Хрватска и корона вирус: Приче из Ријеке, Загреба и Сплита

Раднички хор изводи песму „Бела ћао" уз пратњу више десетина бубњева, гитара и пратећих звукова: тешке индустрије, варилаца који предано раде на скелама, карневалских машкара и ватромета - овако је изгледало отварање манифестације Европска престоница културе у Ријеци.

Више хиљада грађана тискало се у ријечкој луци по киши 2. фебруара и гледало Оперу индустриале, својеврсну комбинацију музичког театра и модерног перформанса.

Становници Ријеке, некада славног индустријског града, с оптимизмом су ушли у 2020. годину.

Три недеље после овог спектакла, појавили су се први случајеви корона вируса у Хрватској.

Одржавање многих програма је отказано или премештено у онлајн сферу.

„У првом, доста кратком трену, помислио сам 'Зашто баш сад?'", каже Иван Шарар, секретар за културу града Ријеке, који води овај пројекат од подношења кандидатуре 2016. године.

Додаје да је проглашење епидемије имало отрежњујући ефекат.

„Након што су размере пандемије постале јасне, скроз сам изашао из неког уског личног филма. Живели су људи и теже тренутке, идемо даље".

Загреб: Затварање, земљотрес и страх

Док је епидемија буктала на северу недалеке Италије током фебруара, житељи Загреба су очекивали да ће их вирус корона заобићи.

Први случај у Загребу забележен је 26. фебруара, а живот је тих дана полако почео да се мења.

Дубравку Јагатићу, новинару из Загреба, почетак марта деловао је „нестварно и надреално".

„Као да су надлежне институције претерале у процени ситуације па смо чекали сваки дан да се извине и кажу да је опасност прошла", био је његов утисак након што је проглашена епидемија у Хрватској 11. марта.

Међутим, показало се да је ситуација „веома озбиљна": школе су затворене 16. марта и прешло се на рад од куће.

Шест дана касније, земљотрес јачине 5,5 јединица Рихтерове скале је истерао Загрепчане из кућа у сред ноћи.

Земљотрес у Загребу: "Потрес у доба короне значи да никог не можете да утешите"

Настрадала је једна особа и начињена је озбиљна материјална штета.

Уследило је близу хиљаду мањих потреса, што је додатно „појачало фрустрацију и страх изазване појавом корона вируса".

„Нити је било паметно седети у стану и чекати нови потрес, нити је било паметно изаћи међу људе", сећа се Јагатић овог догађаја.

Лето је многим Загрепчанима деловало као неопходни предах од приче о заразној болести.

„После стрепње шта и како даље, дошло је лето и нова туристичка сезона, па су се сви опустили, а национални стожер је покушао да задржи веродостојност, али и да позове људе на море уз прикладан опрез".

Од 1. јула дозвољено је окупљање 350 људи у затвореном простору и 1000 људи на отвореном.

Ресторани и клубови раде уз појачане мере хигијене и дистанцу између столова, који су постављени и на плесном подијуму, пошто је плесна активност забрањена.

Биоскопи су отворени средином маја, али не и велики мултиплекси, који ће почети са радом 20. августа.

„Наизглед је све океј, али се осећа велики страх од неизвесности, а још више због нејасних података о Ковиду-19, како у Хрватској тако и у целом свету," каже Јагатић.

Сплит: Кад хорор филм стигне на риву

Јоланда Витаљић је куварица и власница продавница дизајнерских производа у Сплиту и на Вису.

И ван туристичке сезоне, има толико посла да није стигла да много прати вести о вирусу корона.

„Нисмо знали шта је истина, пратили смо оно што се дешава у Италији, деловало је као хорор филм", каже она.

Прва два случаја оболелих од корона вируса у овом граду су забележена 18. марта, а у том тренутку у Хрватској је било укупно 89 оболелих.

После затварања ресторана за госте, Јоланда је брзо морала да реогранизује посао - кувало се само за доставу, а конобари су постали достављачи.

Сви послови везани за туризам су отказани.

На посао је ишла бициклом, контакте је одржавала само са породицом и људима са којима ради.

Близина мора донекле је олакшала мере карантина.

„Редовно смо возили бицикле и ишли бродом у риболов", каже она.

Бисер Јадрана: Хрватска плажа као уметничко платно

Град са трајектном луком одакле се превозе туристи на популарна далматинска острва привукао је скоро четири пута мање страних гостију у јулу у односу на исти месец прошле године, показују подаци Туристичке заједнице Сплита.

„Ово не може да се пореди са редовном ситуацијом", каже Јоланда Витаљић.

Додаје да већина туриста долази да ужива у мору и сунцу и да троше у ресторану само на најнеопходнију прехрану.

За услуге едукације или различитих дегустација, које је годинама развијала, тренутно нема заинтересованих.

Како се Хрватска носила са првим налетом вируса Ковид-19?

Влада Хрватске прогласила је опасност од епидемије корона вируса и увела нова мере спречавања заразе 5. марта 2020.

Једанаестог марта, на дан када је Светска здравствена организација прогласила пандемију, у Хрватској је проглашена епидемија корона вируса.

Првобитне строге мере заштите од вируса (прекид рада школа и вртића, укидање јавног превоза, затварање радњи и ресторана), које нису обухватале потпуну забрану кретања, попустиле су почетком маја.

Међутим, крајем јуна су због пораста броја новозаражених неке од мера пооштрене - маске су обавезне у јавном простору, а у затвореном мора да се одржава дистанца.

Национални стожер цивилне заштите (хрватски кризни штаб) предводио је министар здравља Вили Берош, који је свакодневно обавештавао јавност о броју оболелих и мерама заштите, чиме је покупио је симпатије становника Хрватске.

„На почетку је изгледало да су мере апсолутно адекватне и грађани су их се придржавали у великој мери.

„Нарочито зато што су национални стожер цивилне заштите чинили компетентни људи којима се почело веровати док је политика и политичка припадност гурнута потпуно у други план", каже Дубравко Јагатић.

Међутим, политика је утицала на неке одлуке, „нарочито када је црквама дозвољено одржавање миса, док су све културне институције биле затворене".

Хрватска је међу земљама у којима су избори одржани током пандемије.

Поред спровођења мера заштите на гласачком месту, омогућено је и зараженима да гласају, „преко особе од поверења".

Победник ових избора је била Хрватска демократска заједница (ХДЗ), а њен предводник Андреј Пленковић освојио је други за редом премијерски мандат.

Ријека: Култура на дистанци

У Приморско-горанској жупанији, чији је центар Ријека, до сада је забележено 177 случајева оболелих од корона вируса.

Само једна особа је преминула од последица тог вируса у овој регији.

Без обзира на мањи број оболелих, привредне и културне активности су утихнуле почетком марта, самим тим и програми Европске престонице културе.

Позоришта и конференције су прешли у онлајн простор, али потпуни прелазак на интернет није добро решење за културу, сматра Иван Шарар.

„Не мислим да је пребацивање у онлајн свет решење за све уметничке форме, људима недостаје првенствено дружење и ритуал, стваран физички свет, а не сам садржај", тврди он.

Море и вирус корона: Где можемо на летовање

Програми замишљени да трају током целе године су скраћени и реорганизовани, а сада се користи предност отворених позорница.

Иако је дозвољено окупљање до 1,000 људи на отвореном, ниједна манифестација није осмишљена за више од 500 људи у публици.

Поред становника Загреба и Љубљане, који поред мештсна чине већину публике за програме ЕПК, било је и посетилаца из Немачке и Чешке.

Од средине јула, туриста у Ријеци има више него у претходних неколико месеци.

Ипак, процењује се да је укупан промет од туризма опао за 50 одсто, каже Шарар.

Привреда у Хрватској: Огромни губици у туризму

Неколико дана после проглашења епидемије, хрватска влада је донела 66 мера за помоћ привреди.

Привредницима је одложено плаћање пореза, а банке су понудиле мораторијум у отплати кредита.

Почетком јула, Конференција УН о трговини и развоју проценила је да ће хрватска привреда бити једна од три најпогођеније на свету, због пада туризма услед епидемије.

Процењује се да би БДП ове земље могао да опадне за осам одсто због губитака у овој привредној грани.

У наредних седам година Хрватска ће од Европске уније добити 22 милијарде евра помоћи, што је два пута више него што је актуелна влада очекивала.

Очекивања грађана: Страх од привредног слома

Живот „од данас до сутра" брине саговорнике ББЦ-ја на српском.

Дубравко Јагатић очекује економски колапс на јесен.

Како је његов посао везан за праћење музичке сцене и концертних активности, видео је да је већина слободних уметника преко ноћи остала без посла.

Јоланду Витаљић брине да због лоше привредне ситуације друштвени немири нису искључени.

„Људи осећају да немају излаз", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]