Новак Ђоковић и додаци исхрани: Креатин, „митови из теретане" и научне чињенице

Аутор фотографије, Paul CHARBIT/Gamma-Rapho via Getty Images
- Аутор, Грујица Андрић
- Функција, ББЦ новинар
„Креатина", викнуо је Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер, током финала турнира у Синсинатију, гледајући ка ложи у којој су седели чланови његовог тима.
Овај додатак исхрани најчешће користе спортисти током припрема за такмичења, превасходно за повећање мишићне масе и добијања на снази, наводи се на сајту енциклопедије Британика.
Користио га је и 33-годишњи Лука Хркаловић из Земуна, који више од 15 година тренира у теретани, а током „дужих периода" узимао је овај суплемент, каже у разговору за ББЦ на српском.
Он се одлучује за креатин-монохидрат, за који истиче да у тренажном процесу „ради посао".
„То је супер ствар, када тек кренеш да тренираш примећујеш да ти на месечном нивоу све иде боље, видиш промене на телу, повећан тонус мишића, иако не можеш са сигурношћу да кажеш да је то од креатина", објашњава Лука.
Тврди и да „никада није имао нуспојаве" од овог додатка исхрани.
Креатин је „врста протеина, природна супстанца која се у организму људи и животиња складишти у мишићима", каже дијетолошкиња Верослава Станковић за ББЦ на српском.
Производе га јетра, бубрези и панкреас, наводи се на сајту британског Националног здравственог института.
„Организам га производи као и остале протеине, он има пре свега градивну улогу и одржава облик ћелија, односно 'пуни' мишиће и саме ћелије.
„Уколико се употребљава у нормалним количинама, нема штетних ефеката, али свака прекомерна употреба протеина, као и креатина, доводи до оштећења мишића, али и оштећења срца и бубрега услед разградње и излучивања креатина путем урина", појашњава Станковић, шефица Катедре Струковни нутрициониста дијететичар на Академији струковних студија у Београду.
Поред употребе у спорту, креатин има примену и у медицини, посебно у случајевима смањења мишићне масе пацијената, додаје она.
Шта је урадио Ђоковић?

Аутор фотографије, Kareem Elgazzar/The Enquirer
У узбудљивом финалу турнира у америчком Синсинатију против Шпанца Карлоса Алкараза у недељу, 20. августа, Ђоковић је у паузи између гемова повикао ка месту где је седео његов тим.
Српски тенисер је био бесан јер креатин, који је тражио у тренутку када се физички лоше осећао, није стигао из бокса где су седели чланови његовог тима.
Снимак погледајте овде.
Нешто слично се догодило и током гренд слем турнира Вимблдон, када је викао на сараднике у ложи јер му нису донели банане и урме.
„Тражио сам им банане, урме и воду, Стварно, не знам како ме не разумеју? Покажем им овако, то је банана, па овако, за урме, и онда овако, за воду. Ништа тактички...
„Сваки пут се договоримо пре меча - и даље ме ништа не разумеју, па ми донесу јабуку. Каква јабука, човече?! Онда нађем крушку у торби, као да урме не могу нигде да се набаве.
„Сада ми још стављају и неке магнете, баш свашта", нашалио се Ђоковић тада и насмејао новинаре.
Следећег дана, новинари су изненадили и насмејали Ђоковића, доневши му на конференцију за медије управо банане и урме.
'Митови из теретане' и чињенице о креатину у спорту
Разговори о овој супстанци неретко су омиљена активност вежбача у теретанама, у шта се уверио и Лука Хркаловић током 15 година тренирања.
Тако је безброј пута чуо и „један од највећих митова теретане", који каже да ће они који престану да узимају креатин убрзо ту супстанцу „избацити кроз мокраћу".
„То није истина", кратко тврди овај Земунац.
Дијетолошкиња Верослава Станковић каже да креатин, „као и већина других протеина, за себе везује воду".
Међутим, уколико не уносимо прекомерне количине, то у нашем организму неће створити проблем, додаје она.
Људско тело у просеку лучи око једног грама ове супстанце сваког дана, наводи се на сајту енциклопедије Британика.
Када би ова количина била знатно већа, „сви бисмо имали велике мишиће попут бодибилдера", напомиње Станковић.
Али, како установити праву количину креатина коју треба да конзумирамо?
„Количина зависи од корисника или спорта којим се бави, а углавном је суплементација спортиста еквивалент за уношење два килограма меса.
„Немамо референтне вредности, попут препоручених количина витамина Ц, већ то зависи од спорта којим се бавите", додаје дијетолошкиња.
Коришћење креатина у спорту поспешује снагу и издржљивост, али његов утицај постаје мањи што је спортиста дуже у тренажном процесу, наводи се на сајту британског Националног здравственог института.
То је увидео и Лука Хркаловић, који сматра да њему креатин тренутно „не би много помогао, јер тренира већ годинама".
„Почетницима сигурно помаже, баш је много када ти у почетку поправи учинак у теретани за 10 одсто", додаје он.
Узимање 'на своју руку' може да нашкоди здрављу
Хркаловић се није консултовао са стручњацима пре одлуке да први пут купи овај додатак исхрани.
„У то време, на интернету није баш било много података, па сам се информисао у разговору са другарима из теретане и у продавницама суплемената.
„У теретани су сви причали 'узми, то ти је супер', а код куће су ми говорили 'то су стероиди'", смеје се Лука.
Иако 33-годишњак из Земуна није имао негативна искуства, узимање креатина, као и других суплемената, „на своју руку или препоруку тренера" није препоручљиво, упозорава Верослава Станковић.
Стручњакиња каже да би они који желе да га уносе прво требало да се „консултују са специјалистом спортске медицине и дијетологом, а уколико ове стручњаке немају у месту где живе, онда могу да се обрате и нутриционисти".
„То је важно, јер може да дође до оштећења здравља", указује дијетолошкиња.
Како се креатин користи у медицини?
Станковић додаје да креатин има важну улогу у лечењу пацијената од саркопеније, болести коју одликује губитак масе, снаге и функција тела.
„Даје се и код различитих операција, када долази до пропадања мишићне масе.
„Губитак мишићне масе може да доведе до других болести - пропадања ензима и нервног система", објашњава она.
Позитиван утицај узимања креатина може да се одрази и на мождане капацитете, утврђено је истраживањем аустралијских научника 2003. године, о којем је писао и ББЦ.
Каролина Ре, научница која је водила истраживање спроведено уз помоћ 45 младих добровољаца, објаснила је да су тестирања показала „јасне" помаке.
„Тестови су захтевали брзо коришћење мозга и тест интелигенције је рађен под притиском временског рока.
„Суплементација креатином дала је значајан и мерљив бољитак можданој снази", оценила је.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













