Жена и равноправност: Избор за мис света - лепота са племенитим циљем или понижавање жена

За једне прилика да се лепота стави у службу хуманости, а за друге прикривена мизогинија.

Али то није засметало да ова манифестација успостави традицију дугу колико и чувена кошаркашка НБА ол-стар утакмица у Америци.

Док организатори указују да избор за најлепшу жену на свету има и виши смисао, феминисткиње нису убеђене да ће „лепота спасити свет".

„Суштина светског такмичења није да промовише лепоту саму за себе, него лепоту са смислом и значењем која се користи за остваривање хуманитарних и племенитих циљева", каже Весна де Винча, национална директорка агенције МисЈу (MissYu) која у Србији и Црној Гори организује изборе лепоте под лиценцом светског такмичења за ББЦ на српском.

Наводно еманципаторски циљеви су празно слово на папиру, сматра Јелена Вишњић, директорка феминистичког културног центра Бефем.

„Сам концепт такмичења, где се жене излажу погледима и категоризују по лепоти, ставља их у другоразредан положај и представља једну врсту прикривене мизогиније", истиче она.

Прво такмичење за Мис света одржано је 29. јула 1951. године у Лондону.

Избор који су феминисткиње звале „женском сточном пијацом"

Када је у Лондону организовано прво такмичење, претеча савремених шоу-бизнис менаџера Ерик Морли није имао грандиозне планове - Такмичење за мис света било је замишљено као једнократни догађај, пишеХистори тудеј (Histоry Today).

Формат је био другачији од данашњег - већина такмичарки била је из Британије.

Победила је, међутим, представница Шведске.

Ипак, када је годину дана касније у Америци покренут Избор за мис универзума, покојни Морли је убедио шефове да наставе.

Већ су прва такмичења изазвала критике.

Неки су га описивали као „женску сточну пијацу", што је водитељима давало материјал за збијање шала на сцени.

Морли је одговорио уводећи питања и одговоре о амбицијама и интелектуалним постигнућима девојака, што је и данас неизоставан део такмичења.

Ипак, феминисткиње у неколико земаља у којима се бирала мис света су протестовале, а као посебно буран упамћен је избор који је 1970. одржан у Лондону.

Све је почело скандалом јер су организатори дозволили учешће две мисице из Јужноафричке Републике - белкиње и црнкиње.

На вече доделе, лондонске феминисткиње упале су на церемонију и засуле позорницу поврћем и „бомбама" од брашна.

Објава резултата означила је преседан - као победница први пут је одшетала једна црнкиња, мис Гренаде Џенифер Хостен.

„На целу ствар сам гледала прагматично - такмичење сам видела као прилику да путујем, представим Гренаду и зарадим уколико победим.

„Нисам га доживљавала као објективизацију, али било је тренутака који су нас навели да то помислимо", рекла је Хостен годинама касније у интервјуу за амерички недељник Тајм (Time).

Присећајући се такмичења, једна од вођа демонстранткиња 1970. Сали Александер, данас професорка модерне историје на Универзитету Голдсмитс у Лондону, рекла је да нико није могао да зна „да ће се исход такмичења испоставити као најважнији елемент слагалице те вечери".

„А засигурно јесте, нарочито у контексту покрета за борбу против апартхејда, чији смо и саме биле део", навела је.

Погледајте видео: Избор за мис са необичним условима

На такмичењу које је 1996. одржано у граду Бангалор у Индији, група феминисткиња претила је да ће се живе запалити, тврдећи да такмичење „подрива 5.000 година дугу културну традицију" ове земље.

Било је то прво такмичење на којем су, после пет година паузе због рата у бившој Југославији, учествовале мисице из Србије, тада још под југословенском заставом.

Весна де Винча тај догађај памти као „једно од најграндиознијих такмичења" на којима је била.

„Слонови су били део сцене, Индијци су спремили разне плесне нумере и довели сјајне певаче, осећала се нека мистика", присећа се.

Због оптужби да је такмичење „сексистичко", у ББЦ је 1985. престао са телевизијским преносима, а потом их је следеће три године емитовао ИТВ.

Од 1988. до 1998. године, британске телевизијске станице нису преносиле ово такмичење.

Међутим, 1998. се враћа на мале екране у Великој Британији захваљујући Каналу 5, а гледаоци који су пратили избор на Сејшелима могли су да виде лепотице „у природном окружењу".

Гледаност такмичења у данашње време, сматра Вишњић, „доказ је да и даље живимо у културама које сексуализују и објектификују жене, где је женски идентитет тек атрибут мушке моћи".

„Наравно да се нико не бави доприносима жена у демократизацији друштва, него у први план излази потреба да се женско тијело експлоатише зарад логике тржишног капитала", наводи.

Вишњић сматра да је потребан „дефинитивни разлаз са тековинама патријархалне културе".

„Такмичења неће нестати сама од себе - ту промену морају да поведу жене", додаје.

„Мис Србије мора на факултет"

Седећи у канцеларији на љубичастом каучу, за сточићем за кафу на којем стоји украсна кристална кугла, Весна де Винча присећа се почетака у овом послу 1990-их.

У вихору ратова на територије бивше Југославије, Де Винча је жудела да се „сусретне са нечим новим и лепим, што би јој дало снагу".

Тако је 1996. године у Београду поново покренуто такмичење за мис.

Избор се одвија према правилима светског такмичења - кандидаткиња мора да има између 17 и 25 година (треба да буде пунолетна у тренутку учешћа на светском такмичењу), да нема тетоваже, није удата и нема децу.

Иако се на светском такмичењу толерише естетска хирургија, директорка агенције у Србији „не узима у обзир кандидаткиње које су имале такве захвате".

Де Винча примећује да титулу мис света најчешће понесу „управо девојке са већ завршеним факултетом".

„Све су на такмичење дошле лепе, интелект одлучује.

„Жири тражи зреле личности, које разумеју шта је одговорност и са којима не треба много радити", наводи.

Вишњић каже да је тврдња да је у центру пажње памет жене „потпуно празна, бесмислена и чак увредљива констатација".

Пропозиције и естетски стандарди такмичења говоре да се ништа није променило, тврди Вишњић.

„Женама је потребно бесплатно образовање, а не да на такмичењу одговарају на питања која су смишљена да би се оправдала бесмисленост оваквих манифестација", сматра.

Организатори Такмичења за мис Србије наглашавају да улажу у образовање учесница - у последњих 16 година, каже Весна де Винча, све финалисткиње домаћег избора добиле су пуне стипендије за четворогодишње студије.

Додељено их је више од 400.

„Мис Србије мора на факултет - оне нису плаћене за рад током трајања мандата, али зато добијају школовање", каже Весна де Винча.

Погледајте видео: Тренд на интернету који може да буде опасан по девојке

Титула као одскочна даска

„Светски пласман у топ 20 отворио ми је велика врата бизниса", каже за ББЦ на српском Ана Шаргић, која је 2002. године понела титулу мис Југославије.

Каже да јој је то брзо пошло за руком - по завршетку студија, запослила се као најмлађа чланица маркетинг тима компаније Кристијан Диор.

„Ускоро сам добила понуду да будем део менаџмент тима, чиме се остварио мој животни сан", каже мисица.

У Диору је, наводи, била награђена титулом најуспешније младе директорке.

„Упорно сам градила менаџерску каријеру - све више сам се окретала новом послу и полако се повлачила са писте", наводи Шаргић, која више не ради за Диор, али је и даље успешна пословна жена.

Из редова мисица, подсећа Весна де Винча, на светску сцену изашле су данас познате глумице и водитељке - Шерон Стоун, Џулија Робертс и Опра Винфри.

Зашто никада нисмо имали мис света

Ни у Србији ни у бившој Југославији, ниједна девојка никада није освојила титулу мис света, иако је било успешних такмичарки.

Тијана Стајшић се 2001. пласирала у топ 10, а Ана Шаргић је годину дана касније била 11.

Весна де Винча верује да разлог лежи пре свега у привредним ограничењима која намећу живот и рад у Србији.

„Немамо новца, али нисмо сиромашни и још се добро држимо, наша улагања у такмичење су знатно ограничена у поређењу са тим шта организатори у неким другим земљама могу да приуште", каже.

Како је било у Југославији: „Заборављена мис" Романа и Динка „ружно паче"

Прва представница социјалистичке Југославије на Избору за мис света била је Дубровчанка Романа Милутин, која је 1958. изабрана за прву мис Југославије.

У интервјуу из 1974, ТВ новости описују је као „заборављену мис Роману" - сликарку која сетно проводи дане у свом атељеу на Лападу, насељу Дубровника.

За разлику од многих мисица, Романа Милутин је после такмичења рекла не каријери у шоу-бизнису и посветила се сликарском занату, који је учила од познатог чешког сликара Оскара Кокошке.

Баш као и данас, титула мисице у бившој Југославији значила је да су девојке под будним оком медија.

Мис 1983. била је Бернарда Маровт, која се у једном интервјуу осврнула на друштвени притисак под којим се нашла у словеначком градићу Љубну, где је живела са породицом.

„То је мало мјесто и људи о тим изборима причају свашта", рекла је.

„То је по њима неморално, а још кад су изишле оне мало пикантније сличице у Старту били су шокирани!"

Магазин Старт је излазио у социјалистичкој Југославији, а прављен је по узору на Плејбој.

Последња мис СФРЈ бирана је 1991. године, а ову титулу понела је Славица Трипуновић из Боровог Села, које се налази у околини Вуковара.

После певачке каријере под псеудонимом Дајана, Трипуновић се посветила узгајању цвећа, а 2009. године појавила се у ријалити програму Фарма.

Ко је била прва југословенска мисица

Много пре оснивања такмичења за мис света, између два светска рата, у Европи и Америци одржавала су се такмичења у лепоти.

Све је кренуло из Сједињених Држава - први организатори биле су холивудске филмске компаније, која су тражиле начин да се промовишу ван граница континента.

Прва мисица са Балкана била је Штефица Видачић која је 1926. године у Загребу понела титулу најлепше Југословенке на Избору за мис у Краљевини Срба и Хрвата и Словенаца.

Следеће године у Берлину проглашена је за најлепшу Европљанку на првом икада одржаном европском такмичењу.

Живот прве мисице обавијен је легендама о фаталној лепоти - неколико несрећно заљубљених мушкараца наводно је починило самоубиство.

Избор јој је послужио као одскочна даска у глумачкој каријери, па је снимила неколико филмова.

Избор у светлу пандемије

Седамдесето Такмичење за мис света заказано је за 16. децембар ове године у Порторику.

Србију ће представљати Андријана Савић, двадесетогодишња девојка која је титулу мис Србије понела још 2019. године.

Мандат јој је продужен због отказивања светског избора прошле године.

Како се од мисица очекује да свету представе хуманитарни рад, Савић ради на прикупљању средстава и промоцији организација СОС дечија села, која збрињава децу без родитељског старања.

Савић каже да се активно припрема за Порторико и нада се добром пласману.

„С обзиром на ситуацију са пандемијом, не могу рећи да је мој мандат текао како сам очекивала, али сам се трудила да свој хуманитарни рад прилагодим ситуацији", каже мис Србије за ББЦ на српском.

Манекени са Дауновим синдромом први пут на модној писти у Београду

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]