Вучић о мерама за Косово: „Нема решења задовољавајућег за Србе“

„Решење за косовско-метохијски проблем које би било задовољавајуће за Србе не постоји, не постоји чудотворац који то може да донесе."

Тим речима председник Србије Александар Вучић почео је обраћање о тензијама на Косову из последњих неколико месеци, најављено као реакција на недавне поступке званичне Приштине.

Потом је најавио низ мера, међу којима је највише социјалних, које би требало да помогну косовским Србима и ојачају присуство Србије на Косову.

Међу њима су, између осталог, захтев за расписивање избора на северу Косова, где већински живи српско становништво, повратак на оно што је постигнуто у процесу дијалога Београда и Приштине, као и хитно формирање Заједнице српских општина (ЗСО).

Није познато ко ће те мере у пракси спровести.

Косовска полиција је недавно упала у институције на северу Косова, које су и даље функционисале по српском систему, и затворила их.

Приштина их назива „паралелним" и нелегалним.

Претходно је на Косову укинута употреба динара, а затворене су и Поште Србије, док је Србија престала да издаје аутомобилске таблице за градове на подручју Косова.

За мере које је најавио, Вучић каже да су реакција на такве поступке Приштине.

„Шта год ми урадили, нико неће бити задовољан сем малог круга рационалних људи који хоће да буду фер и према себи и према другима", рекао је Вучић.

„Никада нисмо били фер и поштени када смо говорили о Косову."

Институције Србије на Косову данас постоје само у области здравства и школства.

Које су мере најављене?

Вучић их је поделио у пет целина.

То у пракси значи неколико ствари.

Први је захтев за организовањем избора на у четири општине севера Косова са српском већином - у Лепосавићу, Косовској Митровици, Звечану и Зубином Потоку.

Претходне изборе, одржане 2023. године, Срби су у знак протеста бојкотовали, када на чело тих општина долазе албански градоначелници, које косовски Срби не признају.

Вучић је најавио и да Србија тражи повратак Срба у полицију на севера косова, као и повратак тужилаца и судија на функције.

Сви они су 2022. године, такође у знак протеста, напустили функције.

Као једну од тачака, Вучић је најавио и захтев за „ослобађањем политичких затвореника", као и „неодложно и коначно формирање Заједнице српских општина", замишљене као механизам заштите косовских Срба.

Она је предвиђена још Бриселским споразумом из 2013. године, али још није формирана.

На крају, Србија тражи и „омогућавање несметаног платног промета и поштанских услуга".

„Све то је предвиђено потписаним документима и споразумима", навео је Вучић.

„Уклањање кључних последица једностраних и некоординисаних акција (косовског премијера Аљбина) Куртија, представља нужну претпоставку за смислени напредак у процесу дијалога."

У наредних 45 дана, како је навео, Србија ће Косово прогласити подручјем посебне социјалне заштите, како би могла да се повећа финансијска подршка косовским Србима.

Да би се то догодило, потребно је донети закон у Народној скупштини Србије.

„Одмах ћемо издвојити 20.000 динара месечно за око 5.000 незапослених", рекао је Вучић.

Реч је о људима који су остали без посла када је званична Приштина затворила институције које су функционисале по систему Србије.

Ученици из српских средина са Косова ће добијати бесплатне уџбенике, као и 5.000 динара месечно „ужинског додатка", најавио је Вучић.

Додао је и да ће косовским Србима бити омогућен бесплатан грађевински материјал за изградњу објеката, најавио запошљавање лекара и медицинског особља, као и подстицаје за пољопривреду, спорт, туризам.

„Ширимо број људи који ће уживати повластице и добијати подршку Београда и централне Србије", рекао је Вучић.

Биће, додао је, сталних контрола како се тај новац у пракси троши.

Вучић је заправо најавио и да српске институције на Косову неће бити укинуте.

Људи који су у њима радили ће убудуће радити у „модерним писарницама", које ће тек бити изграђене на северу Косова и „имати редовне и уредне плате".

Реч је о, како је навео, 5.800 људи.

Није објашњено ко ће те институције изградити.

То тужилаштво ће, како је најавио, имати могућност да „гони све који учествују у прогону косовских Срба".

Тиме се, како наводи, попуњава правни вакуум.

Његов пун назив гласиће: Тужилаштво за процесуирање злоупотреба и кршења основних људских права, узурпацију имовине, угрожавање телесног интегритета и достојанства грађана Републике Србије на простору Косова и Метохије.

Није објашњено како ће то тужилаштво деловати на територији Косова.

Србија ће убудуће, најавио је Вучић, све одлуке косовских институција, које су супротне Бриселском и другим споразумима, третирати као „неважеће и непостојеће".

Окупација

У медијима се пред Вучићево обраћање као једна од потенцијалних мера помињала и могућност да север Косова прогласи окупираном територијом.

Вучић каже да су „правни експерти били против тога".

„Ако би била проглашена окупација, албанским групама бисмо дали статус легалне оружане силе - то је први и најважнији разлог против тога.

„Не дајемо им било какав правни легалитет и легитимитет, јер ово што су урадили је гола сила."

Окупација би, додаје, значила и сукоб две државе.

Говорио је о најави приштинских власти да ће отворити мост преко Ибра у Косовској Митровици, који је затворен од 1999. године.

Отварање тог моста, како је навео, биће доказ да „желе сукобе".

Рекао је и да Косово може „само да сања о независности" и о чланству у Уједињеним нацијама.

Према Охридском споразуму из 2023. године, Србија се обавезује да неће спречавати приступ Косова међународним институцијама, попут Савета Европе, Европске уније и НАТО Алијансе.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.