You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Избори у Турској: Ердоган поново изабран за председника
Дугогодишњи лидер Турске Реџеп Тајип Ердоган освојио је нови петогодишњи мандат након победе у првом кругу председничких избора.
Шеф изборне комисије Сади Гувен изјавио је како је „председник освојио апсолутну већину важећих гласова".
Државни медији извештавају како је Ердоган освојио 54 одсто од 99 одсто избројаних гласова, док је другопласирани кандидат Мухарем Инџе освојио 31 одсто.
Опозција тек треба да призна пораз, али су представници различитих партија изјавили како ће наставиту борбу за демократију „без обзира на резултат".
Пре ове изјаве изражене су сумње у резултате објављене у државним медијима. Коначни резултати биће објављени у петак.
Није запамћена предизборна кампања као што је била ова, а Ердоган ће добити нова широка овлашћења с титулом извршног председника.
Његову владавину обележила је јака привреда, а јаку подршку је обезбедио инвестирањем у здравство, образовање и инфраструктуру.
Али шездесетчетворогодишњи председник поларизовао је јавну сферу, обрачунима с противницима и хапшењем више од 160.000 људи.
Ергодан је одржао тријумфални говор с балкона седишта његове партије у Анкари у 3 ујутру по локалном времену, рекавши: „Победник ових избора је сваки појединац међу мојих 81 милион грађана."
Појавили се у се гласине да је кандидат Републиканске народне партије Инџе признао пораз у поруци новинару, али то није званично потврђено.
Инџе је оптужио државну новинску агенцију Анадолу за „манипулацију", током извештавања о резултатима гласања.
На гласачком листићу било је још четири кандидата, а ниједан од њих није освојио више од 8,4 одсто гласова.
Шта значе ови резултати?
Ердоган ће имати нова овлашћења у складу с недавно изгласаним Уставом. Промене су потврђене у тесном референдуму, где је 51 одсто гласача подржало измене, а Устав на снагу ступа после избора.
Међу овим променама су:
- Директно именовање званичника, између осталог министара и потпредседника
- Моћ интервенције у правном систему
- Могућност увођења ванредног стања
- Укида се позиција премијера
Критичари тврде да се на овај начин ставља превише овлашћења у руке једне особе и да турском новом систему недостаје систем позивања на одговорност, што је случај у земљама које имају извршног председника попут Француске и Сједињених Држава.
Ердоган тврди да ће већа овлашћења допринети да се спречи економска криза и да се поразе курдски побуњеници на југоистоку земље.
У свом победничком говору, рекао је да ће се Турска супротставити снажније терористичким групама и да ће наставити да „ослобађа сиријску територију" како би се избеглице тамо вратиле.
Ердоган је био премијер 11 година, пре него што је постао председник 2014. године. У складу с новим уставом, он може да се кандидује по трећи пут када му се заврши мандат 2023. године, што значи да може да буде на власти до 2028.
Ко су нови посланици у турском парламенту?
Ердоган је изјавио како владајућа коалиција коју предводи његова Партија правде и развоја (АКП) освојила већину у парламенту који има 600 посланичких места.
Државна агенција Анадолу извештава како је АКП освојила 42 одсто места у парламенту од 99 пребројаних гласова, што значи да ће имати 293 посланика. Њен партнер, Странка националног покрета (МХП) има 11 одсто гласова, то јест 50 посланичких места.
Без обзира на популарност партије Мухарема Инџеа, главна опозициона странка (ЦХП) освојила је само 23 одсто гласова, то јест 146 посланичких места.
У граду Дијарбакиру, где већину становништва чине Курди, ватрометом су прослављени први резултати.
Курдска партија постигла је успех упркос чињеници да је њен председнички кандидат Селахатин Демиртас у затвору због оптужби за тероризам, што он негира.
Да ли је гласање било слободно и фер?
Полиција је била пристуна на гласачким местима. Пре почетка гласања, изражене су сумње да су гласачи застрашени и да је могуће да ће доћи до изборне преваре.
Изборна комисија је изјавила како ће истражити наводне нерегуларности у провинцији Урга, на јужној граници са Сиријом.
На изборе је изашло 87 одсто уписаних бирача, извештава државна телевизија.
Активнисти за људска права тврде да је штампа нема слободу да извештава о свим учесницима на изборима. Под Ердогановом влашћу, Турска је постала држава с највише ухапшених новинара на свету, тврде групе које се баве праћењем избора.
Ердоган је упозорио да ће његови ривали тврдити да су избори нерегуларни, изјавивши: „Надам се да нико неће бацити сенку на резултате и угрозити демократију само зато што се не мири са неуспехом".
Шта су биле главне предизборне теме?
Највеће питање с којим се власт суочава је привреда. Вредност турске лире је опала и инфлација стоји на 11 одсто, иако је привреда забележила раст у последњих неколико година.
Друго важно питање је тероризам, јер Турска се суочава с нападима курдских милитаната и џихадиста Исламске државе.
Противници су оптужили Ердогана да угрожава грађанске слободе у Турској и је увео аутократски режим у земљу.
Турска је увела вандредно стање од неуспешног пуча 2016, од када је 107.000 државних службеника и војника отпуштено с посла. Више од 50.000 људи је ухапшено и чека на суђење.
Запаљива реторика у Инџеовој кампањи је ревитализбовала турску опозицију, али не у довољној мери како би угрозила Ердоганову доминацију.
Дописник ББЦ из Турске Марк Лоуен је твитовао: „Једна половина становника Турске се осећа непобедиво, док је друга веома забринута."