Македонска рок енциклопедија: Леб и сол, плус 332 бенда

Двадесет година писања, 333 бенда, 400 фотографија и три главна питања - ово су састојци који су „скували" Македонску рок енциклопедију, 55 година дугу музичку историју ове земље.

„Обично бих питао музичаре три ствари, када су били у војсци, када су се женили и када им се родило дете. То ми је била референца за одређивање датума", прича музички новинар Тошо Филиповски,

Истраживање и писање књиге трајало је 10 година, а исто толико времена је уложено да се објави Македонска рок енциклопедија - детаљни преглед аутора и бендова разних жанрова активних у периоду од 1963. до 2018. године на македонској музичкој сцени.

„Али имам још толико материјала, да ускоро стиже и нови том", најављује Филиповски.

Како је све почело?

Пре тачно две деценије, музички новинар Петар Јањатовић представио је своје ауторско дело, Екс Ју рок енциклопедију", у Скопљу.

„Нисам био задовољан заступљеношћу бендова који свирају македонску музику у Периној енциклопедији, посебно јер није било бендова који нису успели да издају албум, а који су били релеватни", каже Филиповски за ББЦ на српском.

Решио је да се баци у коштац са хрпом материјала којим је располагао, јер је „одувек нешто сакупљао".

Пионирски подухват, скоро без подршке, уз упозорење пријатеља који му је рекао:

„Или ћеш да банкротираш, или ћеш имати срчани удар или ће жена да те остави. Након промоције књиге, отишао сам на преглед и установљене су неке неправилности. На срећу, са срцем је све сада у реду, а и жена је ту", прича Филиповски.

Каже да се доста намучио током истраживања, јер у годинама када су бендови настајали и имали свирке, медији то нису толико пратили. Онда је морао да се довија на различите начине, како би сазнао када и где су свирали. Помогле су три главне временске одреднице - војска, женидба и деца.

„Такође, имао сам проблем да окупим музичаре на једном месту, како бих добио што више информација", каже Тошо и објашњава да је разлог што већина чланова старих бендова не разговара међу собом.

Рок енциклопедије у бившим републикама- само Словенија нема своју

Борба с ветрењачама

„Такав сам, када нешто наумим, то и урадим. Али да није било породице, не бих успео", смеје се данас.

Писао је свима који су у међувремену стигли до високих функција у држави.

„Неки од њих су и бивши рокери. У почетку су ми говорили да није никакав проблем, да ће помоћи. Али се прича завршила реченицом, друже извини, виша политика, ово неће проћи", каже.

Схватио да мора да преброји колико има новца у џепу и да у борбу за објављивње књиге крене сам. Првих пет година је сакупљао и разврставао оно што је већ имао у сопственој колекцији.

„Онда сам потрошио једно годину дана у читању новина од шездесетих година наовамо", присећа се тих првих корака.

Дешавало се да није имао пара за телефон или фотоапарат, па је информације које је прикупио, писао на папир, а код куће пребацивао на компјутер.

Када је завршио писање, стигао је нови проблем - није било новца да књигу штампа.

„Министарство културе ме је одбило с објашњењем да за енциклопедију нема више новца, осим те суме које су делили ауторима поезије за штампање књиге од 40 страна", каже Филиповски.

На срећу, појавио се његов пријатељ који је великодушно понудио да штампа књигу о свом трошку, а да му Филиповски врати некада, када буде имао новца.

Тошо Филиповски-хроничар времена

Рођен у Кочанима 1969. године. Писао је за Студентски збор, Млад Борец, Тротоар, Метро, Џоинт и био уредник музичког магазина Град.

Промовисао је и огранизовао бројне концерте, и припремао музичке радио и ТВ емисије.

Више од 30 година је пасионирани сакупљач музичких издања и информација за македонску рок сцену.

Рок сцена некад и сад

Филиповски каже да данас регионалним сценама фали повезивање и боља сарадања. Да није дошло до распада Југославије, „да смо остали заједно, да границе не постоје, сцена би вероватно била једна од најбољих у Европи" верује он.

У Македонији можда није био пуно група и аутора, „али смо у сваком жанру имали бар по један који се може сврстати на листу најбољих југословенских бендова".

„Ја сам био панкер и био сам против мејнстрима. И нисам волео Леб и Сол, али сам сигуран да је тај бенд утицао на мене, јер ме је инспирисао да останем у причи и пронађем свој пут када је музика у питању", каже.

Нада се да ће његова књига бити инспирација неком млађем, баш као што је Леб и Сол њему био инспирација да остане у музици и данас, и посвети се бројним идејама које би да оствари.

Први циљ је, каже, отварање Центра за истраживање и архивирање музике.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]