Избори у БиХ: Компликовани избори са старим темама

Нешто више од 3,3 милиона грађана Босне и Херцеговине на седмим послератним општим изборима бира своје представнике на три нивоа власти - државном, ентитетском и кантоналном.

Биралишта се отварају у 7 часова, а гласање ће на 5794 бирачких места трајати све до 19 часова.

Прве прелиминарне резултате Централна изборна комисија Босне и Херцеговине саопштиће пет сати по затварању биралишта, тачно у поноћ.

Готово седам и по хиљада грађана Босне и Херцеговине нестрпљиво чекају да се у недељу у 19 часова затворе бирачка места широм ове државе и да сазнају да ли су они одабрани да врше неку од функција.

Управо толико је кандидата на различитим бирачким листићима на општим изборима у БиХ.

Гласа се на три нивоа власти: државном, ентитетском и кантоналном.

Избори за Председништво БиХ

На државном нивоу, бирају се три члана председништва Босне и Херцеговине - oвај орган чине по један представник Бошњака, Срба и Хрвата - и посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Кандидати за ову функцију из реда Бошњака су Шефик Џаферовић (СДА), Фахрудин Радончић (СББ), као и Денис Бећирагић, Мирсад Хаџикадић, Сенад Шепић и Амер Јерлагић.

Из редова српског народа, кандидати су Милорад Додик (СНСД), Младен Иванић (Савез за победу), те Мирјана Поповић и Гојко Кличковић.

За место хрватског члана надмећу се Драган Човић (ХДЗ БиХ), Жељко Комшић (ДФ), као и Јерко Иванковић-Лијановић, Бориша Фалатар и Диана Зеленика.

У Републици Српској, бирају се председник и потпредседници, као и посланици у Народној скупштини.

У Федерацији Босне и Херцеговине, гласа се за Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине.

Коначно, у кантонима на које је издељен ентитет Федерација БиХ, гласа се за представнике у 10 кантоналних скупштина.

Биће ово осми општи избори од успостављања вишестраначког система, а седми после рата деведесетих.

Старе теме, ако их уопште има

Имајући у виду сложеност избора у Босни и Херцеговини, готово да нема ниједне бандере, билборда или рекламног паноа са кога многобројни кандидати нису слали своје оптимистичне поруке бирачима.

Ипак, уредник Нових медија БХРТ Александар Брезар оцењује за ББЦ на српском да кампања одавно није била досаднија, али и прљавија.

„Искрено сумњам да чак и неко, ко активно прати предизборне активности странака и кандидата, уопште зна шта то они намеравају да раде наредне четири године.

Није се могло приметити да се ико позабавио заиста елементарно угроженим правима грађана - као да у БиХ незапосленост, сиромаштво, недостатак приступа квалитетном јавном здравству, и у одређеној мери, образовању заиста нису витална питања.

Витално питање, бар по етнонационалним представницима, увек је и једино само - национално."

„Босна је загонетна, најлепша и одлучна"

Брчко дистрикт: Млади против подела

Бањалука: Предизборна кампања у сенци протеста „Правда за Давида"

Стефан Веселиновић, репортер ББЦ на српском

Више десетина хиљада грађана окупило се на тргу „Крајина" у Бањалуци уз породицу Драгичевић која је 194. пут са тог места тражила истину о убиству Давида Драгичевића. Центар Бањалуке је последњег дана кампање окружен јаким полицијским снагама. Многи који су се на скуп „Правда за Давида" упутили из других места нису могли да приђу граду.

Протести, који су били у центру пажње предизборне кампање у Републици Српској, почели су у марту ове године када је у главном граду ентитета убијен 21-годишњи студент.

Истрагу су пратиле бројне контроверзе, пропусти и неспретни јавни наступи надлежних - оно што је полиција описала као несрећан случај, тужилаштво је окарактерисало као убиство.

Кривичне пријаве до сада подигнуте су, између осталог, и против два полицајца и патолога који су радили на случају, због наводних злоупотреба у истрази. Прочитајте више о случајевима убистава које су ујединиле подељену БиХ

Отац страдалог младића, Давор Драгичевић данас је за „планирање, наручивање и убијање" Давида оптужио челне људе МУП-а РС.

О истрази се много говорило у медијима, али и парламенту. Што је случај дуже остао нерешен, интересовање јавности било веће - група „Правда за Давида" на друштвеним мрежама сада окупља више од 300 хиљада чланова из региона али и дијаспоре.

Кандидати владајућег СНСД-а за место председника РС и члана Председништва БиХ Жељка Цвијановић и Милорад Додик, уз врх МУП-а, нашли су се на мети жестоких критика породице Драгичевић и групе „Правда за Давида" због тога што случај до данас није решен, а починиоци приведени правди.

Главни конкурент СНСД-у, опозициони блок Савез са промене - на челу са кандидатом за председника РС Вукотом Говедарицом (СДС) и кандидатом за други мандат у Председништву БиХ Младеном Иванићем (ПДП) - отказали су завршни предизборни скуп у знак солидарности са ожалошћеном породицом.

Због свега, тога, кључно питање на националном, али и нивоу читавог региона који је за изборе веома заинтересован, постало је питање избора хрватског члана Председништва БиХ, где се процењује да су главни такмаци кандидат ХДЗ-а БиХ Драган Човић и Жељко Комшић, кандидат Демократског фронта.

Прича о прегласавању Хрвата и Бошњака добила је нову епизоду, а атмосфера у којој се излази на изборе нимало не подсећа на демократску.

„Дошли смо у такву ситуацију да једна политичка опција скоро па директно прети бојкотом и блокадом при формирању власти након избора само зато што опонента свог кандидата не сматрају довољно Хрватом.

У међувремену, нико се не бави недемократичношћу самог процеса из правих разлога", каже Брезар.

Изборна правила отежавају уместо да олакшају

Сама чињеница да грађани БиХ треба да доделе 518 различитих мандата својим политичким представницима чини ове изборе најкомпликованијим у региону.

Уз то, унутрашња сложеност система власти пресликава се на систем избора, па он многима остаје загонетка.

„Довољно је питати било кога на улици зна ли како функционишу компензационе листе - а сваки четврти посланик или заступник у Представничком дому БиХ, Народној скупштини РС и Представничком дому ФБиХ дошао је на ту позицију на основу компензационих листа, које одређују шефови странака, а не сами бирачи - и уверићете се да су грађани и грађанке елементарно неинформисани, што опет одговара пре свега странкама и политичким актерима", каже Александар Брезар, уједно и аналитичар портала Анализирај.ба.

Озбиљна сумња на изборни процес пала је и због великог броја бирача који ће гласати поштом - а таквих је регистровано готово 77 хиљада.

Неколико стотина грађана пронашли су своја имена међу гласачима поштом из иностранства, иако живе у БиХ и ту и желе да гласају.

И док на први поглед 77 хиљада бирача не делује као одлучујућа цифра у поређењу са готово 3,3 милиона бирача, ствари постају знатно озбиљније када се зна да је на изборима за поједине функције у БиХ раније пресуђивала и разлика од неколико хиљада или чак неколико стотина гласова.

Избори у Босни: Жене (ни)су квота

Дистрикт Брчко - још једна јединствена прича

Засебна територијална јединица у оквиру Босне и Херцеговине има сопствене образовне, безбедносне и здравствене институције, извршну и законодавну власт. Изменом Изборног закона и Закона о личним документима од пре неколико година предвиђено је да се грађани дистрикта Брчко морају изјаснити о „ентитетском држављанству" - да ли су грађани Републике Српске, односно Федерације Босне и Херцеговине. Тек онда могу да гласају на општим изборима за парламент БиХ, као и за парламент ентитета чије додатно држављанство имају. Пре увођења ових измена, грађани су имали опцију избора на самом бирачком месту.

Измењене процедуре за неке бираче значи губитак права гласа. Више о томе прочитајте овде.

Улога међународне заједнице

У Босни и Херцеговини, део грађана са сетом, а део са негодовањем, сећа се послератног времена када је Високи представник у БиХ користио широка овлашћења и уводио „ред" у политички живот суспензијама и одстрањивањем оних за које је процењено да крше демократске процедуре.

Улога међународне заједнице данас је значајно другачија.

„Сведочили смо недавно да су амбасаде појединих европских држава донацијом омогућиле транспарентне - дакле, провидне, пластичне - гласачке кутије.

Овакав чин, колико год био на први поглед смешан - јер шта су транспарентне кутије у поређењу са јасним малверзацијама и манипулацијама гласовима и изборним процесом још пре избора - више говори о неупућености појединих страних актера шта је стварна проблематика транспарентности избора у БиХ", сликовито описује ову ситуацију Александар Брезар.

Главну дипломатску ноту изборима додала је посета руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова Сарајеву, али и Бањалуци - и то у самом финишу изборне кампање, али уз поруке да Русија не жели да утиче на изборе.

На редовне „обиласке" представника званичног Београда, чији су вицепремијер Небојша Стефановић и шеф дипломатије Ивица Дачић у последњој недељи кампање присуствовали церемонијама отварања које је предводио Милорад Додик, грађани Босне и Херцеговине већ су навикли.

Слично чине и хрватски државници у Херцеговини - премијер Андреј Пленковић само два дана пре избора дао је личну подршку кандидату ХДЗ-а БиХ Драгану Човићу.

Општи избори у Босни и Херцеговини

Према тим проблемима, чињеница да се оспорава избор председника Централне изборне комисије недељу дана пред гласање јер исти човек по други пут долази на ту функцију што није предвиђено правилима или да се изборни закони доносе десетак дана пре самих избора делују као - занемарљиве потешкоће.

А таквих је, на свим нивоима власти у БиХ много, и не делује да ће ови општи избори донети барем атмосферу у којој ће решења почети да се налазе лакше и ефикасније.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]