Србија и несреће: Да ли деца смеју у лов

Млађи од 18 година не би требало да одлазе у лов ни под којим условима, кажу из Ловачке коморе Србије, дан пошто је код Пирота рањен 13-годишњак.

Дечака је у лов на дивље свиње повео отац, он је оперисан и није у животној опасности, а полиција је ухапсила осумњиченог за његово рањавање, објавиле су Јужне вести.

Учесници у лову могу бити они који имају ловну карту, дозволу за лов и прописано оружје и муницију и одобрење за ношење у складу са Законом о оружју и муницији, објашњава Милован Стојић, секретар Ловачке коморе Србије.

„Јасно је да малолетна лица не могу да испуне ниједан од ових услова, тако да не могу да буду учесници у лову", каже он и додаје да су правила јасно прописана Законом о дивљачи и ловству.

На питање да ли је ипак могуће повести малолетнике уз сагласност родитеља или посебну обуку, одговара кратко: „Апсолутно не".

Према подацима националног Ловачког савеза, у Србији има више од 80.000 ловаца.

Шта се десило код Пирота?

У недељу, 8. јануара, у селу Власи код Пирота сачмом је погођен 13-годишњи дечак, задобивши прострелну рану у пределу бутине, повреду главе, грудног коша и стомака, преносе Јужне вести.

Оперисан је у Клиничком центру у Нишу и стање му је стабилно, саопштили су лекари, али је накнадно пребачен на даље лечење у Kлинички центар Србије у Београду.

Како се наводи у саопштењу, одлука је донета због специфичности повреда и лекара одређених специјалности које Универзитетски клинички центар Ниш нема, а које су неопходне за даље лечење дечака.

У понедељак је објављено да је ухапшен 59-годишњи Пироћанац због сумње да је извршио тешко кривично дело против опште сигурности и изазивања опште опасности и по налогу надлежног тужилаштва одређен му је притвор од 48 сати.

Пре неколико година, због вођења детета млађег од 18 година у лов, одговорни су дисциплински кажњени, јер није било повређених, али су прекршена правила струке, наводи Стојић.

„По правилу, дете не би смело да буде ни са стране, јер лов није само одстрел, лов је шира група активности ловца на тражењу и прикупљању одстрељене дивљачи", каже он.

У оваквим ситуацијама, поред личне одговорности, одговорност сноси и корисник ловишта, напомиње Стојић.

„Одговорност је на ономе ко организује лов, а организатор је корисник ловишта, односно они који газдују тим ловиштем у складу са законом и уговором са Министарством пољопривреде.

„Комора као струковна организација ловних радника има надлежност над евентуалним пропустима у раду професионалаца односно ловочувара и стручног лица за газдовање ловиштем", каже Стојић.

Етички комитет Коморе, по потреби, доноси дисциплинске одлуке искључење из чланства или укоре пред искључење.

„Увек има немилих догађаја и сцена, углавном је људски фактор у питању, као што је у Пироту вероватно било.

„То није изолован случај, али морам да кажем да су ловци једна од најдисциплинованијих групација, јер су врло строги прописи о ношењу оружја, а Министарство унутрашњих послова то ригорозно примењује", каже Стојић.

Неретко и за најмање инциденте полиција одузима дозволу за оружје ловцу, чиме га лишава његовог хобија, напомиње.

Са становишта кривичног права убиство у лову се третира као лишавање живота из нехата, каже Милан Шкулић, професор кривично процесног права Правног факултета Универзитета у Београду.

„Не постоји посебан кривичноправни термин убиство у лову. Реч је о потенцијално опасној ситуацији јер људи носе оружје и пуцају, нажалост, несреће се понекад дешавају", изјавио је професор за Политику.

Kазна за убиство из нехата је од шест месеци до пет година затвора.

Како се постаје ловац?

Ловну карту издаје Министарство пољопривреде за период ловне године од 1. априла до 31. марта текуће године.

Могу је добити пунолетна лица која имају положен углавном теоријски ловачки испит.

Полагање тог испита организују ловачка удружења и савези.

После тога, појединци плаћају одређену накнаду и подносе захтев матичном удружењу за добијање те ловне карте.

Сваки ловац мора да има дозволу за лов коју издаје корисник ловишта и да испуни све услове предвиђене Законом о оружју и муницији.

Ловачки савез Србије има традицију дугу 125 година и окупља 250 ловачких удружења.

О ловцима постоји погрешна перцепција да су то људи који само воле да убијају животиње, каже Стојић.

Љубитељи природе

Чињенице говоре супротно, наставио је Стојић.

„Последњих 10, 20 година постоје трендови пораста свих врста дивљачи на територији Србије, у ловиштима, а за то су пре свега заслужни прво стручна ловочуварска служба као професионалци у сваком ловишту, а онда и ловци који воде бригу о животињама.

„Ништа се не ради напамет, праве се десетогодишњи планови, годишњи уз сагласност са Министарством, а све то проверава инспекција, газдује се домаћински у складу са правилима струке", напомиње овај инжењер шумарства.

„Осим лова који је најупечатљивији, много више времена ловци проводе градећи хранилице за ситну и крупну дивљач, осматрачнице које служе за праћење стања дивљачи", додаје Стојић.

Током зиме износе се велике количине хране, јер је ловцима у интересу да имају здраву и бројнију дивљач.

Као пример, наводи проблем са афричком кугом дивљих свиња која је погађала ове животиње последњих година.

Ловци су, каже, имали кључну улогу у спречавању ширења болести међу дивљим свињама, а тиме се спречило и ширење међу домаћим свињама, јер за ту болест не постоји лек ни вакцина.

Када је и како безбедно увести децу у овај хоби?

Тако што ће бити окренути природи, а не одстрелу.

„Постоје и жеља и воља родитеља који би повели децу у ловиште, ми им саветујемо да то буду активности које нису везане за лов, већ све друго попут подизања објеката за прехрану дивљачи, изношење хране.

„Ту нема проблема да присуствују деца, нису опасне ситуације, а опет деца могу да се упознају са врстама дивљачи, начинима исхране и њиховим животом у природи, што је све пожељно", закључује Стојић.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]