Исповест Василија Коваљева, заточеника гулага

Васили Коваљев, један од ретких људи који су преживели Стаљинове гулаге, преминуо је у 89. години на далеком истоку Русије.

Коваљев је преживео ледене ћелије и злостављање у злогласном затворском систему Совјетског Савеза у који је комунистички режим послао више хиљада „непријатеља".

Бекство је покушао 1954. године, када се пет месеци крио у леденом руднику са још двојицом затвореника.

Његова прича објављена је на порталу Весма из града Магадана, са далеког истока Русије.

Коваљев је са 20 година 1950. проглашен кривим за „антисовјетску саботажу". Тако је постао једна од неколико милиона жртава Стаљиновог режима.

Стара сабља коју је користио за сецкање поврћа била је довољан доказ да га осуде.

Игра са смрћу

Прво је послат у Нориљск - град који се налази у арктичком кругу, рекао је за портал Весма.

Међутим, на крају је, након што су чувари открили његов план бекства, завршио у злогласној мрежи радних логора северно од Магадана.

Са још двојицом затвореника 1954. сакрио се у руднику и спремао побуну, али неко их је издао чуварима.

„Рудари који су знали то место ишли су са чуварима. Рекли су нам да ледену хладноћу и таму нећемо издржати више од недељу дана", рекао је Коваљев за портал Весма.

"Највећи српски пријатељ" или потврда силе на Балкану

Пуси Рајот: Исповест из затвора

„Блокирали су све улазе решеткама... Пет месеци смо провели испод земље, у мраку, изгладнели. После три месеца смо појели сву храну и на крају смо жвакали дрво".

Како каже, успели су да прокопају пут кроз лед и изашли су „полуслепи, као кртице". Након тога, стигли су до оближњег града, али су их тамо ухапсили.

После хапшења су га за казну тукли и пустили великог пса на њега.

„Скочио је на мене, али сам имао заштитне металне делове на чизмама и шутнуо сам га. Онда сам у тренутку скочио на њега и угризао га за врат. Чуо сам да је нешто крцнуло и пас је пао мртав".

Више милиона људи страдало је због депортација, од глади или у затворским кампова за време режима Јосифа Стаљина.

Стаљинов терор укључивао је и велике чистке у Комунистичкој партији и државним институцијама.

Без опроштаја

Коваљев је ослобођен 1957. када је Стаљинов наследник Никита Хрушчов амнестирао све затворенике гулага.

Остао је у Магадану у којем је радио као инжењер. Онда је новинара портала Весма Јевгенија Радченка одвео на туру по затвору у којем је провео седам година.

Умро је у понедељак од срчаног удара у болници у Магадаму.

„До последњег тренутка није заборавио шта је Совјетски Савез урадио милионима људи у логорима, људима који су тамо оставили најбоље године, здравље и животе", пише Весма.

„Испричао је и причу о свом путу у Одесу, где је упознао људе који су га сместили у затвор. Није им опростио. Окрутност живота у логору научила га је да преживи, али и да у исто време остане хуман", наводи портал.

Мало је затвореника из тог дела Русије који су преживели Стаљиново доба, каже руска историчарка Алјона Козлова из Меморијалног документационог центра.

„Знам за троје у Москви, а вероватно је он био последњи у Магадану".

Ипак, како каже, око четири милиона бивших грађана Совјетског Савеза који су данас живи је провело одређено време у Стаљиновим затворима.