Животна средина и Ниш: Сеча стабала узнемирила становнике - „људи су очекивали садњу, не ово"

Нишлија Марко Мишић за себе каже да воли природу и да се бори за свако дрво.

Са језом је, каже, пратио најновију сечу стабала у центру града коју су екипе нишког „Зеленила" спровеле ујутро 16. фебруара, док је остатак Србије још обележавао Дан државности.

„Био сам ужаснут да (градске челнике) нимало не занима шта суграђани мисле о било чему, гурају своје без трунке обзира", наводи овај фриленсер за ББЦ.

Због чега је на Тргу краља Милана посечено десетак стабала - углавном јелки и платана, ББЦ није добио одговор од градских челника.

Ово је само један у низу случајева сече дрвећа у овом граду - претходно су због тржног центра на Булевару Немањића у новембру посечена стабла кедрова - што је изазвало серију протеста писале су Јужне вести, јер је Ниш често међу најзагађнијим градовима у Србији.

„Много људи је са гнушањем јуче стајало и посматрало у пролазу како секу, али је народ некако успаван и дигао је руке од свега", каже Мишић.

Он истиче да је Ниш годинама имао традицију да се за Нову годину ките те јелке старе пола века, све „док Српска напредна странка није дошла на власт".

„Да су хтели, могли су да оставе макар једно или да одмах најаве садњу једне расне јелке у средини зелене површине.

„Страдало је и једно дрво старо сигурно стотинак година, одмах поред градске куће, вероватно се није уклапало у њихов `модерни` амбијент", каже Мишић.

Додаје да је инвеститор који обнавља некадашњи хотел Парк, направио подземну гаражу са излазом на два платана, од којих је један наводно био стар 50 година.

„Да ли је грешка архитекте који није сагледао стање на терену или само демонстрација силе, не знам", истиче Мишић.

Да су грађани Ниша на сечу стабала реаговали врло емотивно, потврђује и уредница портала Јужне вести Гордана Бјелетић.

Сеча била најављена

Она за ББЦ каже да су реакције такве, јер у центру града и иначе преовлађује бетон.

„То јесте било најављено, али су људи мислили да ће се од тога одустати, јер су после најаве исто биле бурне реакције и надали су се да је сеча завршена.

„Колико год да је то стајало у неком плану, за већину је то било неочекивано", каже Бјелетић.

Загађеност ваздуха у граду на Нишави, који је често неславни „рекордер" у односу на остале, додатно подгрева незадовољство суграђана, додаје.

„Људи су огорчени и уплашени јер немају поверења да било ко нешто предузима по том питању.

„Очекују да буду акције садње, а не сече дрвећа", истиче Бјелетић.

Градске власти и надлежно комунално предузеће најавили су да ће бити десетине стабала засађене, али се то не дешава, додаје.

У Нишу је укупно је 27.000 стабала и она се бесомучно секу, саопштио је локални огранак Покрета Двери, оцењујући ово као „еколошки злочин".

„Има ли дрвореда у Нишу у коме није преполовљено бар једно здраво стабло?", пита се ова странка.

Призор посечених стабала, који су били симбол града, расплакао је једну Нишлијку, а многи су прилазили и фотографисали стабла како леже на земљи уз коментар да је тужно то што виде и да надлежне за то треба да буде срамота, преносе Јужне вести.

Надлежни, ни у градском већу, ни у Јавном комуналном предузећу „Медијана" у оквиру ког послује „Зеленило", нису одговарали на позиве и поруке редакције ББЦ на српском.

Директор „Зеленила" Михајло Миљковић је најпре био на терену, а затим је, како су рекли његови сарадници, отишао на службени пут.

Да ће стабла бити посечена знала је и Оливера Милошевић из локалне еколошке организације „Зелени кључ".

„Јавност реагује касно - кад неко дође са тестером"

Она за ББЦ каже да је добро што је заштита животне средине дошла у жижу интересовања, али да јавност углавном реагује на последице, уместо да се све ради системски и институционално.

„Ми колико можемо промовишемо грађански активизам да људи схвате да је касно да реагују кад неко дође са тестером.

„Нисам против сече, те јелке јесу штрчале на тргу, али би требало да се направи баланс између посечених и посађених стабала", каже Милошевић за ББЦ.

Према плану реконструкције трга, стабала ће бити само по ободу, додаје.

„Из угла урбане естетике (посечено) дрвеће се не уклапа у трг.

„Видела сам да је те јелке неко некад засадио после прославе Нове године, потпуно неплански", наводи она.

Сматра да одговорност сносе и градске власти које недовољно транспарентно информишу грађане о плановима.

Као магистарка техничких наука у области заштите животне средине напомиње да младо дрво не може да замени велико стабло у производњи кисеоника, али да свеједно треба садити дрвеће.

То је посебно важно у контексту загађености ваздуха, што је све чешћи проблем Нишлија.

Ниво штетних ПМ честица неретко пређе дозвољене границе и по неколико пута, што их сврстава на врх табеле најзагађенијих градова у Европи, а некад и у свету, додаје она.

„Веза загађења ваздуха и градског дрвећа итекако постоји.

„Дрвеће помаже не само у апсорпцији загађења, већ и у смањењу температура лети и генерално за побољшање квалитета ваздуха", каже Милошевић која је и активна планинарка.

Како каже, Град Ниш нема катастар зелених површина - који би омогућио да се зна шта град има од дрвећа и која су за сечу, а која би требало чувати.

„Има доста дрвећа која су алергени, па зашто не бисмо њих заменили неким другим врстама у граду?

„Бојим се да нико о таквим стварима не води рачуна, а има појединаца и у градској управи који знају како треба да се ради и њих би требало консултовати, уместо што се ради стихијски", закључује еколошка активисткиња.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]