Положај глувих и наглувих у Србији: „Странци у сопственој држави“
- Аутор, Тијана Душеј Ристев
- Функција, ББЦ новинарка
Глуви и наглуви људи у Србији често се осећају као странци у сопственој држави.
Борба особа са оштећењем слуха за побољшање услова живота је тешка и подразумева бројне препреке које у Србији постоје деценијама.
Окупљени око иницијативе Глуви Србије кажу да је један од највећих проблема то што особа не може да комуницира, нити да обавља свакодневне активности уз помоћ тумача.
А држави и Савезу глувих и наглувих Србије замерају да не раде довољно на побољшању.
„Осећам да сам странац у сопственој држави", каже Марко Милосављевић за ББЦ на српском који је дошао из Крушевца у Београд на протест иницијативе Глуви Србије.
Глувоћа се третира као 70 одсто телесног оштећења, што је ограничавајући фактор за добијање неких важних врста помоћи од државе.
„Отуда и велико незадовољство", каже за ББЦ на српском Јулијана Лекић, судски тумач за глуве и наглуве, која је један од организатора протеста.
Лекић каже да овај проблем не датира од актуелне власти, већ је га је она само наследила и додаје да се ништа није променило већ 20 година
Протест
Протест је одржан испред просторија Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а окупљени су добили обећање генералног секретара Радоја Кујића да ће поднести оставку.
Лекић се као представница окупљених састала са Биљаном Барошевић, помоћницом министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Миленком Никићем, саветником министра.
„Кујовић је дао обећање да ће 9. јуна отићи са места секретара", каже Јулијана за ББЦ на српском.
Уколико секретар не одржи реч, окупљени су најавили нови протест.
Формирање радне групе
На састанку је одлучено да се оформи радна група која ће се бавити захтевима и у чији рад ће активно бити укључени и представници иницијативе Глуви Србије.
„Треба да одредимо ко ће то радити. Поздрављамо овај потез, јер од нечега се мора почети", каже Лекић.
„До сада се није дешавало да сви представници савеза могу да кажу све шта мисле. Ово је нови модел рада по којем ће се убудуће радити", тврди помоћница министра Барошевић.
Захтеви у 15 тачака
Представници иницијативе написали су приговор у 15 тачака.
Ово су неке од ставки које су преузете из писане примедбе на рад Савеза
- Недостатак информација - не добијају обавештења која су им значајна, а и она која добију су у суженој форми и селективно обрађена
- Вршење притисака - које се огледа најчешће у раду Извршног одбора на националном нивоу
- Изостанак помоћи - Проблеми са недостатком преводиоца или њиховом начину рада. Због тога глуви и наглуви имају проблеме на својим радним местима
- Манипулација и застрашивање глувих и наглувих у Србији- врши се од стране локалних организација глувих и њихових секретара
- Горући образовни проблем - познато је да је специјално образовање, које глуве и наглуве особе похађају не доноси једнаке могућности за даљи рад у животу.
- Овај проблем највише осећају деца и млади, јер немају прилику да уче и да се усавршавају као они који немају проблема са слухом
Шта је знаковни језик?
Израз представља визуелни начин споразумевања глувих и наглувих особа, стандардизованим знацима руку и прстију, са или без мимике, са сопственом граматиком и синтаксом, помоћу кога се преносе мисли, представе, намере и појмови.
У Србији, према подацима Савеза глувих и наглувих Србије, има око 70.000 особа којима је први језик - српски знаковни језик.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
