Јужноафрички „најстарији човек на свету" хоће да престане да пуши

Фреди Блом је целог живота тешко радио - прво на фарми, а затим на грађевини - у јужноафричком систему апартхејда, а сада чека да га званично признају за најстаријег човека на свету.

Иако је одавно оставио пиће, Блом је остао редован пушач.

„Сваког дана попушим по две-три пилуле", каже, користећи локални израз за дуван умотан у новински папир. „Имам свој дуван, не купујем цигарете".

„Навика је сувише јака. Понекад кажем себи да ћу да престанем, али знам да лажем себе. Плућа траже дим и онда морам да смотам пилулу".

„Ђаво је крив - много је јак", каже уз неваљали кез.

Дани славе

Прво што вам падне у очи кад сретнете ову старину је да изгледа чврсто и здраво. Овај високи, солидно грађени мушкарац хода без помагала, додуше мало споро, и , ништа му не фали, осим што је малчице наглув.

Блом је 8. маја напунио 114 година и за њега кажу да је настарији на свету, мада се још чека потврда од Гинисове књиге рекорда.

Ту титулу је последња носила Вајолет Мос-Браун са Јамајке, која је прошле године умрла са навршених 117.

Гинисова књига рекорда каже да су консултације са генеолозима ради избора новог најстарије особе на свету још у току

Блом, који има помало неуредне четкасте бркове и кратку седу браду, каже да ни сам не уме да објасни своју дуговечност.

„Има само једна ствар - онај горе [Бoг]. Он је свемоћан, ја ту не могу ништа. Могу да се срушим сваког часа, али Он ме одржава". одговара Блом на то питање.

„Добро се осећам, здрав сам. Срце је још јако, али ноге ме издају - не могу да ходам као некад", каже он на африканском. гласним и разговетним гласом.

Блом је неизбежно постао славан. Посетиоци, од људи из комшилука до обласних функционера, се ређају у његовом скромном дому у Кејптауну.

Каже да му је драго што људи брину о њему. За рођендан је добио гомилу колача од локалног супермаркета и регионалног министарства за друштвени развој.

Радио до осамдесете

Бломова 28 година млађа супруга Џанета, са којом је у браку 48 година, каже да је њен муж увек био доброг здравља и само је једном био код лекара - кад му је попустило колено.

Каже и да многи нису веровали да Фреди стварно има толико година.

„Нешто им је било сумњиво кад је пре неколико година тражио документа, али његова нећака је отишла у Источни Лондон и одатле донела крштеницу, тако да имамо доказ".

Силе Нгобезе, портпарол Одељења за друштвени развој Западног Кејпа, каже да му је то што је влада издала Блому документа са датумом рођења 8. мај 1904, сасвим довољно.

Блом је у раној младости напустио своје родно село Аделајд на Источном Кејпу привучен светлима Кејптауна. Пошто није похађао школу, до данас је остао неписмен.

Очи му светлуцају кад се присећа дечачких разбибрига.

„Волео сам чим се пробудим да изађем напоље и истражујем свет. Често сам носио праћку и ловио птице - био сам поносан кад сам се враћао кући са низом птица окаченим о појас".

Прво је радио на фарми, а онда се запослио у фабрици која је производила зидове од ливеног бетона.

„Постављали смо зидове по целом Кејптауну. Дуго сам радио тамо и већ сам навршио осамдесету кад сам отишао у пензију", каже он.

У четврти препуној банди као што је Делфт, није тешко увидети зашто Блом сматра да је пораст криминала највећа промена коју је видео у животу.

„Некад се живело мирно, није било пљачки и убистава. То су била добра времена", каже".

„Човек је могао цео дан да лежи у кревету и да затекне све своје ствари на месту кад се пробуди. Сад више није тако".

Кад је реч о политичким променама које су захватиле Јужну Африку након укидања апархејда, Блом нема ништа да каже. „Радио сам на фарми и нисам имао времена ни за шта друго. Ништа нисмо знали о политици".

Ове речи можда звуче изненађујуће, али се често чују из уста земљорадника и физичких радника. Многи су, као и Блом, неписмени и живели су живот по страни.

Црни радници су у тешким условима радили за беле фармере и фабриканте, и није им било дозвољено да се удружују у синдикате и политичке групе.

„Глупава телевизија"

Џанета каже да се Фреди храни сасвим обично. Воли месо у сваком оброку, али једе и доста поврћа.

Још је довољно крепак да може сам да се обуче, мада његова супрука каже да с муком обува ципеле.

Унук му повремено помаже да се обрије.

Док је радио, Блом је редовно устајао у пола пет ујутру, а сада спава до касно и не ради скоро ништа по кући.

„Ништа више не могу - не могу ни на мердевине да се попнем. Седим по цео дан, не занимају ме оне глупости на телевизији".

Најрадије би сео на степениште и смотао још једну „пилулу", попуштајући ђаволовом кушању.