Временска прогноза и рекорд: Када ће (коначно) пасти снег у Београду

Калемегдан 'окован' у бело и пас којем је толико хладно да мора да се 'огрне' псећим скафандером.

Само један од ових призора Београђани су могли да искусе ове зиме. То је, наравно, хладноћа.

Иако су се температуре спуштале испод нуле, Београд је на корак да обори рекорд у најдуже чеканом снегу.

„Најкаснији први снег неке зиме у Београду је пао 22. јануара 2011. године", каже за ББЦ на српском Недељко Тодоровић из Републичког хидрометеоролошког завода.

„По свему судећи, рекорд ће бити оборен, а Београђане снег чека тек средином фебруара, ако не и почетком марта".

Зашто још нема снега и да ли то има неке везе са климатским променама, покушао је провери ББЦ.

Нешто ипак јесте падало...

Није ипак тачно да ниједна једина пахуља није пала у Београду ове зиме, објашњава Тодоровић.

Снежило је 8. децембра 2019. године. Додуше, само неколико сати и снег се није задржао. Остала је бљузгавица.

„Снег јесте падао ове зиме на подручју Београда, али се није створио снежни покривач од један центиметар, што је минимум да би метеоролози мерили", каже он.

Метеоролог додаје и још један услов - да снег пада на тачно одређеној територији.

„Снежни покривач се јесте створио у брдским пределима престонице, али не и у Метеоролошкој опсерваторији на Врачару.

„Овде се мери снежни покривач већ 133 године. Ако снег не падне на том месту, ми га не бележимо као снежни покривач."

Правог клизања, грудвања и падања ипак није било ни у осталим деловима града, а престоница је оваквих зима имала и раније.

Од 1921. године, само десет година снег није пао пре дочека Нове године, подаци су РХМЗ.

Просечно, снег у главном граду падне око 23. новембра, а снежни покривач се формира око 3. децембра.

Најраније икада у Београду је било више од један центиметар снега 20. октобра.

„Занимљиво је да је те 1950. на 1951. годину забележен снежни покривач само у једном дану, а 1960. је снег пао само 7. јануара", каже Тодоровић.

Снег кад му време јесте

„Период када је било најмање снега или када је снег пао најкасније, био је још у деценији између 1950. и 1960. године" каже Тодоровић.

Подаци показују да је свет тренутно за око један степен топлији него што је био пре периода индустријализације, наводе из Светске метеоролошке организације (ВМО).

Просечна температура током првих десет месеци 2018. године била је за 0,98 степена изнад просека, у односу на период од 1850. до 1900. године.

Прве четири са тог списка су у периоду од 2015. до 2018, истичу из ВМО.

Ни леда ни снега

Количина арктичког леда је знатно опала у последњих неколико година, а најнижа тачка достигнута је 2012. године.

Леда је све мање већ деценијама, а топљење је убрзано почетком двехиљадитих.

Арктички океан могао би да већ 2050. године током лета потпуно остане без леда, уколико емисије штетних гасова не буду ограничене, наводе из Комитета за ревизију заштите животне средине британског парламента.

Ни у Москви ове године нема чувене руске зиме, тако да су градске власти одлучиле да централне улице и тргове украсе - вештачким снегом.

Заправо, реч је о најтоплијим данима од 1886. године - 18. децембра је у Москви било 5,6 степени.

Ситуација је таква да је чак и руски председник Владимир Путин изјавио да климатске промене могу да изазову велике проблеме.

Путин је 19. децембра на годишњој конференцији за медије истакао да је просечни пораст температуре у Русији дупло већи него у остатку света.

„Постоје читави градови унутар Артичког круга, градови направљени на вечном леду. Ако тај лед почне да се топи, можете да замислите какве ће то последице имати. Учинићемо све да смањимо последице тих промена", навео је Путин.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]