Србија и ЕУ: Отворена два нова поглавља

На дан када је Европски суд правде одобрио Великој Британији да одустане од Брегзита, Србија је направила још два корака ка Европској унији.

Ради се о два мала корака на путу за који нико не може са сигурношћу да тврди колико их тачно броји и колико ће још да траје.

На дневном реду данашње међувладине конференције у Бриселу нашла се економија.

Реч је о поглављима 17 и 18 - односно монетарној и економској политици и статистици.

Или, у најкраћем - коришћењу евра и усклађивању статистичких метода и обраде података са европским стандардима.

Наравно, то није једино што обухватају ова два поглавља, чије је отварање било најављивано за јун ове године.

Србија је са ова два до сада укупно отворила 16 преговарачких поглавља. Привремено су затворена два.

До пуноправног чланства у ЕУ морају бити затворена сва поглавља - њих 35. Након тога треба да се распише референдум, на коме ће се грађани изјашњавати о чланству државе у Унији.

Шта доносе два нова поглавља?

О којој год области живота да говоримо, на крају се све своди на економију. Она је свуда и у свему, на свим нивоима.

Због тога је важно и да се у две области о којима се данас говорило у Бриселу, буду остварене све препоруке и све што ЕУ од Србије захтева. Да буду заиста остварене, а не само чекиране као испуњене.

Поглавље 17 - економска и монетарна политика - забрањује привилегован приступ јавног сектора финансијама, подразумева потпуно независну централну банку, забрану да она финансира јавни сектор, као и усвајање евра и приступање еврозни.

Тако би Србија, након што постане чланица ЕУ, а то би према неким најавама могло да се догоди у наредном кругу проширења 2025. године, у једном тренутку требало да пређе на употребу европске валуте.

То не значи да ће динар престати да важи са даном приступања заједници, већ ће се то догодити када држава испуни потребне критеријуме.

Највиши степен интеграције који су државе чланице досад постигле представља Европска монетарна унија (ЕМУ), чије је успостављање предвиђено Уговором из Мастрихта 1992. године.

ЕМУ подразумева координацију фискалних политика, спровођење заједничке монетарне политике и усвајање заједничке валуте - евра.

Успостављање ЕМУ текло је кроз три фазе и завршено увођењем евра у оптицај 1. јануара 2002. године.

Евро данас није званична валута у свим државама чланицама. Осим у већини чланица ЕУ, користи се и у Црној Гори и на Косову, као званична валута.

Шта је до сада отворено?

Од децембра 2015. године, када су отворена прва два поглавља, до данас их отворено укупно 16. Привремено су затворена два.

Да би поглавље било затворено, Србија мора да испуни све мере из акционих планова и законодавство прилагоди правилима ЕУ.

До сада отворена поглавља су:

Поглавља 25 и 26, која се тичу науке и истраживања и образовања и културе, затворена су истог дана када су и отворена, што значи да Европска комисија сматра да нема потребе за било каквим изменама у домаћем законодавству.

Колико нам добро иде

Колике су плате у Србији у односу на неку од земаља ЕУ, колико је живот бољи или гори макар у бројевима или „колико нам добро иде" - могуће је проверити уз неколико кликова - на сајту Европског завода за статистику - Евростата.

Многи подаци из Србије већ се налазе на овом сајту, али испуњавањем одредби из поглавља под редним бројем 18 са списка од 35 поглавља, прикупљање, обрада, доступност и веродостојност података биће квалитетнији.

Евростат функционише тако што државе прикупљају статистичке податке које анализира званична статистичка институција те државе и прослеђује их Евростату.

Он их даље обједињује и обрађује.

Осим што већ прикупља податке из Србије, Европски завод за статистику помаже и у побољшању домаћег статистичког система. Тако је ЕУ у претходном периоду финансирала пројекте спроведене за јачање статистичког система у Србији.

Проблем који се јавио у међувремену односио се на податке са Косова, пошто је ЕК инсистирала на томе да се из табела РЗС они уклоне.

Тако у Републичком заводу за статистику није могуће добити било какве податке који се односе на Косово.

Иначе, Министарство за европске интеграције је крајем августа ове године објавило резултате истраживања које показује да је у том тренутко за чланство Србије у ЕУ било 55 одсто грађана.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]