Ко се то тамо жени у Русији: Како су Нишлије договарале бизнис, али и дејт

Аутор фотографије, IKS
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 5 мин
Љубиша Јанковић ради у јавно - комуналном предузећу „Медиана" у Нишу.
Почетком октобра предузеће га је послало на пут аутобусом у Русију, да учествује у привредној посети граду Белгороду, који је град - побратим Ниша.
Ипак, када се вратио, цео Ниш га је питао - „јеси нашао неку женску, какве су Рускиње?"
„Ја сам човек ожењен, имам двоје деце.
„Појела ме срамота."
Оно што је Љубиша сазнао тек када је ушао у аутобус, било је да је са њим пут Русије, поред 18 политичара и представника јавних предузећа, кренуло и неколико верника. Али и чак 30 момака из околних села, који су ишли - за руском љубављу.
„То су момци из руралних насеља који тешко долазе до дружења", каже за ББЦ Драгоша Мартиновић, свештеник у пензији који је водио делегацију нежења.
„Ми нисмо знали како ћемо са њима, па се дошло на симпатичну идеју да и они крену са овом пословном делегацијом. Сви су то подржали, и општина и црква".
Ипак, из нишке епархије су за ББЦ рекли да они нису имали никакве везе са походом на женидбу у Русију, док организаторка путовања Мирјана Тодоровић, фунционерка у општини Медијана, каже да је мислила да „момци иду у Русију на поклоничко путовање, да обилазе цркве." Ипак, додаје:
„Не могу ја да одредим ко ће са ким тамо можда и да се упозна. Нико не бежи од тога. Дође и до зближавања."
Поставља се питање и ко је платио ову пословно - љубавну посету Белгороду, а ту већ сви тврде другачије.
Ко је све био у аутобусу
Политичари и радници државних предузећа, верници, али и нежење из јужних крајева Србије, објашњавају путници.
Када је новинар „Јужних вести" објавио причу да су нежење из Ниша из јавних предузећа ишле у руски Белгород да траже љубав, тек свеже враћена делегација утркивала се да докаже да су они прешли дуг пут због привредних, а не љубавних састанака.
Миљан Миленковић, одборник општине Медијана, који је медијима познат већ по томе што није пријавио Агенцији за борбу против корупције да је био на функцији, каже за ББЦ да није ни схватио ко све са њим путује.
„Мислио сам да су у том другом и трећем делу аутобуса исто општинари.
„Онда сам схватио да су кренули са свештеником и он ми је све објаснио."
Миленковић каже да су у Белгороду били на „тој заједничкој вечери за упознавање".
„Било је симпатично, један момак из Куршумлије је упознао неку цуру и разменили су телефоне.
„Али ми што нисмо били део те приче, смо изашли."

Аутор фотографије, Anton Vergun
Његови сапутници су били и политичари и радници јавних - комуналних предузећа у Нишу. Драгослав Павловић, директор ЈКП Медиана за ББЦ каже:
„Добио сам допис од општине, да се орагнизује то пословно путовање и ја сам послао човека, шефа зимске службе, да види како они тамо раде.
„Испоставило се да се помешала привредна посета - са црквеним протежирањем."
Пут је званично организовала општина Медијана у сарадњи са невладином организацијом „ИКС" из Ниша.
Content is not available
View content on FacebookББЦ није одговоран за садржај других сајтова.End of Facebook post
Мирјана Тодоровић, која ради у општини као председница Комисије за рад са саветима грађана, каже за ББЦ да је она члан удружења „ИКС", које се бави руско - српским пријатељством.
„Дошли смо на идеју да кренемо у Белгород као привредна и политичка делегација, ишли смо у њихове институције и састајали се са привредницима.
„У склопу поклоничког путовања кренуло је још око пет жена које су обилазиле цркве и све што нас везује за православље. Тако смо и ми искористили прилику да и ми обиђемо те верске знаменитости.
„А сад сви причају о тим момцима што су ишли са нама. Као што смо и ми стварали контакте, тако су ваљда и они."
Из удружења „ИКС" кажу да је њих општина само унајмила да организују пут и да је њима речено да ће у Русију ићи „обични људи који раде у фирмама, али и у пољопривреди".

Где је Белгород?
- Град се налази у западном делу Русије, свега 40 километара од границе са Украјином, а 700 километара је удаљен од Москве
- У њему живи око 350.000 становника
- На руском Белгород значи „Бели град", али назив није добио по белим зградама, већ белом кречњачком пределу у околини
- У јуну 2014. године Ниш и Белгород постали су градови - побратими. Области у којима сарађују су махом стамбено - комуналне услуге, и локални економски разовј, туризам, спорт. На сајту града Ниша не помињу се - делатности проводаџисања


Аутор фотографије, Anton Vergun
Ко је свештеник - проводаџија
У епархији нишкој су редакцији ББЦ рекли да нису имали ништа са организацијом пута за Белгород, као и да је то водио свештеник у пензији Драгиша Мартиновић.
Он сам каже:
„Циљ нам је био да то буде у тренду. Да направимо нешто ново, што је модерно. "
Водио је, каже, те момке да би покушали да нађу начин да се и они заљубе.
Свештеник у пензији каже да мисли да није добра идеја да нежење које су ишле у Русију говоре за медије.
„Они су сви стидљиви и није им пријатно."
„Али, већ се договарамо да неке Рускиње у новембру или на пролеће узврате посету. Кад видимо ко је дошао, биће и прилике да причамо."
Ко је све то платио
Новинар Стефан Марковић из Јужних вести каже за ББЦ да је читав овај "лов на женска срца" у руски град Белгород је крајње бизаран.
„Од тога да је у јавним предузећима проводаџисање подвођено као 'спорт и рекреација', до тога да је у Општини Медијана, која је формални организатор, описано као 'јачање православља'.
„Поред тога, дискриминисане су нежење које не раде у јавном сектору, јер су били позвани само службеници и функционери из државних предузећа и установа.
„И оно што највише погађа Нишлије је то што је ова лудорија од љубавног путовања плаћена нашим парама."
Ко је заиста и платио да ова специфична пословно - верско - љубавна тура крене пут Русије?
Свако тврди другачије у изјавама за ББЦ.
Директори јавних предузећа Медиана и Тржница кажу да су платили само за своје запослене, а да је све било повољније јер су ишли аутобусом и у великој групи. Место у аутобусу стајало је 18.000 динара по путнику.
Исту своту помиње и организаторка Мирјана Тодоровић, која каже да јој је општина покрила тај износ.
Одборник Миљан Миленковић другачије се погодио. Он тврди да је сам платио превоз и остало. Додаје и да су осталима пут платили синдикати.
А ко је платио нежењама?
Свештеник Драгиша каже да су они сами себи платили пут, али да „су сви помогли за оне који нису имали", а то потвђује и организаторка Мирјана Тодоровић.
„Онима који нису имали, мало су платила и предузећа."

Аутор фотографије, Mikhail Svetlov
Љубиша Јанковић каже да је, након неколико дана, успео да се оправда шта је радио у Русији. Барем најближима.
„Оно што ми је криво јесте што су послали те момке горе да се зближавају, а сад сви трубе о томе како су се показали.
„Јадни они, не био им у кожи."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









