Пебл и пингвини: На продају острво на Фокландима

Да ли бисте купили острво? А пингвине? Или можда све заједно?

Ево прилике - продаје се једно од Фокландских острва у Јужној Америци, заједно са војском пингвина и плажом дужом од шест километара.

Острво Пебл припада породици Дин већ 150 година, али потомак првобитног купца, Сем Харис из Пемброкшира у Велсу, сматра да је дошло време за продају.

Оствро се може похвалити са пет различитих врста пингвина, 42 врсте птица, морским лавовима, 6.000 оваца и 125 говеда.

„То је невероватно место", каже Харис.

„Нажалост, за нас је постало претешко да њиме управљамо."

Породица је продала остала острва која је поседовала на Фокландима, и преостало им је само оствро Пебл.

Нико од чланова породице не живи на острву од 1950-их, а њиме сада из Велике Британије управља Семова мама Клер.

У посед породице дошло је 1869. године, када је га је Џон Маркам Дин купио за само 400 фунти, заједно са неколико суседних острва. Отишао је на Фокландска острва како би успоставио фирму за ремонт бродова. Претходно је радио у месари.

„Сви чланови породице су имали прилику да обиђу острво", каже Сем.

„Сва унучад је била тамо, са свом нашом децом и њиховим мужевима и женама".

„Моја супруга Лоури и ја смо ишли 2011. године. Размишљали смо о томе да се преселимо на острво, али онда смо добили децу."

„Није нам било лако да донесемо одлуку о продаји, али моји родитељи више нису у могућности да воде рачуна о острву. Биће тешко рећи збогом."

Острво је дуго 32 километра, шест километара је широко и треће је по величини на Фокландима. Има мини планински венац, острва, километре обале, литице и шљунковиту плажу по којој је и названо.

Дом је успешне фарме оваца и говеда, подигнуте када је острво купљено. Има и бројне колибе за туристе, ветротурбине и соларне палене који генеришу енергију. Такође има и статус Међународне области за птице и биодиверзитет.

Поврх тога, значајно је и у војној историји, као локација прве копнене битке Фокландског рата из 1982. године.

Сем Харис каже да породица нема представу колико би острво могло да кошта, али да би волели да га продају неком ко је заинтересован за пољопривреду.

„Желимо да се развија и да га продамо неком ко ће се заиста бринути о њему", каже.

„Има и велики туристички потенцијал с обзиром на то да се овде налази велика војна база, те да на остртву живе многе животиње.

На острву се производи доста вуне која одлази у Велику Британију, па је потребан неко ко ће водити рачуна о свему томе.

Тражили смо од једне агенције за некретнине да процени вредност, али они то нису могли да ураде зато што је толико дуго наше, па не могу ни са чим да га упореде. То значи да смо отворени за понуде."