Србија, политика и избори: Ко чини политичке колоне - једноставан водич

Четири месеца до најављених ванредних парламентарних, а редовних председничких и београдских избора, странке полако заузимају стартне позиције.

После готово деценије цепкања, посебно у опозицији, ситуација на српској политичкој сцени креће се у супротном смеру - представници различитих странака све чешће долазе заједно на уличне протесте широм Србије, а готово свакодневно стварају се нове политичке колоне.

Социјалисти и Јединствена Србија учвршћују дугогодишњу сарадњу, некадашњи чланови Демократске странке најављују заједнички излазак на изборе, око еколошких питања ствара се Зелено-леви блок, а Двери су потписале сарадњу са бројним „патриотским" странкама.

То је логично, сматра Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука.

„Чини ми се да је опозиција престала са јаловим покушајима да успостави ко ће то бити лидер око кога ће се окупити сва опозиција.

„Мислим да то није ни добро решење, ни пожељно, ни да је то могуће извести - да је било могуће они би га извели досад", каже Јовановић за ББЦ на српском.

Пред вама је водич за засад познате политичке савезе на пролећним изборима који би, према најавама, могли да се одрже 3. априла 2022.

Напредњаци појачани Шапићем

Председнику Србије и лидеру Српске напредне странке (СНС) Александру Вучићу у мају 2022. године истиче петогодишњи мандат на месту шефа државе.

Како ће напредњаци, који имају апсолутну већину у актуелном сазиву парламента, изаћи на изборе - још није саопштено.

Зна се да је странка СПАС Александра Шапића, која је прошле године на изборима које је бојкотовао део опозиције освојила 4,3 одсто гласова и ушла у парламент, у међувремену постала део СНС.

На претходним изборима, на листи напредњака налазиле су се и странке Александра Вулина, Расима Љајића, Вука Драшковића, Драгомира Карића, и друге, али није познато да ли ће то и сада бити случај.

Дачић и Палма и даље заједно

Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић и председник Јединствене Србије потписали су Споразум о сарадњи и деловању, којим је предвиђено да ће те странке заједнички наступати на предстојећим изборима.

Странке су сагласне да коалиција треба да има заједничког кандидата, али остављају могућност да пруже подршку заједничком кандидату владајуће коалиције на председничким изборима.

Дачић је раније изјавио и да ће социјалисти подржати председника Српске напредне странке Александра Вучића као заједничког кандидата за предстојеће председничке изборе, а да је сада „централно питање" да ли ће имати заједничку листу за остале изборе.

„Моје је мишљење да не треба одсипати из те неке заједничке кошаре у којој су сва јаја на једном месту.

„Замислите ту ситуацију како би изгледала кампања у свакодневном политичком животу где ви преподне агитујете за Вучића, а поподне за себе или странку", рекао је Дачић.

Ђилас, Јеремић, Лутовац - носитељка листе Мариника Тепић

Заједно ће на предстојеће изборе ићи Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, Демократска странка Зорана Лутовца и Народна странка Вука Јеремића.

Они су потписали коалициони споразум, јер, како су на конференцији поручили, „грађани од њих траже да на изађу на изборе иако услови нису добри".

Уз њих, ту су и Покрет слободних грађана Павла Грбовића, Покрет за преокрет Јанка Веселиновића, синдикат „Слога", као и Покрет за слободну Србију.

Добродошли су и сви остали, посебно удружење Скупштина Слободне Србије (ССС), чији би чланови били на листама, као и други интелектуалци који нису део ССС.

Носилац парламентарне листе биће потпредседница ССП Мариника Тепић, док се о кандидатима за председника и градоначелника Београда још разговара, а имена ће „бити саопштена када се процени да је добар тренутак за то".

Тепић се пред новинарима захвалила мушкарцима што су стали иза тога да жена понесе листу против СНС-а.

Она сматра да је то подстрек за жене и саборце „да смо сви једнаки чак и ако нисмо исти".

„Мој сан је да изборни дан буде свечани тренутак, а не страх ко ће вас чекати иза угла. Уверена сам да је победа могућа.

„Зрела је ситуација за победу", истакла је она, а преноси Данас.

Од бивших челника ДС није познато да ли ће Социјалдемократска странка Бориса Тадића изаћи на изборе, као ни Нова странка на чијем челу је Арис Мовсесијан.

Тадић је изјавио да је та странка одлучила да се до краја и свим расположивим средствима бори за минимум изборних услова под којима би могла да изађе на изборе.

„Да ли ћемо на њих изаћи, о томе ћемо донети одлуку на време", рекао је Тадић недавно за недељник НИН.

Зелено-лева колона - Не давимо Београд, Ћута и Зеленовић

Лидери Отворене грађанске платформе (ОГП) Акција Небојша Зеленовић и Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута потписали су Споразум о политичкој, програмској и изборној сарадњи, којим се обавезују на заједнички наступ на изборима наредне године.

Зеленовић је потврдио да странка Заједно за Србију на чијем је челу и његова платформа Акција иду у оквиру Зелено-леве колоне, заједно са покретима Не давимо Београд и Еколошки устанак.

Зеленовић је истакао како им је циљ да, формирајући Зелено-леви блок, понуде новину у политичком животу у Србији, за коју грађани могу да гласају.

Када је реч о председничким изборима, колегама из опозиције ЗЗС је раније упутио предлог о споразуму о заједничком наступу на изборима, који се зове „Пут до победе".

„У том предлогу стоји да је циљ да победимо режим Александра Вучића, да то урадимо у програмским, структурним колонама, да заједно чувамо изборне кутије, да се не нападамо, да омогућимо грађанима да гласају 'за', а не против и да покушамо да заједно дођемо до председничког кандидата", рекао је Зеленовић.

Заједно Суверенисти Саше Радуловића и Милан Стаматовић

Покрет Доста је било - Суверенисти Саше Радуловића и странка Здрава Србија Милана Стаматовића, недавно су потписали Декларацију Суверениста, која говори о основним цртама политике у којима се слажу.

Они су затим покренули су кампању против измена највишег правног акта тврдећи да „Устав мења Сорош" и питају се да ли је то теорија завере или стварна опасност.

Џорџ Сорос је јеврејски милијардер и филантроп који је до сада у разне сврхе поклонио 32 милијарде долара, а широм света је на мети критике десничара.

Председник ДЈБ рекао је на конференцији у Београду да је промена Устава питање свих питања и да ништа није важније од тога да се грађани информишу о последицама те промене и гласају против, пренела је Бета.

Референдум о промени Устава Србије у делу који се тиче правосуђа расписан је за 16. јануар 2022. године.

Референдум за промену Устава виде као пут у промену власти.

„Власт је рањива на овим изборима.

„Ако оборимо власт на референдуму, на коме је много лакше то урадити јер ће власт имати проблем да изведе велики број својих бирача, ако постигнемо консензус око овога можемо да уђемо који нам долазе после тога и победимо власт на тим изборима", истакао је Радуловић у просторијама ДЈБ у Београду.

Према његовим речима, Суверенисти су разговарали са „суверенистичким странкама" попут Српског покрета Двери, Заветника, Демократске странке Србије и Српске радикалне странке.

Радуловићево удружење ДЈБ је под именом Суверенисти наступило на изборима 2020. и није прешло цензус од три одсто за парламент Србије, освојивши 2,3 одсто гласова.

Стаматовић је у коалицији са Драганом Јовановићем из Тополе на парламентарним изборима освојио око 1 одсто, али је поново победио у трци за председника општине Чајетина.

Коалиција НАДА - ДСС, ПОКС и још 25 удружења

Друга групација на десном спектру је коалиција НАДА коју чини Покрета за обнову Краљевине Србије, Демократска странка Србије и 25 удружења грађана.

Њихов председнички кандидат биће лидер ДСС-а Милош Јовановић и он је представио „национално орјентисани програм".

Неминовно је, сматра он, и отварање питања облика владавине - хоће ли и даље Србија бити република или ће доћи до обнове краљевине.

„То је изузетно важно питање у оквиру нашег програма јер се тиче нашег дубљег националног утемељења, јер је круна пратила српску државност кроз читаву историју, од 1217. до 29. новембра 1945. и то је напросто историјска чињеница", изјавио је Јовановић.

Двери и патриотски антиглобалистички блок

Представници покрета Двери и седам странака и удружења грађана потписали су 2. децембра споразум о сарадњи и заједничком изласку на предстојеће изборе на свим нивоима.

Споразум са Дверима су потписали представници Српске монархистичке странке - Српска слога Љубомира Симића, Државотворног покрета Србије Слободана Самарџића, Усправне Србије Драгана Добрашиновића, Нове снаге Србије Николе Маленчића, Пиротске нове снаге Димитрија Видановића, Гласа народа Душана Митића и Удружења грађана „Сви против Рио Тинта и рудника литијума" Душка Кузовића.

Лидер Двери и кандидат тог блока за председника Србије Бошко Обрадовић оценио је после потписивања споразума да је то „историјски тренутак уједињавања српских патриота".

„Бирачи у Србији сада имају трећу опозициону колону, патриотски и антиглобалистички блок под слоганом 'Нови људи за промену система'", изјавио је Обрадовић.

Он очекује да је то само почетак уједињавања на десној и опозиционој страни политичког спектра.

„Сви српски родољуби имају сада за кога да гласају, сигурни да њихов глас неће бити бачен", рекао је лидер Двери у Медија центру.

Двери су парламентарне изборе 2020. године бојкотовали.

Шта значе предизборне колоне?

Колоне које су досад формиране су и програмски и персонално блиске, оцењује политиколог Милан Јовановић.

„То ће омогућити да се опозициони бирачи лакше одлуче да изађу на изборе".

Пошто постоји велика разноликост у опозиционом бирачком телу, јединствени наступ многе би, додаје, одбио од гласања.

Он истиче су у политичкој утакмици и даље кључни играчи странке, а да савези, покрети и удружења „чине мали људи који се мере на прсте једне руке".

„Досад видимо да се у ствари удружила ДС која се раздружила и она чини једну колону", каже Јовановић.

Јовановић очекује да демократски оријентисани бирачи поздраве њихову одлуку да се удруже, али ће се вероватно и питати „зашто су се толико поделили".

Сматра да до уједињења у исту странку „очигледно не може дође, пре свега, због персоналних разлика лидера, а не неких програмских разилажења".

Окосницу друге колоне, Не давимо Београд, професор описује као „аутентичну нову организацију на политичкој сцени која је успела да се удружи са делом организација које заступају еколошка питања", док трећу колону чине конзервативно настројене странке.

Рејтинзи странака у новембру 2021. - истраживањe агенције Демостат

*Истраживач је одговоре испитаника сврстао у вероватне коалиције, тако је представљена сарадња Двери и Зaветника, иако она званично не постоји, извор: Демостат

Зашто се странке опредељују за коалиције?

После три деценије вишепартизма у Србији, велики број партија на политичкој сцени тешко би самостално прешло и изборни праг од три одсто, а не пет, колико је било раније.

Ипак, и даље се не иде ка укрупњавању.

„Заједничким наступом на изборима, они избегавају дејство изборног прага, а онда потпуно самостално врло често праве посебан посланички клуб, немају никаквих додирних тачака у политици, не спроводе никакве политичке акције заједно", описује Јовановић.

Зашто на то пристају веће странке које засебно могу да изађу на изборе?

„Они их шлепају, да тако кажемо, јер би остао велики број расутих, бачених гласова и онда би се ти мандати расподелили међу свим странкама", закључује Јовановић.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]