудаљенију и неистражену страну Месеца

Кинеске власти су објавиле да је њихова сонда Чанг Е-4 слетела на до сада најудаљенију и неистражену страну месеца.

Летелица без посаде је рано јутрос око 3:30 слетела на Басен Аиткен, на Јужном полу Месеца, наводе државни медији.

Сонда је опремљена инструментима за испитивање геологије подручја, као и за извођење биолошких експеримената.

Ово слетање се сматра огромним кораком у истраживању свемира.

Последњих година је било више одлазака на Месец, али већина тих мисија је обављена у месечевој орбити. Последња летелица са посадом на Месецу била је Аполо 17 1972. године.

Сонда Чанг Е-4 је већ послала прве фотографије површине, које су потом објавили кинески државни медији.

Како сонда нема директну комуникацију са Земљом, све фотографије морају да буду пребачене преко одвојеног сателита како би стигле до нас.

Због чега је ово слетање на Месец толико значајно?

Раније мисије на Месецу су се углавном одвијале на страни која је окренута Земљи, али ово је први пут да је нека летелица дошла до неистражене и удаљене стране.

Је Куанзи, астроном са технолошког универзитета Калтек из Калифорније, изјавио је за ББЦ да је ово први пут да је Кина „покушала да изведе нешто што друге државе са свемирским програмом раније нису пробале".

Чанг Е-4 је лансирана са Ксичанг сателитског центра у Кини, седмог децембра. Ушла је у месечеву орбиту 12 децембра.

Планирано је да сонда истражи подручје под називом Фон Карманов кратер, који се налази у басену Аткиен на Јужном полу - формираном јаким потресом током раније месечеве историје.

„Пречник кратера је преко 2.500 километара, док дубина износи 13 километара и представља један од највећих кратера у Соларном систему и највећи, најдубљи и најстарији басен на Месецу", каже за ББЦ Ендру Коутс, професор физике у лондонској Мулардовој лабораторији за истраживања свемира.