Вирус корона у Србији: Могу ли мере у Србији бити строже од ковид пропусница

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
Ковид пропуснице у Србији живе тек нешто више од недељу дана, али се све чешће помиње да - нису довољне.
Важе само за улазак у угоститељске објекте и на масовна славља у затвореним просторима.
Првобитно су биле потребне од 22 сата до затварања објеката, али је 4. новембра Кризни штаб одлучио да та граница буде померена на 20 часова.
У другим земљама које су примењивале ову меру, пропуснице важе 24 сата и у већем броју објеката, што предлаже и медицински део Кризног штаба који такође тражи свеукупно пооштравање мера.
Премијерка Ана Брнабић каже да тај предлог за сада неће бити прихваћен и истиче да ће се Србија против пандемије борити вакцинацијом, а не увођењем нових ограничења.
Међутим, обе дозе примило је мање од 43 одсто грађана, показују подаци Универзитета Џонс Хопкинс, што Србију сврстава међу европске земље са најмањим процентом вакцинисаног становништва.
„Број вакцинисаних треба да се дуплира да би се ситуација стабилизовала, што се очито неће остварити наредних месеци.
„Питање је како ћемо премостити тај међупериод и шта ће се десити ако држава не уведе још неке мере", каже др Драган Делић, инфектолог и бивши директор Клинике за тропске и инфективне болести.
На телефонске упите ББЦ-ја за коментар нису одговорили: чланица Кризног штаба и министарка за рад др Дарја Кисић Тепавчевић, члан Кризног штаба др и епидемиолог др Предраг Кон, члан Кризног штаба и епидемиолог др Бранислав Тиодоровић, док се државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек извинио и рекао да није у прилици да разговара из приватних разлога.
Министарство здравља упутило нас је на Кабинет премијерке Ане Брнабић.
Из Кабинета и Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" нису одговорили на мејлове и телефонске позиве.
Каква је пандемијска ситуација у Србији?

Аутор фотографије, ББЦ/Владимир Живојиновић
Зависи кога питате.
На званичном сајту Министарства здравља, ситуација се оцењује као „стабилна са тенденцијом пада учесталости обољевања у свим деловима земље".
Удружење здравствених стручњака Уједињени против ковида (УПК) каже да је епидемиолошка ситуација у Србији „катастрофална".
УПК је још прошле јесени предложило мере превенције по нивоу ризика, а шема предвиђа пет нивоа - опрез, забрињавајући, озбиљан, врло озбиљан и катастрофалан.
У саопштењу од 30. септембра, позивајући се на највиши ниво ризика, захтевали су забрану масовних окупљања, спортских и културних догађаја, потпуно затварање свега осим прехрамбених продавница, апотека и бензинских пумпи, забрану спортских активности у затвореном и увођење још неких мера.
Мере које тренутно важе у Србији су знатно другачије.
Поред ковид пропусница за посете затвореним деловима угоститељских објеката после 22 сата, на снази је ношење маски у затвореним местима, али и на отвореном уколико није могуће држати физичку дистанцу, окупљања су ограничена на 500 људи, прописује Уредба Владе Србије о мерама за спречавање и сузбијање корона вируса.
„Уведене мере су заиста скромне, готово безначајне", каже др Драган Делић.
„Пандемија није дечија игра него време умирања и не можемо је спречити, али сваки систем и држава могу да утичу на њен интензитет и трајање ако слушају струку и науку", истиче.

Аутор фотографије, ББЦ/Владимир Живојиновић
Медицински део Кризног штаба већ неколико недеља уназад тражи пооштравање мера.
Почетком месеца, епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон је гостујући на РТС-у оценио да је „ситуација крајње озбиљна" и затражио скраћивање радног времена и забрану окупљања више од пет људи.
Радећи на ковид одељењу болнице у Краљеву, утисак да је „ситуација веома озбиљна" стекао и доктор Раде Панић.
Изашавши из црвене зоне на крају још једне дуге смене, јавља се на телефон који је зазвонио само што је скинуо визир и капуљачу на скафандеру.
„Изостанак мера је подсмевање здравственим радницима, стручњацима и пацијентима", сматра.
Због епидемиолошке ситуације, Министарство просвете одлучило је да поједине школе од 2. новембра пређу на комбиновану наставу, а најављено је и да ће јесењи распуст почети раније.
„Пауза ће помоћи, као и примена ковид пропусница", нада се министар Бранко Ружић.

Аутор фотографије, ББЦ
Шта даље?
Доктор Панић мисли да би требало „спречити непотребне контакте између становника".
„Могла би да се уведу строжа ограничења јавних скупова, а онда и мере које се тичу рада угоститељских објеката, на пример, да се ради на заказивање", каже.
Како додаје, превише медијског простора се даје људима који износе неутемељене ставове о вирусу и вакцинацији.
„Тамо треба да видимо стручњаке који лепим, народним језиком умеју да објасне зашто и како треба примењивати мере", наводи.
Доктор Делић се слаже са оценом да је медијски простор загушен „људима који нису стручни да говоре о пандемији".
„Они пласирају своје заблуде путем средстава јавног информисања, износе нестручне ставове и дезинформишу становнике", додаје.
Делић сматра да увођење мера није довољно, већ да треба радити и на едукацији становништва.
„Едукација је важна зато декларативно залагање за вакцинацију, без напора да се укључе они који треба да се вакцинишу је посао који не обећава баш много", додаје.
Какве су ковид пропуснице уводиле друге земље?

Израел је априла ове године постао прва земља на свету која је увела ковид пропуснице за одлазак у барове, ресторане, теретане и друга места, захтевајући од грађана да приме две дозе вакцине како би могли на пиће са пријатељима.
У том тренутку, 70 одсто грађана је било вакцинисано, али то није спречило делта варијанту корона вируса да доведе до четвртог таласа пандемије.
Почетком октобра, Израелци су пооштрили су услове за издавање ковид пропусница и сада захтевају три дозе, због чега је два милиона људи преко ноћи остало без дозвола па су изашуследили протести, али су власти остале непопустљиве - продужиле су пропуснице само за три дана и то због техничких проблема при издавању нових.
С обзиром на мали број новозаражених, Израел планира да се ускоро отвори за туристе.
Прва европска земља која је увела пропуснице била је Данска, која је то урадила недељу дана после Израела.
Како пише ББЦ, пропуснице су недавно укинуте зато што власти сматрају да ковид више није претња данском друштву, где је више од 75 грађана примило обе дозе.
Пропуснице постепено укида и Португал, земља са 86 одсто вакцинисаних са обе дозе, по чему су први у свету.
Од када је стопа вакцинације прешла 80 одсто, пропуснице више нису потребне за ресторане, кафиће, хотеле, казина, теретане и спа центре.
Италија има вероватно најстрожа правила око ковид пропусница, пише ББЦ.
Од 15. октобра, валидан кју-ар код услов је који 23 милиона запослених у јавном и приватном сектору мора да испуни да би се могли појавити на послу, о чему је ББЦ на српском већ писао.
У супротном, следи суспензија са посла и обустава примања плате, док је за послодавце предвиђена казна од 1.500 евра ако невакцинисанима дозволе долазак на посао, што је био повод за масовне протесте.
Али, баш као и у Израелу, власти су остале непопустљиве.
И Аустријанци већ месецима свуда морају са пропусницама, али се негде строго проверава, а негде то није случај, наводи ББЦ дописница из Беча Бетани Бел.
У Швајцарској, где постотак вакцинисаних стагнира на 62 одсто, пропуснице су обавезне, а ковид тестови више нису бесплатни, наводи ББЦ.

Можда ће вас занимати: Да ли се млади више вакцинишу због пропусница

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













