Мајмунске богиње и Србија: Има ли разлога за бригу и ко је заштићен

У Србији је 17. јуна регистрован први случај обољевања од мајмунских богиња, саопштио је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут"

„Случај је дијагностички препознат и терапијски збринут. Лабораторијска дијагностика је спроведена на Институту за вирусологију, вакцине и серуме 'Торлак'", наводи се у саопштењу.

Ради се о особи која је вирус донела из иностранства, додаје се.

Случајеви заражавања мајмунским богињама већ су забележени у земљама Балкана - Словенији и Хрватско.

Тачно пола века пошто је Југославију захватила епидемија вариоле вере, у Словенији је забележен први случај сродних, али блажих мајмунских богиња.

Стручњаци Светске здравствене организације (СЗО) наглашавају да пред нама „није нови ковид" и да се тренутно ширење заразе може „суздржати".

Пре пола века, у априлу и мају 1972. у Југославији је букнула епидемија вариоле вере, тежег облика богиња, а у рекордном периоду је вакцинисано готово 18 милиона људи.

То би могло да буде корисно и данас, јер вакцине које су коришћене за вариолу веру могу пружати заштиту од мајмунских богиња, каже професор Ветеринарског факултета Лазар Ранин.

„Сви који су тада примили вакцину или су рођени наредних неколико година су примали вакцину која је прилично трајна.

„Али нико од млађих није вакцинисан и није заштићен", каже Ранин за ББЦ.

И клиничка слика мајмунских богиња подсећа на велике богиње, сродну инфекцију која је проглашена искорењеном широм света 1980. године.

Треба имати у виду да је вакцинација против великих богиња престала да се примењује масовно те 1980. године, и да вакцинални имунитет није доживотан и потпун, наводе из Института за јавно здравље Батут.

Произведене су и новије вакцине од којих је једна одобрена за превенцију мајмунских богиња.

Антивирусни лек развијен за лечење великих богиња такође је лиценциран за лечење мајмунских богиња, додају из Батута.

„Новија вакцина, одобрена је за превенцију мајмунских богиња 2019. године и даје се у две дозе али је ограничене доступности", наводи се у саопштењу.

Додаје се и да је 2003, током епидемије у САД, регистровано више од 70 оболелих.

Колико су честе мајмунске богиње?

Мајмунске богиње изазива вирус мајмунских богиња, припадник исте породице вируса као и за вариолу, мада су ове богиње много мање озбиљне.

Стручњаци кажу да су шансе за заражавање од мајмунских богиња врло мале.

Углавном се јављају у забитим деловима земаља централне и западне Африке, близу тропских прашума.

У Демократској републици Конго, чији делови су под густим шумама, забележено је више од 1.200 случајева са 57 смртних исхода, подаци су СЗО до маја 2022.

Вирусолошкиња Тања Јовановић, професорка Медицинског факултета у Београду, каже да се досад није сусретала са овом инфекцијом и да су то искуство имале само колеге које су радиле у Африци.

„Ако има 90 случајева на свету, ван Африке, онда значи да не треба да бринемо, али да будемо опрезни кад се појави та карактеристична оспа да прође кроз одговарајућу дијагностику.

„Не треба да дижемо неку врсту панике", каже Јовановић за ББЦ на српском.

За само неколико дана откако су откривени први случајеви у Великој Британији и Шпанији, инфекција је у уторак забележена у Словенији.

Инфицирани човек који се вратио са Канарских острва задобио је блажи облик болести, преноси Н1.

Шта су симптоми?

Инкубациони период траје између шест и 13 дана.

Најпре се појављују обично грозница, болови у леђима, а за неколико дана дође до прмена на кожи.

Осип почиње и црвене тачкице по кожи, а напредовањем болести стварају се пликови испуњени течношћу и приштеви, све до чирева, каже докторка Розмунд Луис, која је на челу секретаријата СЗО за велике богиње.

Кад крену да се суше, стварају се красте и то отпада, додаје.

Осип може изаивати свраб и бол, али се временом људи опораве, каже доктор Амеш Адаља са америчког здравственог центра Џонс Хопкинс.

„Осип ће нестати, а већина људи нема већих компликација", рекао је он за ББЦ.

Инфекција обично пролази сама и траје између 14 и 21 дана.

Како се преносе?

Мајмунске богиње могу се пренети на човека са инфициране животиње попут мајмуна, пацова или веверице.

Пренос са човека на човека је много ређи, али се дешава кад је неко у блиском контакту са инфицираном особом.

Вирус може да уђе у тело преко пукотина на кожи, дисајних путева или очију, носа или уста.

Претходно није описана као сексуално преносива болест, али може да се пренесе директним контактом током секса.

Може да се пренесе и преко предмета контаминираних вирусом, као што су постељина и одећа.

Да ли се вирус мајмунских богиња променио?

Ми заиста не знамо, каже докторка Луис.

„То је врло стабилан вирус", каже она објашњавајући да су велике богиње ДНК вирус и да је ту степен мутација ређи него код РНК вируса, у које спада корона вирус.

Немамо још доказе да постоје мутације на самом вирусу, али стручњаци почињу са сакупљањем информација о томе.

Вирусолози ће ускоро почети да расправљају о томе да ли се вирус променио на основу секвенце генома код случајева који се откривају, каже она.

Да ли су хомосексуалци у већој опасности?

Многи случајеви у тренутној епидемији у Европи идентификовани су код мушкараца који су имали секс са другим мушкарцима, али се богиње мајмуна не сматрају полно преносивом инфекцијом.

„Иако видимо неке случајеве код мушкараца, ово није 'геј болест' како су је неки људи и друштвене мреже означили.

„Свако може добити ову болест у блиском контакту", каже стручњак СЗО Енди Сил.

Полно преносиве болести захтевају да се пренесу сексуалним контактима, а „не морате имати сексуални контакт да бисте добили мајмунске богиње", рекао је он.

Релативно велики број геј мушкараца који су до сада пријавили болест може се објаснити чињеницом да је ова група проактивнија када виде симптоме.

„Знамо да [мушкарци који имају секс са мушкарцима], ако примете необичан осип, вероватно ће желети да га доста брзо реше", каже Сил.

Неки људи су такође критиковали медије због тога што углавном користе слике деце са црном и тамном кожом за илустрацију вести о мајмунским богињама.

Афричка секција Асоцијације страних новинара противи се томе, назвавши те медије „неосетљивим" јер се тиме јачају „негативни стереотипи" о Африканцима и црнцима.

„[Мајмунске богиње] се могу јавити у било ком региону у свету и погодити било кога, без обзира на расу и етничку припадност", наводи се у саопштењу.

„Верујемо да ниједна раса или кожа не би требало да буду лице ове болести".

Могу ли деца добити мајмунске богиње?

Да, могу, и деца су обично склонија озбиљнијим симптомима него адолесценти и одрасли, према СЗО.

Вирус се такође може пренети на фетус или новорођенче на рођењу или раним физичким контактом.

Да ли су мајмунске богиње смртоносне?

Мајмунске богиње су обично болест ограниченог домета, према СЗО, али се могу јавити и тешки случајеви.

У новије време, степен смртности је око 3-6 одсто, али постоје варијације.

„Понекад видите стопе смртности и до 10 одсто.

„Али то је тешко утврдити јер многи од њих имају везе са животом у сиромашним областима где можда није било приступа одговарајућој здравственој нези", рекао је Адаља.

Постоје две варијанте болести, познате као западноафричка и централноафричка - тренутна епидемија мајмунских богиња је повезана са првом која је мање озбиљна.

Како се лечи?

Код мајмунских богиња лече се најчешће симптоми, не узрок болести.

Антивирусни лекови су доступни, али њихова ефикасност зависи од времена кад је „ откривена инфекција", каже професор Бенет.

Иако не постоји специфична вакцина за вирус, вакцина против великих богиња је 85 одсто ефикасна и против мајмунских богиња, према СЗО.

Професорка Кетрин Бенет, епидемиолошкиња са Универзитета Декин у Мелбурну, каже да се неће тежити „ да вакцинишемо целу популацију" као код ковида.

Погледајте видео: Како су вакцине искорениле многа тешка обољења

Треба ли да се бринем?

Иако стручњаци верују да ће доћи до пораста броја случајева, напомињу да је опасност за јавно здравље и даље мала.

На питање да ли избијање мајмунских богиња може довeсти до глобалне епидемије, Марија Ван Керков из СЗО каже да је то „ситуација која се може обуздати".

Доктор Амеш Адаља је сагласан са тим.

„Увек када се вирус понаша другачије или се другачије шири, морате бити забринути. Али да ли ово представља претњу пандемијом? Не.

„Да ли је ово општа претња јавном здрављу? Не", истиче Адаља.

Сад су сви накострешени, каже Лазар Ранин са Ветеринарског факултета, додајући да стручњаци, ипак, морају бити опрезни.

„Не би било први пут да смо се преварили и на једну и на другу страну.

„Око свињског грипа смо направили претерану медијску кампању и панику и ништа се није десило, а око ковида смо испочетка били мирни сталожени, а баш нас је измучило ове две године", закључује Ранин.

Можда ће вас занимати и ова прича: Зашто је вакцинација важна

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]