Нова Микеланђелова дела откривена уз помоћ трбушњака

Трбушњаци уклесани у две бронзане статуе помогле су истраживачима да открију порекло уметничког дела - ради се о једине две познате бронзане статуе Микеланђела.

Светски тим стручњака окупљених на Универзитету Кембриџ потврдио је да се ради о Микеланђеловим делима након четири године истраживања.

Статуе високе један метар приказују мишићаве мушкарце који јашу пантере.

Аукцијска кућа Сотеби из Лондона је 2002. године продала статуу за око 2 милиона евра. Међутим, уколико се прихвате докази да се ради о Микеланђеловом делу, вредност уметнина ће знатно порасти.

Дело Леонарда Да Винчија „Спаситељ света" продато је за око 500 милиона евра.

Више од милион фунти за слику несталу усред аукције

Нова Трампова слика на зиду Беле куће

Огромни мишићи

Верује се да су статуе настале након што је Микеланђело завршио „Давида", ремек-дело од мермера, а пре него што је почео да слика плафон Сикстинске капеле између 1508. и 1512. године.

Докторка Викторија Авери из музеја Фицвилијам објашњава да је Микеланђео стварао дела која имају специфична анатомска обележја.

Једно од тих обележја је и „трака влакнастог ткива које шест трбушњака претвара у осам или десет".

У 19. веку се сматрало да ове бронзане скулптуре заиста припадају маестру ренесансе, али та теорија је побијена и приписане су холандском скулптору Вилијему Даниелс ван Тетроду.

До 2014. године, Пол Јоанидес са Кембриџа успео је да повеже дела са малим детаљем из копија Микеланђелових нацрта из 16. века - који су чувани у музеју Фабре у Монтпељеу у Француској.

Стручњаци музеја Фицвилијам су у фебруару 2015. године представили овај случај - према коме се дела приписују Микеланђелу - и то засновали на историјским, техничким и анатомским доказима.

Др Авери је проучавала 30 писама које је уметник слао породици у време рада на бронзаној статуи папе Јулија другог у Болоњи.

Како каже, писао је о „искушењима уметника који учи док ради" и да би му прављење мањих бронзаних скулптура било „благо олакшање".

Писма показују да је уметник био укључен у све фазе рада на скулптурама, не само да је радио на оригиналним моделима већ је, према истраживачима, припремао калупе и завршне радове.

Научници у Швајцарској користили су неутронску анализу како би утврдили да дела датирају из ере Микеланђела, док је професор Петер Абрахамс - који се бави клиничком анатомијом на универзитету Варвик - пронашао да скултуре садрже неке од анатомских особености уметника, попут простора између прстију на ногама, осам трбушњака, испупчених бутина и мишићавости младића.

Др Авери каже: „Знамо да јавност може да буде цинична када немате документоване доказе, али ће радије веровати науци.

„У питању је аутентични Микеланђелов рад из времена када је био на врхунцу креативности, када је желео да надмаши савременике и овлада свим медијумима у широким размерама."

Никаква папирологија о скулптурама не постоји пре 1878. године када их је династија Ротшилд откупила од племићке породице из Венеције за између 250 и 300 хиљада франака.

Данас припадају приватним власницима из Лондона али очекује се да ће их позајмљивати музејима широм земље.

Остале познате Микеланђелове скулптуре - укључујући и статуу папе - отопљене су да би се од њих направили топови и оружје током Француске револуце, каже др Авери.

„До сада је овај значајан део његове каријере био занемарен", додаје она.

„Знамо да је био велики уметник, али ове четири године рада доказале су да је померао границе и засукао рукаве.

„Док су се уметници стидљиво склањали од овог алхемичног материјала, он га је прихватио као нико из те генерације.

„Скулптуре додају нови сјај овом великом креативном генију."

Ово истраживање је предмет нове књиге „Микеланђело: Скулптуре од бронзе", која се бави његовом релативно недокументованом каријером скулптура.