Србија: Београд на води, кулисе Теразија и зграда Генералштаба као места где се преплићу „рат и мир, градња и рушење, а губи смисао"

Визуелни уметник Бојан Фајфрић је десет година документовао фотоапаратом промене три посебна места у Београду, где долази до ревизије историје, али и „процеса пропадања", упркос изградњи. Његова рад је приказан у Центру за културну деконтаминацију у Београду у оквиру програма „Архитектура спорог насиља: не/материјални докази", а изложба би требало да се настави и после првомајских празника.

Зграде Генералштаба војске Србије и Министарства одбране у Београду подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића. Комплекс карактеришу две монументалне зграде које се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући урбани симбол градске капије. Зграда је порушена током НАТО бомбардовања 1999.

Аутор фотографије, Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Монументалне каскадне зграде Генералштаба војске Србије и Министарства одбране у Београду подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића. Здање је порушено током НАТО бомбардовања 1999. и није обновљено, а сада се помиње да би могле бити продате америчким фирмама. „Увек је жалосно гледати ту руину, јер је то био велики понос 20. века југословенске државе и идентитета, а у 21. веку је постало велика срамота. Иде се из једне крајности у другу", каже Фајфрић за ББЦ на српском. Поред Генералштаба, читаву деценију је бележио и судбину напуштених кулиса Теразија на Новом Београду и Београда на води.
Бојан Фајфрић је одрастао поред Генералштаба, зграде која већ годинама служи као држач огромног банера. Дуго је на њему био цитат који се приписује Живојину Мишићу, српском војводи из Првог светског рата, а сада је фотографија чете која маршира и „иде у рат". „Увек је жалосно гледати ту руину, јер је то био велики понос 20. века југословенске државе и идентитета, а у 21. веку је постало велика срамота. Из једне крајности у другу", каже Фајфрић.

Аутор фотографије, Бојкан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Визуелни уметник са адресом у Амстердаму, одрастао је поред Генералштаба, зграде која већ годинама служи као држач огромног банера. Дуго је на њему био цитат који се приписује Живојину Мишићу, српском војводи из Првог светског рата, а сада је фотографија чете која маршира и „иде у рат", док је у близини и порука 'Кад се војска на Косово врати'. Од зграде која је била симбол окретања Југославије од Совјетског савеза ка Западу и генералштаба који није имао ниједно војно обележје, „сада нас власт враћа на неку врсту стаљинизма и ту врсту милитарног“, каже Фајфрић.
Пројекат Београда на води послужио је као инспирација за рад Фајфрићу још 2014. када је у згради Геозавода гледао макете будућег кварта које су му биле „урнебесно смешне", због мегаломаније које су најављивале.

Аутор фотографије, Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Да уопште започне са овом врстом документације, Фајфрића је инспирисао пројекат Београда на води још 2014. када је у згради Геозавода гледао макете будућег кварта. Тад је, каже, био „стравично фасциниран мегаломанијом". „Сви смо се смејали у то време, мислили `ма ко ће то да гради`, да би миц по миц то почело. Интуитивно сам почео да документујем тај процес успореног пропадања, а тада није било ничег, није било ни рушења у Херцеговачкој", описује Фајфрић.
макета

Аутор фотографије, Александар Саничанин/Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Претходне 2013, забележио је и напуштене кулисе Теразија на Новом Београду, које су коришћене за снимање филма „Монтевидео, видимо се" и биле планиране за никад успелу туристичку атракцију Београда. Овај „симбол носталгије за временом између два светска рата", како га аутор описује, дуго је опстајао окружен модернистичким, стамбеним блоковима Новог Београда, још једним симболом комунистичке Југославије.
Теразијска чесма

Аутор фотографије, Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Од читавих Теразија, најдуже је на Новом Београду опстала реплика Теразијске чесме, све до пре годину и по дана. Око ње су се смењивали „ромско насеље, депонија, бувљак, бивало је зарасло у шибље", затим је изграђена модерна зграда ИТ компаније, а сад је на том месту железничка станица Нови Београд са често празним, прашњавим шалтерима. На сва три простора које је пратио Фајфрић људи су готово изузетак, јер они одишу празнином.
Посебно место у раду заузима Београд на води, кога аутор описује као „лудачки пројекат квазисавремене архитектуре". Све време изградње на локалитету су и банери, који су на почетку приказивали компјутерски направљене слике будућег изгледа, што је у контрасту са околином. „Београд на води је један дивљачки ултракапиталистички пројекат. То се дешава свуда, али је овде толико екстремно, налик на монструозни хорор филм".

Аутор фотографије, Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Посебно место у раду заузима процес настанка и изградње Београда на води, кога аутор описује као „лудачки пројекат квазисавремене архитектуре". „Београд на води је један дивљачки ултракапиталистички пројекат. То се дешава свуда, али је овде толико екстремно, налик на монструозни хорор филм", каже Фајфрић. Све време су уз багере и машине на локалитету и банери, често од тканина, на којима су компјутерски направљене слике будућег изгледа некад у контрасту с реалношћу.
банери Београд на води

Аутор фотографије, Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, „Мислим да већина људи не примећује те рекламе, не само да су визуелни напад на наш мозак, већ су и физички препрека, много пута сам видео да људи не могу да прођу посебно у Савској улици од тих тканина", каже аутор. Фајфрић верује да је процес промена три неуралгичне тачке у Београду у ствари „једна врста трауме која је развучена и траје, а тек ће да се одигра".
камен

Аутор фотографије, Бојан Фајфрић

Потпис испод фотографије, Троделна инсталација Фајфрићевог рада била је изложена у Центру за културну деконтаминацију у Београду у оквиру програма „Архитектура спорог насиља: не/материјални докази". У мраку простора на три екрана смењивале су се фотографије три одабране локације где се преплићу „рат и мир, градња и рушење, а губи смисао".
Бојан Фајфрић је 47-годишњи слободни уметник који живи у Холандији.
Потпис испод фотографије, Овај 48-годишњи аутор напустио је Југославију 1995. године отишавши у Холандију на студије уметности. Дипломирао је на Краљевској академији у Хагу и похађао програм Рајкс академије у Амстердаму. Иза себе има десетине самосталних и заједничких изложби. Добитник је награде Октобарског салона Културног центра Београда 2016. за филм/инсталацију „Узрок смрти".