Црна Гора и животна средина: Да ли је испуњен циљ о првој еколошкој држави на свету

У години у којој се решава судбина СФР Југославије и Балкан већ гори, политичари Црне Горе на Жабљаку 20. септембра 1991. држе седницу на отвореном.

Размишљају како да сукоб не дође и у Црну Гору, али и како земљу да изведу на прави пут.

„Управо у данима и месецима у којима смо распредали ове тешке мисли и грозничаво тражили начина да се ослободимо море… појавила се спасоносна замисао", написао је први председник ове државе Момир Булатовић у књизи Мање од игре - више од живота.

„Доктор Драган Хајдуковић, физичар са задивљујућом моћи имагинације… износио је идеју да Црну Гору учинимо првом еколошком државом на свету".

То се и догодило пре тачно три деценије, када је Црна Гора у уставу названа еколошком државом.

Драган Хајдуковић данас иза себе има каријеру у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), а за ББЦ каже да то ,,није била само идеја заштите природе".

„Ми смо мали народ који може постати велики само ако се уздигне до висине примера нечег доброг", каже Хајдуковић.

„То добро је требало да буде екологија".

У месецу у којем Влада државе најављује бројне еколошке пројекте како би се „успоставио државни однос према природи", а бројне еколошке организације протестују због уништавања исте, Хадуковић каже да се „слави 30 изгубљених година.

Шта је била идеја еколошке државе

Физичар Драган Хајдуковић у ЦЕРН-у је годинама радио на доказивању сопствене теорије биполарности гравитације.

Увео је појам квантног вакума, за који верује да представља реално стање материје подједнако као и течно, чврсто и гасовито, а сада чека да се његова теорија провери у научним круговима.

Ипак, када је пре три деценије предложио екологију за идеју водиљу Црне Горе, све то још није постигао.

„Детињство сам почео у брдима Црне Горе у селу без струје и воде", каже он.

„Зато сам видео да је у природи спас".

Еколошка држава за Хајдуковића није била само пројекат заштите природе „већ прилика да се промовише целокупна идеја".

„На пример - очекивали смо подршку угледних глумаца из целог света за један концепт који је сада у свету стварно велики", каже научник.

Као четврту власт је предлагао знање, односно скуп научника који би надгледали политичаре и судије.

Ипак, Хајдуковић није ни учествовао на седници на Жабљаку јер је претходно дошло до његовог разлаза са Момиром Булатовићем.

„На жалост, умешала се политика, ја сам био за независну Црну Гору, он за Југославију са Србијом", каже он.

У политику земље се вратио званично 2018, када се кандидовао са независног кандидата на председничким изборима.

,,За живот": Који су највећи еколошки проблеми Црне Горе

„Када уђете у погрешан воз, свака станица је погрешна."

Овако биолог и еколог Вук Иковић одговара на питање ББЦ-ја - где су највеће природне рупе Црне Горе.

Oн је са групом незадољних државним односом према екологији у недељу 19. септембра шетао улицама Подгорице.

Демонстранти су носили транспаренте „У море ће Црња стићи, кроз цијеви неће ићи", „Не дамо ријеке", „Слобода ријекама", „Нећу пикник поред цијеви", на протесту против изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима Црне Горе.

„Имамо неусаглашеност између економије, технологије, екологије и културе", каже Иковић.

„Тако се сударамо сами са собом и представљамо кочију коју вуку четири коња који не сарађују један са другим.

„Зато нам свако мало кочија склизне са пута".

Иковић ради у невладиној организацији КОД у Црној Гори, а мисли да ,„руководство земље и даље сумња да су реке, шуме, земљиште и море стварно угрожени јер доминатно оцењују ситуацију из канцеларије".

„Хвалимо се да нам је чак 70 одсто територије под шумама, а заобилазимо чињеницу да је половина тих шума лошег квалитета јер су сечене и паљене", додаје он.

„Промовишемо се као туристичка држава, а већина градова испушта отпад и отпадне воде у реке и море.

„Издајемо смештај у хотелима чије отпадне воде завршавају у реку која се излива на плажу где истим тим туристима издајемо лежаљку и сунцобран".

Као пример насилне урбанизације, Иковић помиње праксу у Европској унији да град има од 25 до 50 квадрата зелених површина по становнику.

„Подгорица има свега три квадрата по човеку", каже он.

Борба за Аду Бојану:

Дурмитор, место на којем су се политичари пре 30 година нашли да договоре еколошки пут земље има, каже Алмер Мекић из невладине организације Еуромост, највише река у заштићеном подручју.

Слично је и са пределом око планине Проклетије.

„На Проклетијама су изграђене две мини хидроелектране управо у заштићеном подручју, а народу је речено да је све урађено у складу са законом", каже Мекић.

„Како може бити у складу са законом, ако је забрањено градити у заштићеним деловима?".

Мекић каже да Црна Гора има невероватне природне потенцијале.

„За сат времена можете из Подгорице отићи и на море и попети се нa планину, али се из године у годину трудимо тај потенцијал уништимо", каже он.

Шта ради држава: Како унапредити имиџ

Једна од најпознатијих мера очувања природе, барем туристима који долазе у Црну Гору, била је еколошка такса, чији приход је коришћен за заштиту животне средине.

Такса је 2008. године уведена за сва инострана друмска возила, а плаћала се до почетка 2011. приликом уласка у Црну Гору.

Важила је годину дана, а износила је од десет до 150 евра.

Укинуо ју је премијер Игор Лукшић, а Предраг Митровић, председник Уније послодаваца Црне Горе, је тада рекао да је такса направила више штете него користи.

„Туристи из Србије су се, на пример, према еко такси понели јако лоше, а њен допринос у буџету није значајан", рекао је 2010. Митровић.

Иако је такса уведена 2008, већ у марту наредне године је Андрија Ломпар, министар саобраћаја, најавио њено укидање.

Морска створења Црна Горе:

Овог лета, Влада Црне Горе најавила је велики број активности како би се обележило три деценије од како је у њихов Устав уведен термин - еколошка држава.

Премијер Здравко Кривокапић на друштвеним мрежама је објавио одлуку о проглашењу заштићеног подручја Парк природе Катич.

Острво Катич код Петровца друго је заштићено морско подручје у Црној Гори.

У априлу, статус парк природе добио је рт Платамуни, у општини Котор.

Успостављање државног односа према природи је срж Декларације о еколошкој држави Црној Гори, рекла је генерална директорка Директората за природу, Тамара Брајовић.

Да је еколошка држава ипак и даље само циљ, а не и достигнуће, показује информација из Владе Црне Горе о обележавању 30 година од стварања еколошке државе.

„30 година, упркос бројним уложеним напорима…нисмо у прилици да оценимо реални степен напретка ка реализацији идеје о еколошкој држави", пише у овој информацији.

„Оживљавање концепта који је креиран 1991. године мора добити нову димензију кроз суштинске иницијативе које је потребно реализовати у наредном периоду".

Погледајте видео: Зашто је овај момак бацио 4.000 пластичних боца у Саву

(Не)процењива штета

Хајдуковић сада на родном Цетињу чека резултате своје теорије о настанку космоса, за које научници, ако се докаже да је тачна, тврде да може да донесе велике промене у свету физике.

„Нисам био позван на Жабљак пре 30 година, а нико ме није звао ни на званично обележавање 20. септембра ове године", каже он.

„Није ми ни криво јер ништа од те идеје није ни урађено. Само је направљена непроцењива штета".

Зашто је Цетиње душа Црне Горе и како различити погледи на историју боје садашњост

Физичар тврди да је „тешко наћи историјског непријатеља који Црној Гори нанео већу штету од нас самих".

„Државу је Бог великодушно наградио природом, а сурово казнио политичарима", додаје Хајдуковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]