Раскол у православној цркви појачао тензије између Русије и Украјине

Украјински председник Петро Порошенко каже да је врх православне цркве спреман да призна независност цркви у Кијеву, упркос противљењу Москве.

Ако васељенски (цариградски) патријарх Вартоломеј призна независност цркве у Кијеву, на тај начин ће јој одобрити отцепљење од московске Патријаршије.

Руски патријарх Кирил се у петак срео са Вартоломејем у Истанбулу. Тада нису успели да реше статус кијевске цркве.

Русија види Кијев као историјску колевку Руске православне цркве. У источној Украјини се осећају тензије између украјинских војних трупа и побуњеника која подржава Русија.

Порошенко је у твиту навео да је Екуменска патријаршија Вартоломеја „одлучила да, не узимајући у обзир мишљење Москве, да право свим државама да формирају сопствену цркву".

„На првом месту, право је Украјине да успостави локалну црквену заједницу Украјинске православне цркве."

Портпарол кијевске Патријаршије је на Фејсбуку написао да проглашење независности на добром путу.

„Екуменски патријарх је објаснио руској делегацији да је одлука донета и да су покренуте све неопходне процедуре", написао је архиепископ Јевстрати Зорја.

Папа 'ни реч' о оптужби да је прикривао злостављања

САД прете новим санкцијама Турској

Око чега постоје несугласице?

Тензије у Украјинској православној цркви почеле су после пада Совјетског савеза 1991. године. Украјина је прогласила независност, а с падом комунизма дошло је до великог оживљавања хришћанства.

Руска православна црква је, вековима уназад, и пре Совјетског савеза, препозната од руске државе - а интереси цркве неретко су се поклапали са интересима цара.

Оживљавање руског национализма под Борисом Јељцином, а потом и Владимиром Путином, поново је уздигло ауторитет цркве, као и одлучност да задржи управљање украјинским црквама.

Током раног средњег века, хришћанство се из Кијевске Русије (из које је настала руска држава) проширило на остатак Русије.

Данас у Кијеву постоје три огранка православне цркве:

Огранак који је одан Кирилу је најмасовнији, али званични раскол би могао да многе следбенике наведе на придруживање кијевској Патријаршији.

Став московске Патријаршије је да би украјински „расколници" требало да се покају и врате Руској православној цркви.

Такође, постоји ривалитет између моћне московске Патријаршије на челу са Кирилом - за коју се процењује да има око 150 милиона следбеника - и Екуменистичке патријаршије Вартоломеја, која се сматра за прву међу једнакима Источне православне цркве.

Ривалитет постоји вековима, потиче још из периода Византије и руских царстава. Украјина је била део руског царства, али многи верници су се за духовно вођство окретали Константинопољу (касније Истанбулу), а не Москви.

Након разговора у Истанбулу, патријарх Кирил је рекао да су он и патријарх Вартоломеј разговарали „о свим проблемима на дневном реду" и да је то био „дијалог између два брата".

„Није било ничег тајновитог на састанку, ништа због чега бисмо зажалили", рекао је не износећи детаље. Њихов састанак трајао је скоро три сата.