Србија, здравље и деца: Институт Торлак повукао серију БЦГ вакцина, надлежни тврде да нема разлога за бригу

Институт за вирусологију, вакцине и серуме Торлак у Београду повукао је средином марта серију БЦГ вакцина против туберкулозе.

Торлак, као национални и одговорни произвођач, саопштио је да је донео ову одлуку „услед минималног одступања од строгих захтева спецификације лека".

„Институт Торлак је превентивно реаговао и добровољно из промета повукао затечене количине из здравствених установа на територији Србије.

„Повучено је укупно 834 бочице БЦГ вакцине", наводи се у саопштењу Министарства здравља.

Додаје се да је у року од 24 сата ова серија замењена новом.

Министарство здравља додаје да није дошло до несташице ове вакцине, као и да ниједно породилиште није угрожено.

„Родитељи немају разлога за забринутост, бебе у породилиштима примају проверене, безбедне и контролисане вакцине које су прошле све неопходне провере и законске процедуре пре стављања у употребу", пише у саопштењу.

Министарство здравља није одговорило на питања ББЦ-ја на српском о томе да ли је и колико беба примило вакцину из повучене серије.

Шта је БЦГ вакцина?

БЦГ вакцину су направили Албер Калмет и Жан-Мари Камиј Герен, двојица француских научника, а она је први пут употребљена 1921. године у француској престоници Паризу.

Ово је је лиофилизована вакцина која се састоји од живих, ослабљених бацила микобактерије бовис, наводи се у упутству за употребу које је издао Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак".

Одбрана од туберкулозе преко БЦГ вакцине је целуларна и не долази до стварања антитела као код неких других вакцина, објаснио је инфектолог Моша Марковић у изјави за ББЦ у јулу 2021. године.

„Лимфоцити убијају ћелије заражене микобактеријом, а фагоцити касније `прождиру` те мртве ћелије", испричао је овај специјалиста из Опште болнице у Панчеву.

Вакцина се прима у леву руку, најчешће у надлактицу и већина деце је добије већ у првим данима живота.

Туберкулоза није ствар прошлости, што показују подаци Светске здравствене организације према којима је у 2019. години 1.4 милиона људи широм света преминуло од последица ове болести.

Последњих неколико година повећава се неповерење у вакцинацију, што се огледа у све нижем степену вакцинисане деце, наводи Михњак са портала Бебац.

„Поверење родитеља је и онако пољуљано у вакцинацију и то траје јако дуго, а овим је то додатно ојачано", наводи.

Бебе примају БЦГ вакцину пре изласка из породилишта, а уколико су рођене ван болнице или из неког другог разлога није било могуће извршити вакцинацију, деца треба да је приме до навршених 12 месеци живота, наводи се на сајту Завода за јавно здравље Београда.

Према Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима који је издало Министарство здравља, вакцинација против туберкулозе је обавезна у Србији за сва лица осим оних са „трајним контраиндикацијама".

Због чега примамо вакцину у раном детињству?

Непосредно после рођења, имунитет новорођенчади није довољно снажан да се сам одбрани од заразних болести попут туберкулозе.

„За развој целуларног имунитета код беба потребно је шест недеља и због тога се вакцина углавном даје одмах по рођењу", објаснио је инфектолог Марковић.

Лечење од туберкулозе може да траје и до годину дана.

Иако туберкулоза код деце испрва не мора изазвати озбиљније последице, оне могу доћи нешто касније.

Приликом заразе туберкулозом у детињству или младости, бактерије не напуштају организам, већ остају у њему и чекају пад имунитета како би се развила болест, каже Марковић.

Он истиче да је неопходно да најмање 60 или 70 одсто становништва добије ову вакцину како би се достигао неопходан ниво заштите од туберкулозе.

Из тог разлога је ова вакцина у Србији обавезна и даје се бебама недуго по рођењу, додаје овај лекар.

Физиолошки раствор уместо БЦГ вакцина

У октобру 2022. године откривено је да је више 600 беба, рођених између 16. септембра и 19. октобра у Гинеколошко-акушерској клиници (ГАК) Народни фронт у Београду, примило само физиолошки раствор, којим се раствара „активна супстанца" БЦГ вакцине.

Даница Грујичић, министарка здравља, појаснила је и због чега је дошло до грешке.

„Код БЦГ вакцине која се производи код нас, на институту Торлак, раствор и активна супстанца се пакују у једну кутију.

„Када је у питању бугарска вакцина, у једној кутији је раствор, а у другој супстанца", испричала је Грујичић, преноси агенција Танјуг.

Према њеним речима, „једна техничарка у апотеци" мислила је да се ради о већ раствореној вакцини и то обавештење је дала сестрама.

Грујичић је додала да се БЦГ вакцина која се даје у поменутој клиници, произведена у Бугарској, користи од 1991. године „свуда у свету", а одобрила ју је Агенција за лекове Републике Србије и Институт за вирусологију, вакцине и серуме Торлак.

„Јесте направљен пропуст, али није био угрожен живот ниједног детета.

„Деца су безбедна, нисмо закаснили са вакцинацијом, јер се, као што знате, БЦГ вакцина даје до 12 месеци", рекла је министарка.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је одлучило да не покреће кривични, већ прекршајни поступак против запослених у ГАК Народни фронт.

Тужилаштво сматра да нема елемената кривичне одговорности, јер како истичу, 676 беба које су примиле само растварач није било здравствено угрожено, наводи се у саопштењу.

Шта је туберкулоза?

Туберкулоза је инфективна болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis и она најчешће напада плућа, наводи се на сајту Светске здравствене организације (СЗО).

Око 10 милиона људи широм света се зарази на годишњем нивоу, а 1,5 милиона умре од ове болести сваке године, показују подаци које је СЗО прикупила.

То чини туберкулозу једном од најчешћих узрочника смрти на свету и најсмртоноснијом инфективном болешћу данашњице, према истим подацима.

Ова инфекција се преноси капљично и најчешћи симптоми туберкулозе су учестали кашаљ, бол у грудима, слабост или замор, губитак телесне масе, повишена температура и грозница.

Процењује се да је четвртина светске популације током живота имала Mycobacterium tuberculosis у организму, али је код пет до 15 одсто њих дијагностификована туберкулоза, кажу из СЗО.

Подаци ове организације указују да половина од укупног броја пацијената са дијагностификованом туберкулозом на свету долази из Бангладеша, Индије, Кине, Индонезије, Нигерије, Пакистана, Јужне Африке или са Филипина.

У Србији је 2003. године регистровано 37 заражених на 100.000 становника. наводи се на сајту Завода за јавно здравље Београда.

Из Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут објавили су почетком јула 2021. године податке за 2020. годину.

Према тим бројевима, туберкулоза је дијагностификована код 623 пацијента, што износи 9,02 пацијента на 100.000 становника.

Двоје је преминуло од ове заразне болести 2019, додаје се у извештају Института Батут, али се истиче да је број случајева туберкулозе годинама у Србији у паду.

Погледајте видео о вакцини против папилома вируса:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]