Избори 2020, Србија и велике силе: „Међународна тишина гласно се чује"

Иако је подела на присталице Истока и Запада увек актуелна тема у Србији, чини се да стране силе не маре много за овогодишње изборе, кажу аналитичари.

Стручњаци сматрају да је опало интересовање мађународних фактора за цео регион, укључујући Србију.

„Све је очигледније да Европу једва занима Србија. Нешто слично би се могло рећи за Сједињене Америчке Државе", оцењује Ерик Горди, професор на Универзитетском колеџу у Лондону.

Велике силе - Америка, Европска унија и Русија - 2020. године више су заокупљене сопственим проблемима, од пандемије корона вируса до расизма, заједнички је закључак саговорника ББЦ-а.

Европска унија је мање активна него што је била приликом ранијих избора, нарочито у време када је Демократска странка била на власти, а ЕУ отворено стала на страну њеног лидера, бившег председника Србије Бориса Тадића, наводи Горди у писаном одговору за ББЦ на српском.

„ЕУ наставља да тихо подржава [председника Србије Александра] Вучића у име наводне 'стабилности', тако да овог пута европске институције неће послати озбиљну мисију посматрача избора", каже Горди.

Такође, објављивање редовних извештаја европских институција о Србији неће се подударити са периодом уочи избора.

Европска комисија одложиће објављивање извештаја о напретку Србије у европским интеграцијама до јесени, због ситуације коју је изазвала епидемија корона вируса, објавио је РТС.

Појавио се само неформални нацрт извештаја ЕК о напретку у владавини права.

Одсуство међународног интересовања „иде на руку властодршцима"

Смањен утицај иностранства на изборе у Србији је „сасвим природан", јер су велике силе заузете епидемијом Ковид-19, изласком из карантина и економске кризе, каже Георгиј Енгелхарт, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

„Нормално је да су спољнополитичка питања на неком другом месту", каже Енгелхарт за ББЦ на српском.

То иде на руку локалним властодршцима, који су сигурнији кад нису под лупом великих сила, сматра он.

„Са становишта шефова влада на Балкану боље је да имају одрешене руке него кад су стално спутани посетама и домаћим задацима које им, иначе, доносе функционери.

„Кад су сами у свом дворишту, лагодније је", истиче Енгелхарт.

Једина посета страног званичника уочи избора је долазак руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова 18. јуна у Београд. То је његова прва посета иностранству од избијања пандемије.

„Посета Лаврова је давно договорена активност, али сада се подудара са изборима па се може тумачити и као политички гест, јер је прва посета после короне", истиче Енгелхарт.

Зашто је ЕУ тиха?

Два велика таласа проширења запљуснула су ЕУ 2004. и 2007. године - тада је 12 земаља постало део европске породице.

Затим је дошла економска криза 2008, и на крају недавно окончани Брегзит - излазак Велике Британије из ЕУ.

„Дошло је до замора и питањем проширења се сада нико битан не бави", каже Милан Игрутиновић са Института за европске студије за ББЦ.

Схватили су, додаје, да им време не иде на руку и логика Брисела је да мора направити неку врсту „ремонта".

„Суочени са свим тим, проблеми неког тамо Балкана, који није део ЕУ и не може да им наштети, не делују им толико хитни и битни", истиче Игрутиновић.

Притом, европски политичари не желе претерано да се замерају владајућој партији у Србији због сопствених спољнополитичких интереса, наводи он.

„Вероватно сматрају да је у Србији на власти нека партија која можда није идеална, по либералнодемократским начелима, које смо књишки научили да ценимо, али шта је ту је, нећемо ми гласати уместо Срба.

„Дај да радимо са том странком, јер желимо да буду везани за нас, уместо да се окрену Русији или Кини. Зато не желе да сваки час критикују доминантну партију", истиче Игрутиновић.

Подршка европских странака - пауново перје

Уместо званичних посета, партијска подршка из иностранства је стигла интернетом - као и све у време епидемије.

И она је дошла тек последњих дана, у финишу кампање.

Председник Европске народне партије (ЕПП) Доналд Туск отворено је подржао странку председника Србије Александра Вучића на изборима у недељу.

Он му је на српском језику пожелео срећу на Твитеру, после видео састанка.

Аналитичари сматрају да то није неуобичајено, јер је Вучићева Српска напредна странка део ЕПП - највеће европске групације странака.

У њој су и ЦДУ немачке канцеларке Ангеле Меркел, партија бугарског председника Бојка Борисова, али и хрватска странка ХДЗ и Фидес на чијем челу је мађарски премијер Виктор Орбан.

Нешто раније европски либерали подржали су опозициони Покрет слободних грађана.

„У ужем кружоку политичких елита та врста 'пауновог перја' значи нешто, има вредност, али не верујем да доноси неке гласове", оцењује Игрутиновић.

Истог дана када и са Туском, Вучић је телефоном разговарао и са председником Русије Владимиром Путином, највише о Косову.

Том приликом је Путин рекао да очекује победу изборне листе коју предводи Вучић и пожелео му успех, објављено је на Инстаграм налогу „Будућност Србије".

Тада је најављено и да ће председник Србије 24. јуна присуствовати Паради победе у Москви, поводом 75. годишњице победе над фашизмом.

Ерик Горди је у коментару објављеном пре овог саопштења навео да је „Вучић био поуздан партнер за руску владу у намери да подрива европски утицај у региону, и наставиће то да буде и убудуће".

Вучић се и раније састајао са Путином у Москви након парламентарних избора у Србији, 2014. и 2016. године. Оба пута су као разлог навођени лекарски прегледи.

После састанка 2016. године председник Русије је изразио наду да ће у новом саставу Владе Србије бити и „људи који придају значајну пажњу развоју односа између Србије и Русије".

Братски односи с Кином

Горди је истакао и политички утицај Кине, која се, како каже, јавља као фактор у региону по први пут откако је влада Енвера Хоџе у Албанији прекинула везе с Пекингом 1978. године.

Како каже, кинески интерес није велик, осим што настоји да прошири економски и политички утицај на Балкану као и свуда другде.

„Већи је интерес Вучићеве владе, која је користила новонастали однос с Kином за публицитет, највише да би се показало како можда постоји интерес за Србију изван Европске уније", истиче Горди.

За време епидемије корона вируса председник Вучић се у више наврата захваљивао кинеском председнику Си Ђинпингу на „братској помоћи" у медицинској опреми и тиму лекара који је боравио у Србији.

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже за ББЦ да би и због тога после избора могло да дође до неких промена у спољној политици Србије, али да за то треба још сачекати.

„Пандемија је довела до успостављања 'братских односа' са Кином, што ће несумњиво имати последице по односе с Америком. Трамп је у отвореном рату са Кином", подсећа он.

Хоће ли Вашингтон подржати Србију иако промовише Кину, кинеске интересе и модел владања као ретко која земља у Европи, остаје да се види, наводи Јакшић.

„Ако се Србија наместила као малтене портпатрол Кине на Западном Балкану и у предворју ЕУ, онда се бојим да ће то доћи на напалту. То не пролази незапажено, само је питање када ће испоставити рачун и колико ће коштати", додаје он.

Питање Косова и мирис тамјана

Када је реч о ангажману Вашингтона, он се у периоду пре избора није много примећивао, све док није саопштено да се очекује наставак дијалога о Косову.

Јакшић примећује да је Косово и у кампањи било тема, у већој мери него на претодним изборима.

„Косово је враћено у орбиту за разлику од прошлог времена, а Косово је увек повод за националну хомогенизацију на патриотским линијама са поприличном количином тамјана у ваздуху", каже Јакшић.

„Запад сувише ћути"

Амерички амбасадор Ентони Годфри се у више наврата залагао за излазак на изборе још од 2019. године, када је део опозиције најавио бојкот.

Девет дана пре избора посетио је један од ретких градова у којима владајућа СНС није на власти - Шабац, и фотографисао се са градоначелником и једним од опозиционих лидера Небојшом Зеленовићем.

Годфри је још у јануару посетио локалну скупштину Лесковца, где је на власти СНС, када је такође говорио против бојкота.

Претходних дана у посети Шапцу била је и амбасадорка Велике Британије у Србији Шан Маклауд, али без политичких коментара.

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић сматра да ће ови избори пажњу странаца привући у „нормалној мери" - као у било којој другој европској земљи.

Јакшић каже да у оваквим порукама не види недипломатско мешање у ствари земље домаћина.

„У односу на период последњих месеци, пре бих рекао да Запад сувише ћути око Вучића", закључује Јакшић.

Ако Србија и Kосово постигну договор пре новембарских америчких избора, то ће дати Трамповој администрацији барем један успех у спољној политици, оцењује Горди.

„У нади да ће успети да то извојује, Трамп је подржавао Вучићеву страну у спору. Неутралисао је Тачија, који је сада у позицији да читава његова репутација зависи од успешног договора о размени територија.

„Из тог разлога САД ће игнорисати све проблеме легитимитета око избора па ће, као и ЕУ, тихо подржавати Вучића. Али за Вучића знатно мање ствари зависи од Трампових амбиција у региону него за Тачија", објашњава Горди.

Он каже да се неће много пажње посветити ни изборима у Хрватској, барем до америчких избора у новембру, и да се цео регион „све више игнорише".

„То значи да постоји јака воља да се гледа кроз прсте на све проблеме нелегитимних власти, корупције, и позиве на међуетничку нетрпељивост.

„Порука те међународне тишине се гласно чује", закључује Горди.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]