Корона вирус у Србији и затвори: Како изгледа имунизација у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици

Пет мушкараца у сивом стоји у реду, на средини оронуле спортске сале, чекајући вакцину.

Испред су људи у белом, а десно у плавом, који се од њих не одвајају.

Боја одеће у овом случају није питање моде, од ње све зависи, читав живот - шта једеш, куда смеш да се крећеш и да ли спаваш окружен породицом или решеткама и бодљикавом жицом.

Вакцинација у Казнено-поправном заводу Сремска Митровица, највећем у Србији, увелико је у току и осуђеници у сивом полако пролазе кроз три станице.

Процедура је иста као и свуда - прво иде пријава, па преглед, па вакцина, с тим што се све одвија уз надзор чувара у плавим униформама.

„Да ли си скоро био болестан?", пита лекар једног осуђеника приликом прегледа.

„Пре око месец дана", одговара он.

Бели мантил му потом мери температуру, па притисак и мушкарац у сивом одлази иза паравана, где су три стола за вакцинацију.

На ред долази следећи.

Коса му је кратка, на лицу носи маску, а представља се као Н.Б.

„Моја породица је вакцинисана, па ћу и ја - желим добро и себи и свима око себе", каже он кратко за ББЦ на српском.

Одзив на имунизацију унутар високих зидина, где година прође, али дан никад, прилично је велики - вакцину је до сада у Митровици примило више од 80 одсто осуђеника, а 65 одсто њих укупно у свим заводима.

Ситуација напољу је знатно другачија, укупан број вакцинисаних стигао је до 50 одсто становништва и одатле не мрда - због чега?

„Осуђеници желе да буду добри према сопственим породицама и да би имали контакт са њима хоће да се вакцинишу", каже Александар Алимпић, управник КПЗ Сремска Митровица.

„Свакако да имају и свест о претњи пандемије. У затвору антиваксери немају где да им скрећу пажњу или нешто слично", додаје.

Затвори и пандемија

„Оставите све ствари овде, силазимо на круг", каже један од запослених у КПЗ Сремска Митровица.

Слике се потом брзо мењају.

Спуштање низ степенице све до великих врата, чувари са маскама на лицу који се уредно јављају надређенима, огромни зид, па још једна врата.

Ту почиње круг, за многе бескрајан и плав.

Стаза води улево, поред низа стабала обојених у бело и свеже ошишане траве.

Управник Алимпић је задовољан како је све чисто и уредно, али и не само тиме.

„Успешно успевамо да се изборимо са Kовидом-19", каже кратко.

Епидемија корона вируса већ дуже време изазива праву пометњу широм света, па и у Србији, а ситуација нимало није лака на местима где… Па, где иначе није лако.

У затворима.

Из Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, кажу за ББЦ да сваког дана, у целој Србији, десетине нових лица приме на издржавање казне или у притвор.

Тренутно их укупно има око 10.500.

Док једни улазе, други излазе, што је „велики изазов" у доба епидемије.

Како решити тај проблем?

Прво, сви при доласку на издржавање казне морају да буду тестирани.

„Тај превентивни скрининг нам је омогућио да одмах откријемо и асимптоматске случајеве, да их изолујемо и пратимо њихово стање", наводе из Управе за извршење кривичних санкција.

Сви нови „гости" притом морају превентивно у карантин 14 дана, а у случају потврђене инфекције постоји део за изолацију у коју се заражени смештају.

„Свако ко се пожали на неку тегобу прође антигенски тест, који сваки завод има, а затим се води на преглед и ПЦР тест у надлежну Ковид амбуланту", наводе из Управе.

Даље се, додају, следе упутства лекара.

„Осуђена лица имају много бољу здравствену заштиту од нас цивила напољу", наводи Алимпић.

„Одмах добију могућност и да приме вакцину и да добију терапију.

„Све је много брже, не морају да чекају у редовима", додаје.

У случају погоршања здравственог стања, осуђеници се одмах смештају у болницу.

Драгољуб Пауновић, управник Специјалне затворске болнице у Београду, каже да је код њих, од почетка епидемије, било око 200 људи, а да их тренутно их има тридесетак.

„Имамо лице које је преболело ковид, вакцинисано и опет је оболело, али то су све благе клиничке слике", наводи.

„Мислим да ће се већина већ данас вратити у блокове, биће излечени", додаје.

Како каже, болница од недавно, захваљујући сарадњи са Институтом за јавно здравље „Батут" и Републичким фондом за здравствено осигурање, има приступ електронској бази вакцинисаних.

„За било кога ко уђе у наш систем имаћемо одмах податке када је вакцинисано и којом вакцином", каже Пауновић.

„То ће нам значајно олакшати пријем и третирање пацијената."

Од почетка пандемије имали су један смртни случај.

„Али он није узрокован само Ковидом - реч је о старијем човеку од 75 година који је био на дијализи, а имао је и бубрежни застој."

Шивење

Осуђеници и осуђенице у неколико завода дали су велики допринос у борби против корона вируса, истичу из Управе за извршење кривичних санкција.

Још у марту 2020. почели су да шију заштитне маске, а потом и капе, назувице и заштитна одела.

„Само у КПЗ у Сремској Митровици произведено је до сада више од милион комада заштитне опреме", наводе из Управе.

Те маске после су завршиле у Општој болници у Сремској Митровици. као и у осталим Казнено-поправним заводима.

„Мислим да свако ко дође у затвор почне да преиспитује самог себе", каже Алимпић.

„Све је то била њихова добра воља, овде по закону осуђеници не морају да раде", додаје.

Како наводи, ово није први пут да су они показали „патриотизам на делу".

„Више од стотину осуђеника приликом поплава 2014. године радило је на насипима, како вода не би пробила", истиче.

Затвори и вакцинација

„Забрањена зона", пише црвеним словима на жутој позадини.

Иза је суморна слика - сива врата, велики зид од цигли, оивичен бодљикавом жицом.

Недалеко одатле неколико осуђеника вежба у дворишту.

„Нема тегова, само сопствено тело смеју да користе за вежбање", каже кратко један од људи из управе затвора.

Метална врата се отварају.

А иза - спортски центар.

„Овде имају два сата дневно", додаје исти човек.

Две групе осуђеника, у колонама по двоје - као у школи - мирно, у потпуној тишини, чека испре спортске сале у реду за вакцинацију.

Сви носе маске, свима су косе кратке и сви су у сивом.

Иза њих су терен за фудбал, мали голићи и справе за вежбање, а у близини је и терен за кошарку.

„Успели смо да их у довољној мери анимирамо како би се вакцинисали", каже Алимпић.

„Циљ је да када изађу имају одређене дозе примљене, да имају довољно антитела и да напољу немају проблема", додаје.

Тамо, у свету изван зидина, који ваздушном линијом почиње на само неколико метара, а тако је далеко, ситуација је знатно другачија.

„Штошта нам скреће пажњу. Људи нису довољно одговорни", наводи Алимпић.

„Овде немају шта друго него да воде рачуна сами о себи, ништа више."

У КПЗ-у за то време, каже, раде све што је у њиховој моћи да осуђеницима изађу у сусрет за „оно што је хумано и људски".

Из Управе за извршење кривичних санкција наводе да је осуђеницима од јуна, у појединима заводима, поред посета, а у циљу „психосоцијалне подршке током пандемије", дозвољен контакт са породицом путем Скајпа и Вибера.

„Ту се посебно односи на странце", каже Алимпић.

КПЗ у Сремској Митровици је једини затвор у Србији у којем странци издржавају казну.

„То практикујемо још одавно, а сада смо ту праксу проширили на остале, када посете нису биле могуће", појашњава Алимпић.

„Да људи виде децу, супруге, очеве, мајке".

Вакцинација за то време протиче без проблема.

Неколико људи у плавом стоји на улазу у салу, и пушта једног по једног мушкарца у сивом.

Када прођу све станице, заврну рукав и добију вакцину, осуђеници у тишини излазе на другој страни сале, где их такође чека плава боја.

Том рутом прошао је и Н.Б.

На питање о великом броју вакцинисаних у заводима, а да се напољу многи и даље противе томе, одговара кратко.

„Много људи умире и доста има последица корона вируса. Није шала", рекао је и вратио се у колону два по два.

Пренасељеност, извештаји, жалбе и Максим Горки

Када је реч о корона вирусу, из Управе за извршење казни истичу да су у марту 2020. уведене мере појачане хигијене, које су и даље на снази.

То значи заштитне маске, дезинфекциона средства, рукавице и сличне ствари о којима се од почетка пандемије прича свакодневно.

„Све просторије се дезинфикују више пута у току дана", истичу.

Међутим, осуђеници КПЗ Сремска Митровица прошле године жалили су се омбудсману управо на хигијену.

Тада су навели да је четврти павиљон пренатрпан, да су спаваонице препуне стеница и других инсеката, да је зими јако хладно, а лети претопло, пренео је новосадски портал 021.

Омбудсман је у контроли утврдио да тај павиљон не испуњава услове за смештај осуђеника.

Заменик управника КПЗ Сремска Митровица је тада рекао да је реч о вишегодишњем проблему и да „не постоји намера да се према осуђеницима тако поступа".

Како је навео, четврти павиљон биће реновиран после отварања новоизграђеног павиљона у оквиру Завода.

Почетком године нови павиљон је отворен, а из Управе за извршење казни за ББЦ кажу да је четврти павиљон у међувремену исељен, као и да се ради пројекат за изградњу павиљона за још 200 људи.

Извештај Савета Европе о стању у европским затворима од 2019. до 31. јануара 2020. године, такође наводи да су затвори у Србији пренатрпани, пише Данас.

Из Управе су на то тада одговорили да су нови павиљони отворени у Забели, КПЗ за жене у Пожаревцу, као и у Митровици, да је нови објекат завршен и у Окружном затвору у Лесковцу, као и да је у току изградња КПЗ у Крагујевцу.

Никола Вујичић, истраживач сарадник Института за криминолшка и социолошка истраживања, изјавио је раније за ББЦ да Србија није усамљена у овом проблему.

„Питање пренасељености затвора постоји и у добром делу европских земаља", рекао је он, што сада понављају и из Управе за извршење кривичних санкција.

Иначе, затвор у Сремској Митровици отворен је давне 1899. године, док је град и даље био део Аустроугарске.

После Првог светског рата постаје део Краљевине СХС, па Југославије, током Другог светског рата био је део Независне Државе Хрватске.

Казне су у њему, између осталог, служили и Жарко Зрењанин, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој, као и Милован Ђилас, чувени комуниста, а касније дисидент.

Ђилас је, наводи се, управо током боравка у Митровици превео три романа Максима Горког, као и „Изгубљени рај" Џона Милтона.

Шта даље?

Алимпић је самоуверен.

„Ценим да ће овој пандемији доћи крај, ако ништа друго онда барем у затвору", каже.

„После данашњег дана имаћемо 80 одсто вакцинисаних, плус се мени павиљони међусобно не мешају, тако да лако успевам да изолујем популацију и контролишем је.

„А масовним тестирањем успевамо да дијагностификујемо чак и асимптоматске случајеве".

Из Управе за извршење кривичних санкција наводе да је проценат вакцинисаних у заводима заправо много већи, јер је многима у међувремену истекла казна.

„Осуђена лица су показала огромну одговорност одлуком да се вакцинишу и тако заштите и себе и особе у свом окружењу", наводе.

„Вакцинација ће бити настављена и даље, у складу са интересовањем осуђених и притворених лица", додају.

Међутим, Алимпић је забринут шта ће бити касније.

„Живот се не завршава овде, наставља се негде напољу.

„Жао ми је што наш народ нема довољно развијену свест и што поједини причају којекакве дезинформације о вакцини, која је револуционарно откриће 21. века", прича у даху.

За све криви медије, наводећи да „нико не сноси одговорност за дезинформације".

„Гарантујем да ће Казнено-поправни завод Сремска Митровица бити у реду, али за напоље ништа не могу да гарантујем.

„Остаје нам само да се молимо богу".

Погледајте и видео о рушевинама старог чешког затвора у којем је тамновао и Гаврило Принцип

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]