Црна Гора и туризам: Свети Стефан - закључано острво са чувеним благом

Некада сте на Светом Стефану могли да летујете само са златном виза картицом, данас не можете никако.

Јединствени црногорски град хотел, сачињен од камених кућа на острву близу је Будве, али далеко и од комшија и од светских намерника.

У расхлађеном шампањцу, кавијару и разноврсној музици на ексклузивном месташцу, не тако давно, уживалe су холивудске филмске звезде Елизабет Тејлор и Ричард Бартон, југословенски председник Јосип Броз Тито, али и Маргарет, сестра британске краљице Елизабете Друге.

Данас, а тако је већ две године, препознатљиви бренд широм света је закључан, а капија од кованог гвожђа само заголица машту како то изгледа изнутра.

„На Свети Стефан се долазило да се доживи, од времена кад сунце излази до времена кад сунце залази свако је могао да се забави, биле су три врсте музике, казино.

„Сад на Светом Стефану (и кад ради) нема ништа од тога, долазите да ћутите и гледате у небо, помало се купате и то је то", каже Владимир Митровић, некадашњи директор овог острвског хотела, за ББЦ на српском.

Компанија Адријатик пропертис, дугогодишњи закупац елитног комплекса, покренула је против Владе Црне Горе арбитражни поступак пред међународним судом у Лондону и тражи 100 милиона евра одштете, јер им власт не гарантује да ће гости имати мир и дискрецију.

Хотели су затворени јер су отварањем оближњих плажа и за оне који нису гости комплекса Свети Стефан и оближње Виле Милочер, прекршени услови уговора, саопштили су из Адријатика.

Зидине старе вековима

Свети Стефан је сведок бурне балканске историје.

Насеље на острвцету су у 15. веку основали Паштровићи, племе које вековима живи на подручју од Петровца до Будве и Бечића.

Унутар тврђаве на хридима, која је првобитно служила као магацин, подижу се цркве и Свети Стефан постаје културни и трговачки центар.

До 20. века ово рибарско место је постало засебна општина са поштом и задругом.

Тридесетих година у овом крају почиње развој туризма када је краљица Марија Карађорђевић направила плажу недалеко од острва, а у залеђу изграђена дворска резиденција, данашња Вила Милочер.

После Другог светског рата, Свети Стефан је био делимично напуштен, због чега су југословенске власти одлучивале о његовој судбини.

Било је предлога да се од тих педесетак кућа направи сликарска колонија или да се дају заслужним борцима, међутим, победила је идеја из врхушке Савеза комуниста.

Док је високи југословенски државни функционер Едвард Кардељ боравио у Милочеру, Свети Стефан му су учинио занимљивим.

„Пала му је на памет идеја да се Свети Стефан претвори у туристичко насеље, које би могло да има и те каквог успеха и то је прихваћено.

„Отворен је као хотел јединствен на свету, јер Свети Стефан је и острво и полуострво и насеље и хотел", каже 88-годишњи Владимир Митровић.

Већини мештана који су живели на острву дата је накнада или су им саграђене куће на копну, изнад пута уз брдо, додаје он.

Град-хотел у државном власништву отворен је свечано 13. јула 1960, на државни празник - Дан устанка народа Црне Горе.

Први директор био је Настас Поповић, Јеврејин из Београда са предратним искуством у хотелијерству.

Владимир Митровић, по струци правник и некадашњи судија, на конкурсу 1969. добио је посао генералног директора када је имао 35 година.

„У моје време, нико није питао колика ми је соба, колики је апартман", каже Митровић док разговарамо у хладовини њиховог ресторана испред породичне куће у Пржну.

Златна хотелска зора

Свети Стефан је 1972. добио и међународну туристичку награду Златна јабука и због архитектонског решења и високог нивоа услуге, коју је он примио у име хотела.

Током шездесетих и седамдесетих година кроз чувену „вилу 118" продефиловали су, поред глумачких великана Софије Лорен и Карла Понтија, и многи светски државници и бизнисмени.

„Замислите иде (бродовласник) Оназис са јахтом, иза Светог Стефана се усидри, дође премијер Канаде Пјер Трудо са два секретара и проведе ту четири сата.

„Били су нам и свргнути италијански краљ и председник Монголије", набраја Митровић.

Аристотел Оназис је био грчки милијардер, који је оженио Џеки Кенеди, удовицу убијеног америчког председника Џона Кенедија.

Саудијски краљ је 1972. закупио читаво острво на 15 дана, наводно за баснословну цифру.

На крају је одустао од посете због страха за безбедност, после масакра палестинских терориста на Олимпијским играма у Минхену над израелским такмичарима.

Замало их је посетила и британска краљица, када је долазила у Југославију.

Пошто посета није првобитно планирана тад су за три сата спремили цео краљевски оброк, али је авион ипак слетео у хрватски град Дубровник као што је најављено, а не у Црну Гору.

Да би се то извело, требало је имати врхунске куваре, собаре и конобаре, а Свети Стефан је све то имао.

Била је привилегија тамо радити, а умели су и да награде.

Шеф кухиње имао је већу плату од генералног директора.

„Није дошла краљица, мени жао, али јесте њена сестра Маргарета са мужем лордом Сноудоном, провела седам дана, била изванредно задовољна, имам слику коју нам је поклонила.

„Било ми је речено да јој не служимо кавијар и шампањац, као она то не воли, а она то у ствари највише воли, али ови су хтели да уштеде", присећа се уз осмех.

Док је принцеза уживала у чарима острва, њен супруг фотограф се скијао на мору.

Посебно му је остало упечатљиво 33 дана које је провео са председником Титом у Игалу и у Милочеру, а мало и на Светом Стефану.

Митровић у књизи „Свети Стефан снага мог успеха" за некадашњег председника каже да је био „префињени гурман", који се разумео у храну и пића и волео да једе кашиком.

Описујући га, каже да је имао специфичне челично плаве очи, које „час милују, час опомињу и прете".

Колико је дубоко проникао у њихов карактер, показује и што је у знак захвалности за пријатан дочек, добио сат „Шафхаузен" са угравираним Титовим ћириличним потписом, као и слику с аутограмом.

Године сјаја

Митровић је на челу Светог Стефана био до 1976.

Тада се запосленима давала и 13. плата - у вредности од седам најнижих зарада.

Имало се и одакле чашћавати, једне године је чист приход хотела био пола милиона долара.

„То је било као данас пет или 15 милиона", дочарава Митровић.

Иако им је долазио крем светског џет сета, отварали су капије и за обичан свет.

Долазили су људи из целог света, велике групе Американаца, а неретко би остављали капару и за следећу годину.

Радници из југословенских предузећа и фабрика који нису могли да приуште ноћење имали су прилику да посете острво, у одређено време.

„Могла је да дође група људи да обиђе Свети Стефан, да руча на обали и буде задовољна.

„Од 11 ујутро до 16 поподне могли су да дођу, или као гости на вечеру", описује Митровић.

Долазило би дневно по пет пуних аутобуса.

„То је 3.000 гостију, да уђу плате по пет долара, да ручају требало је платити још 10, да купите сувенир или попијете пиће пет долара.

„Свако од њих по 20 долара, а то је 6.000 долара дневно, то је као да вам падну с неба", истиче Митровић.

Почетак сумрака

После сјајних година, стигле су деценије кризе, посебно од 1990-их.

После рата на подручју Југославије, Свети Стефан је дат у закуп контроверзном власнику „Југоскандик банке" Јездимиру Васиљевићу, познатијем као Газда Језда.

Овај контроверзни бизнисмен био је први закупац и узео је острво на пет година, али је у међувремену банкротирао.

После неколико година таворења, Влада Црне Горе је одлучила да острво да у закуп.

Комплекс је потпуно реновиран 2009. и наредне поново свечано отворен, у присуству највиших званичника, међу којима је био и Мило Ђукановић, дугогодишњи политички црногорски лидер.

Менаџмент хотела тада преузима компанија Аман, а закупац хотела је Адријатик пропертис.

Смањен је број соба на 50, а луксуз је прилагођен савременим потребама, уз минималистички намештај од дрвета.

Одмаралиште обухвата три плаже са ружичастим облуцима на копну, ресторане, спа центар који нуди масаже, козметичке третмане и затворени базен, наведено је у понуди.

У анализи британског листа Телеграф из 2016, овај хотел где је тада просечна цена ноћења била 950 фунти, оцењен је деветком.

Паштровићи желе промене

Паштровићи су веома поносни на порекло и сматрају да „имају природно право" на острвo, иако су њихови преци углавном добили неку врсту обештећења кроз станове или накнаде када је држава преузела ово место пре више од шест деценија.

Кажу да они ту живе шест векова.

„Зашто причамо овај историјски део, јер је он јако важан у овој причи на коју ће се надовезати на затвореност и отуђење од народа.

„То је наше духовно, историјско, културолошко упориште", каже Драгана Кажанегра Станишић за ББЦ на српском.

Она је поносна потомкиња Паштровића и бивша председница Одбора директора „Свети Стефан хотели" АД.

„Затварањем и узимањем таквог једног центра брише се идентитет једног народа", истиче она.

Додаје да су православне цркве у очувању тог идентитета одиграле велику улогу.

Она је била део званичника који су 2021. саопштили да ће Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве после пуних шест деценија поново званично бити уписана као власник четири цркве на острву Свети Стефан.

У питању су цркве Светог Стефана, по коме острво носи име, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег.

Њима је раније газдовала Хотелска група „Будванска ривијера", а од пре три године акционарско друштво „Свети Стефан хотели", најављено је јула 2021.

Станишић је данас чланица Месне заједнице (МЗ) Свети Стефан, коју чине мештани окупљени око идеје да се Свети Стефан отвори како за госте, тако и за мештане бар у неком периоду дана, као и да постоји одређен приступ делу плажа.

Разговарамо са петоро Паштровића, готово углас, а свако од њих се бави туризмом и издаје апартмане, док су њихови родитељи за време Југославије радили на Светом Стефану.

Блажо Кажанегра, један од чланова МЗ Свети Стефан, каже да улице и тргови не могу да постану приватна својина, јер је то „културна баштина".

Међу њима је и председник Месне заједнице Владислав Митровић који је Влади Црне Горе новембра прошле године поднео иницијативу да се Свети Стефан врати у власништво државе.

„Желимо да 'светац' поново буде бисер црногорског туризма, да му се врати сјај који је некада имао, а који су закупци Петрос Статис и Венг Сеи Пуа (…) уништили", рекао је тада.

И даље је при томе.

„Ово је буквално наш последњи напор да се усагласимо и одбранимо Свети Стефан.

„Они нису хтели да нас уваже као мештане, ја њих не зовем инвеститори, него окупатори, окупатори финансијски", каже 60-годишњи Владислав Митровић.

Петрос Статис је председник одбора директора компаније Адријатик пропертис у власништву офшор компаније Ејдвеј инвестментс с Девичанских острва.

Овај Грк са црногорским држављанством бавио се различитим бизнисима од фудбала до банкарства, а власник је и подгоричког листа Побједа и има учешће у власништву два портала - Аналитика и Кафе дел Монтенегро (ЦДМ).

Његов пословни партнер је бизнисмен кинеско-малезијског порекла Вен Сеи Пуа, власник фирме „Фасамо" која управља хотелом и казином „Маестрал" у оближњем Пржну.

Када је Ејдвеј инвестментс 2006. оснивао Адријатик пропертис правну помоћ им је пружала адвокатица Ана Ђукановић, сестра црногорског председника.

Оператер хотела је међународна компанија Аман, која послује у 20 земаља широм света.

Иако им име на санскриту значи мир, њихов долазак мештанима уноси немир.

Уверавају нас да нису против страних инвеститора, нити гостију који желе мир.

Када је један од елитних гостију долазио на Свети Стефан, а био алергичан на пчеле, препричавају нам, пчелари из околине су без поговора пристали да изместе кошнице док је он на одмору.

„То је било апсолутно нормално, таквим се гостима излазило у сусрет, ми имамо разумевање за госте највишег ранга и за њихове потребе.

„Против тога немамо ништа, ми смо с тиме рођени и са тиме живимо", каже Драгана Станишић.

Како је дошло до затварања?

У филму „Отето острво - тајне закупа Светог Стефана" Центра за истраживачко новинарство Црне Горе поставља се питање ко су прави власници овог острва.

„За 14 година, издавање овог бисера природе, држави и грађанима Црне Горе, донео је непуних 22 милона евра на име закупа, или по 1,5 милион на годишњем нивоу.

„То је скоро као закупнина за неки бољи ресторан на црногорском приморју, нешто радних места, али и неконтролисану градњу у Милочерском парку, сумњиву власничку структуру, неплаћене порезе", наводи се у филму.

Уговор о закупу је потписан 2007, а анексом уговора из 2015. многе важне одредбе су промењене.

Закуп за Свети Стефан продужен је за 12 година, до 2049. и смањена кирија са 1,6 на 1,1 милион евра.

Анексом за Краљичину плажу закуп је продужен са 30 на 90 година и омогућена је изградња кондо хотела, односно пола апартмана ће бити за продају, а пола за хотелску делатност, писале су Вијести.

Од промене власти у Црној Гори 2020. године када је Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића престала да буде одлучујући политички фактор, промене су се дешавале и на Светом Стефану.

Одлуци закупаца да затворе хотеле је претходило неколико протеста дела мeштана почетком 2021.

Протесте су подржали челници будванске локалне власти, коју предводи просрпски Демократски фронт и тада су уклоњене ограде на прилазу хотелима и плажама.

Они су се противили изградњи некретнина у оквиру новог хотела Kраљичина плажа које инвестира Адријатик пропертис, а тражили су и безуслован приступ закупљеним хотелским плажама, писала је Слободна Европа.

Тако је ексклузивност на овом месту заменио масовни туризам.

Свети Стефан са копном повезује танки некада пешчани, данас бетонски спруд, на чијем другом крају се рачвају две плаже - некадашња „народна" и друга која је деценијама била резервисана само за госте хотела.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Гости задовољни

На самом улазу затичемо Словенца Јожу Шкодника Менију који живи у Бечу, а код пријатељa у Бар, приморски град удаљен 40-ак километара од Будве, долази већ деценијама.

Први пут је на Светом Стефану био 1993, док је на подручју Југославије буктао рат и више лета после.

„Овде сам летео параглајдером, има црквица горе, тамо сам стартовао и ту сам прелетао.

„Имам слике одозго, то је било 1995, 1996, после рата", каже Јоже.

На самом острву није боравио, јер је долазио у предсезони у јуну, кад је све било празно.

„Свиђа ми се што је све отворено и тако треба да буде", каже Јоже Шкодник Мениа, медицински техничар и терапеут.

Већ неко време за све посетиоце отворене су и оближње Краљева и Краљичина плажа, ослоњене на мирисну медитеранску шуму парка Милочер.

Није чудо што су ове две увале, где боја мора прераста у тиркизну, а миришу чемпреси, биле по мери српске и југословенске краљевске династије Карађорђевић која је одабрала овај кутак да сагради летњу резиденцију.

Ове плаже су до пре неколико година биле синоним за луксуз.

За комплет лежаљки и сунцобрана требало је издвојити и до 120 евра, а капија је делила туристе и ексклузивне госте хотела - Виле Милочер, некадашње резиденције.

Данас нема ни рампе и тоалета, а ни тушеви не раде.

По свему судећи, гостимa то не недостаје.

Добар је потез што се ништа не наплаћује, па „обичан народ може да дође да се купа", каже Гордана Гајић из околине Шапца коју затичемо на Краљичиној плажи испод сунцобрана.

Први пут је овде и каже имала је „угођај за сва чула".

„Ово је невероватан спој природе, планине и мора, плаже су ми веома лепе и песак и шљунак.

„Вода је чиста, бистра, рај на земљи", каже ова 44-годишњакиња, која је са супругом и децом у апартманима у Пржну, пола километра одатле.

Обилазили су и околне плаже - место Свети Стефан наспрам острва, као и православне манастире Прасквицу, Рустово.

Посебно јој се свиђа кад увече шетају кроз парк уз мирис боровине и соли.

„Били смо у Тунису, то не може да се пореди, пукло небо, пукло море, нигде дрвета, стене или планине", каже Гордана.

Из плаве пластичне фрижидер торбе љубазно нуди освежење и кекс.

Одласци у ресторане и конобе за њих су сувише скупи, додаје.

„То није јефтино, а у маркетима су нормалне цене", убацује се њен супруг Драган Гајић, управо изашао из воде.

За то време, чује се момак који гласом рекламира „крофнице" чијем је мирису тешко одолети.

Гости са ћебадима и сунцобранима, нису били по вољи, председнику Црне Горе Милу Ђукановићу.

„На тој (Краљичиној) плажи на којој нам је завидео цео свет сад се продају пиво и ћевапи за један евро", изјавио је Ђукановић прошлог лета, недуго што је плажа уступљена свима.

Предност привреди и квалитету живота, а не митовима и заблудама

председник Црне Горе Мило Ђукановићу за ББЦ на српском

Свака земља поносила би се чињеницом да су баш на њеној територији отворени први Аман и One&Only (власник хотела Портонови) хотели у Европи.

Јасно је да сви нису могли подједнако добро сагледати и разумети визију развоја и напретка.

Нестрпљење, политичке манипулације, али и недостатак знања и спремности да се појединачно уздижу, напредују и уче, довели су до тога да појединци покушају да узму право и правду у сопствене руке.

Политичку подршку дале су им поједине партије и Српска православна црква.

Већ сам казао да је само апсолутно неодговорна власт могла довести до тога да репрезентативни дио туристичке понуде Kраљичина плажа буде раван руглу, и да Црна Гора изгуби инвеститора који је у свету појам за квалитет и стандард.

Што је понуђено као алтернатива?

Деградирање највиших туристичких стандарда, због јефтиног политичког популизма и наравно одлазак елитних гостију из Црне Горе за којима већ сада сви жале.

Било би добро да су они који су покренули проблем макар научили лекцију и схватили да нецивилизацијско понашање не може бити позивница за инвеститоре из света да дођу код нас, већ разлог да нас избегавају.

Веома је тешко превести на било који језик света да неко ради у корист своје штете.

Једноставно превод нема смисла.

Рекао бих да ова реченица добро осликава балканске странпутице, јер су управо то радили неодговорни појединци, правећи велику штету целом друштву.

Верујем да није све изгубљено и да постоји простор да вратимо поверење Амана и Адријатик пропертис.

То неће бити лако.

Чувени шпански песник Антонио Мачадо написао је: „Ти што путем ходиш, знај да пута нема. Пут тај мораш стварати у ходу."

Помињем Мачада јер је то управо оно што је чинила Црна Гора - у ходу утирала пут у будућност.

И на том путу пролазила је и пролази кроз различита искушења.

Проћи ће и ово искушење које, на жалост, није оставило по страни ни инвеститоре.

Желим да верујем да ће један део грађана Црне Горе схватити колико су важни снажна визија, квалитетно лидерство и стратешка партнерства, и да ће након искуства стеченог током последње две године ипак предност дати економији и квалитету живота, а не митовима и заблудама.

Како изгледа данас?

Собе зврје празне.

Закључана капија чува их од свих.

Кад јој се примакнете одјекује шум таласа који запљускују зидове од белог камена док блеште на сунцу.

Правила Арбитражног процеса који се тренутно води у Лондону захтевају да све стране у поступку чувају поверљивост.

„Адвокати су нас саветовали да не одговарамо на питања нити да дајемо било какве коментаре који би могли представљати кршење правила арбитраже", поручили су за ББЦ из Адријатика.

Исто кажу и из црногорског Министарства туризма.

Прошле године, уз посебна одобрења, острво је отворено тада најбољем тенисеру света Новаку Ђоковићу да обиђе цркву у којој се венчао са супругом Јеленом.

На Свети Стефан долазе само мештани, а и то спорадично када су у тамошњим црквама одржавају верске службе.

Владимир Митровић, који је једно време био и црногорски министар туризма, сматра да је погрешно што Свети Стефан не ради.

„Када неко одлучи да иде у Црну Гору на одмор, логично је да се заинтересује каква је ситуација.

„Кад види да је најбољи хотел Свети Стефан затворен, сигурно ће помислити да оде негде друго, то је велика штета држави, а и фирми, штета је ко год да победи на суду", каже некадашњи директор овог туристичког бисера.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]