Спотифај стигао на Балкан: Шта значи долазак новог сервиса за слушање музике

Спотифај (Spotify) је од уторка доступан у још 13 земаља, а на списку су и све земље Балкана и бивше Југославије.

„Сада, корисници у Албанији, Белорусији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Казахстану, Косову, Молдавији, Црној Гори, Северној Македонији, Русији, Србији, Словенији и Украјини могу да уживају у слушању 50 милиона нумера и четири милијарде плејлиста", навела је та компанија у објави на сајту.

Иван Јелић, директор за производе и развој б92.нет и један од аутора Технополис подкаста каже за ББЦ на српском да је отварање Спотифаја за ово тржиште важно из два разлога.

„Сада смо мало мање црна овца пошто имамо још један сервис који је де факто стандард за нешто у инострансвту и развијеном свету. Нисмо више застава која фали на некој листи, што је у принципу добро", каже Јелић.

Други ниво приче је, додаје, то што је Спотифај по мишљењу многих - најбољи сервис овог типа.

„Људи добијају још један избор. Ако вас занима стриминг музике, сад практично имате све што може да вам падне на памет, осим ако није нешто опскурно са неког тржишта које је доста удаљено од нас", каже Јелић.

Шта је Спотифај?

Спотифај је највећа светска платформа за слушање музике по броју претплатника, наводи се на сајту те компаније.

Корисници могу да приступе једној од највећих музичких колекција у историји, подкастима, као и другим аудио садржајима.

Постоји могућност бесплатног слушања, али и претплате.

У првом случају, корисницима је на располагању садржај лошијег квалитета, „искачу" и рекламе, а потребна је и интернет конекција.

Уз претплату, могуће је преузимање музике и слушање на било ком уређају кроз Спотифај апликацију. Нема ни реклама.

Корисници са ових подручја, сада могу да се прикључе групи од чак 286 милиона људи која га активно користи на месечном нивоу. Спотифај премијум - претплатнички сервис - користи чак 130 милиона људи.

У Србији је тренутно у понуди један месец бесплатног коришћења бесплатног сервиса, после чега ће се наплаћивати по цени од 4,99 евра месечно.

Доласком Спотифаја на ова подручја заокружена је понуда највећих сервиса за слушање музике, пошто су ту већ неко време Дизер, Епл мјузик, Јутјуб мјузик, каже Јелић.

А зашто баш сада - „питање од милион долара"

„Оно што је заједничко за све те случајеве који нису били код нас, па сада долазе, јесте да смо дошли на ред у новој тури за проширење. Испоставило се да сада постоје услови за то.

„Што се Спотифаја тиче, можда до сада нису раније ни погледали овај део Европе. Занимљиво је да га ни Хрватска, ни Словенија нису имале. То ми делује као регионални проблем, а проблем ауторских права, нарочито за музику, посебан је круг пакла", каже Јелић.

Како објашњава, могуће је и да је реч о кризи, па се шире где год могу.

Постоји и вероватноћа да је на одлуку утицала и пандемија корона вируса.

„Немам поуздане податке о томе на који начин је пандемија утицала на слушање, мислим да нико то још није успео да истражи. Знамо да је утицала на гледање. За подкасте је још увек и исто - негде се више слушају, негде мање", каже Јелић.

Он објашњава да је економска криза директна последица пандемије, па да сада могу да рачунају на претплатине из Русије и Јадранског региона.

„Боре се са Гуглом и Еплом, па им је можда у интересу да у овој кризи ојачају позицију по питању броја корисника, јер не треба заборавити да они имају и беспланти пакет с огласима и кориснике који плаћају. Могуће да ће се долазак на нова тржишта одразити на њихов рад", објашњава Јелић.

Додаје и да је код доласка оваквих сервиса много важније по оно што нас чека у будућности.

„Отвара се пут да добијемо нешто ново када се појави, пошто смо препознати у систему. Када се појавио Епл, Спотифај је остао нешто што фали. Ето, стигао је и он."

Шта кажу друштвене мреже?

Долазак новог сервиса за слушање музике изазвао је реакције корисника друштвених мрежа.

Многи су му пожелели добродошлицу.

Музичари су најавили своје канале.

Неки су га и буквално жељно ишчекивали.

А неки су се и добро нашалили.

Спотифајсу основали 2006. године у Стокхолму Даниел Ек и Мартин Лорецзон.

Желели су да створе легалну дигиталну музичку платформу како би одговорили на све већи изазов музичке пиратерије током раних 2000-их.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]