Србија и ТикТок: Колико је политичара на популарној друштвеној мрежи и брину ли због заштите података

Мушкарац у плавом оделу у четвртак ујутру ушао је у зграду америчког Конгреса, свестан да би тај дан знатно могао да утиче на судбину ТикТока у земљи, а можда и у свету - па и у Србији.

У наредних неколико сати Жи Чу, директор друштвене мреже посебно популарне међу младима, саслушаван је пред конгресменима због оптужбе да ТикТок податке корисника прослеђује кинеским властима.

Док је Чу саслушаван, министар саобраћаја Србије Горан Весић на београдском Сајму аутомобила снимао је ТикТок видео о важности стављања појаса.

„На свим друштвеним мрежама и апликацијама се све више говори о заштити података и многе поверљиве депеше су процуреле, тако да се тиме тренутно баве све владе", наводи Весић, један од првих политичара у Србији који активно користи ту друштвену мрежу.

„То је нешто са чиме ћемо у будућности морати више да се суочавамо и то за сваку друштвену мрежу", додаје он у разговору за ББЦ на српском.

Весић то назива првим узроком саслушања директора ТикТока, али додаје и да се преко тог питања „преламају односи Кине и Сједињених Држава", јер је реч о кинеској апликацији.

Поред Весића, активне налоге на ТикТоку, имају председник Србије Александар Вучић, министар одбране Милош Вучевић, као и неколико опозиционих лидера, попут Милице Ђурђевић Стаменковски из Заветника и Зорана Лутовца из Демократске странке.

Профил има и неколико државних институција, Министарство полиције и одбране, Град Нови Сад, као и велики број странака.

„Има још неколико посланика и градских одборника у Београду који покушавају кроз ТикТок да дођу до већег броја људи, али то и даље није на на запаженом нивоу", каже за ББЦ на српском Никола Ристић, који се бави комуникацијом у дигиталном свету.

ТикТок је последњих година најбрже растућа друштвена мрежа, позната по виралним клиповима, а која је до сада скинута је 3,5 милијарди пута.

У Србији га користи 30 одсто људи узраста од 25 до 34 године, а број корисника се повећава и у групи од 35 до 44, показује истраживање Социал Србија 2022. које се бави коришћењем друштвених мрежа.

Политичари у Србији и ТикТок

Крајем јуна 2021. године Горан Весић је на ТикТоку објавио први видео и то о томе како изгледа његов дан на функцији заменика градоначелника Београда.

Убрзо је градску функцију заменио министарском, али су ТикТок активности остале.

Данас тамо има нешто више од 47.000 пратилаца.

„Многи мисле да је то неозбиљна мрежа, што није тачно", наводи Весић, иначе високи званичник Српске напредне странке (СНС).

„Можете преко ТикТока да пошаљете и важне поруке, као сада на Сајму аутомобила - снимио сам се у возилу који се преврће са 360 степени, а који показује колико је важно да сви буду везани појасем."

ТикТок, како каже, користи и како би „слао политичке поруке" и „обавестио људе шта ради".

Поред њега, на тој друштвеној мрежи посебно је активна десница - Ђурђевић Стаменковски има 32.000 пратилаца, председник Двери Бошко Обрадовић нешто мање од 16.000, а профил од 4.500 пратилаца има лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.

Председник Вучић налог по имену „предаја није опција" отворио је убрзо после Весића, у јулу 2021. године, и тренутно га прати око 3.800 људи.

Активан је и министар одбране Милош Вучевић, такође високи званичник напредњака, који има 1.500 пратилаца.

Профил Министарства унутрашњих послова прати готово 13.000, Министарства одбране 10.500 људи.

Када је реч о политичким организацијама, опозициона Странка слободе и правде (ССП) има 14.500 пратилаца, омладина Покрета слободних грађана (ПСГ) 25.000, Не давимо Београд 2.500, док СНС има око 3.700.

„Између два рата су политичари ишли на пијаце и вашаре, тамо се народ окупљао, а данас су људи на друштвеним мрежама", наводи Весић.

„И онда ви у зависности од тога да ли сте на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру или ТикТоку прилагођавате поруку и говорите језиком генерације која ту мрежу користи."

Говорећи о безбедности, Весић каже да није забринут због питања заштите података и истиче да је у његовим објавама све реч о „јавно доступним подацима".

Међутим, Ристић наводи да корисници друштвених мрежа „генерално јесу угрожени" и да се „њиховим подацима свакако тргује много више него што су свесни".

„Ту је свака држава одговорна на који начин ће дозволити да нека апликација послује у њиховој држави", каже.

„Ми немамо регулаторно тело које се бави дигиталним медијима - као што се РЕМ бави електронским - а са друге стране немамо закон који би уредио како друштвене мреже или друге платформе могу да користи податке о корисницима."

Он каже да је ТикТок профил Горана Весића „дефинитивно највише у жижи јавности", али сматра да министар саобраћаја популарну друштвену мрежу не користи на прави начин.

„Зато што је то све врло комерцијално... Он много више прати шаљиве трендове, а који су далеко од професионалних наступа политичара или државника", наводи Ристић.

Погледајте видео:Кад друштвене мреже утичу на поремећаје у исхрани

Шта је проблем са ТикТоком?

Поред велике популарности, ТикТок већ дуго прате и бројне оптужбе.

Најважнија гласи да компанија Бајтденс, у чијем је ТикТок власништву, прикупља много података о његовим корисницима, а којима Кина касније има приступ.

Амерички конгресмени су тако друштвену мрежу називали „шпијуном у америчким џеповима".

За те тврдње нема чврстих доказа и из ТикТока их категорички негирају.

„Не слажем се са проценом да кинеска влада има приступ овим подацима. Ово је приватна компанија", навео је Чу пред Конгресом.

Он се током саслушања често се позивао на „индустријске норме", односно да његова платформа не ради ништа више од Фејсбука, Инстаграма, и Твитера.

Исто наводи и Џејмс Клејтон, дописник ББЦ-ја за Северну Америку из области технологије.

„ТикТок прикупља велике количине информација, али исто раде и Фејсбук и Твитер.

„Амерички политичари не воле што Фејсбук има те податке, али мрзе то што би кинеска влада могла да има приступ њима."

Већина друштвених мрежа, наводи Ристић из агенције ДП Медија, прикупља податке док их неко користи, док ТикТок „много више прикупља податке кроз све апликације у телефону".

„Није тајна да Кина предњачи што се тиче вештачке интелигенције и обраде података, тако да страх је са једне стране оправдан, али су то све и много дубље политичке игре", сматра Ристић.

ТикТок је забрањен на службеним телефонима владиних званичника и службеника у Великој Британији, као и у државним институцијама у САД, Канади, Новом Зеланду и Белгији.

Сличне забране, које се не односе на приватне мобилне телефоне, имају и званичници и запослени у Европској комисији.

„Ми смо у Србији далеко од тога - мало је политичара и јавних службеника који користе ТикТок, ја сам један од ретких јер постоји доста неразумевања око њега", наводи Весић.

„Волео бих да се те ствари реше, пре свега зато што је ТикТок мрежа која добија велики број пратилаца и преко које је могуће послати важне поруке."

Недавно је и ББЦ саветовао запослене да уклоне ТикТок са службених телефона, што је дански јавни сервис већ урадио, на шта су из ТикТока рекли да су разочарани.

„ББЦ је више него присутан на нашој платформи са неколико профила, од вести до музике, који имају публику како у Великој Британији, тако и широм света."

„Верујемо да је у питању неспоразум и да је последица ширих геополитичких проблема."

„Остајемо у блиској комуникацији са ББЦ-јем и посвећени смо раду са њима на решавању свега што их забрињава", навели су из друштвене мреже.

Политичари у Америци и ТикТок

Сада је у питању положај ТикТока у Америци, због ког је Чу био под баражном паљбом конгресмена обе партије.

Различити су разлози због којих политичари позивају на његову забрану, али се најчешће помиње наводна претња по националну безбедност.

Велики нагласак ставили су и на забринутост за безбедност деце и ширење дезинформација преко ове платформе.

ТикТок, наведено је током саслушања, функционише као „огромни обавештајни програм", док ју је директор Федералног истражног бироа (ФБИ) Кристофер Реј прошлог месеца назвао „оруђем под контролом кинеске владе".

Републиканска конгресменка Кети Роџерс додала је и да ТикТок „не следи америчке вредности", због чега захтева забрану.

Исто тражи и амерички председник Џо Бајден, који као једну од опција наводи и могућност да део компаније који се бави америчким тржиштем буде продат америчкој компанији.

„Све ово делује као потез да нека већа компанија у Европи или САД откупи ту друштвену мрежу, што би био велики ударац са западне стране", сматра Ристић.

„Сличан сукоб је био и због Хуавеј телефона", додаје.

Неколико земаља, предвођених САД, протеклих година је било веома забринуто да Кина производе Хуавеја користи за надзор, иако је компанија негирала ове наводе.

Ипак, не противе се ТикТоку баш сви, а посебно не они који га највише користе - млади.

Натали Шерман, дописница ББЦ-ја из Њујорка, која се бави бизнисом, пише да америчке тинејџере и колеџ студенте то питање уопште не занима.

Сви су, наводи, забринути због потенцијалне штете коју та мрежа може да има, али само по питању колико времена троше на апликацију и колико им скреће пажњу.

„Делује ми све као договор како би их забранили из тих разлога", изјавила је Макена Викери, 22-годишња студенткиња из Њујорка, која се, како каже, на ТикТоку највише бави феминизмом.

Дан пре саслушања, у Вашингтону је одржан и скуп подршке ТикТоку, где се обратио конгресмен Џамал Боуман из табора демократа.

„Хајде да не будемо расисти према Кини и да изражавамо ксенофобију када је у питању ТикТок, јер су америчке компаније нанеле огромну штету америчком народу", рекао је Боуман.

Ристић сматра да ће на крају доћи до „неке врсте договора".

„Ни онима који су за забрану није у интересу да каскају за остатком света, а ТикТоку није у интересу да губи кориснике, а самим тим и профит", наводи.

„Сигурно ће се наћи на пола пута."

Погледајте видео: Од ванземаљаца до астрофизике - упознајте српску ТикТок научницу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]