Да ли самоћа чини људе срећнијима

Луталица изнад мора магле (око 1817.), чувена слика Каспара Давида Фридриха, осликава лепоту самоће

Аутор фотографије, SHK/ Hamburger Kunsthalle/ bpk. Photo: Elke Walford

Потпис испод фотографије, Луталица изнад мора магле (око 1817.), чувена слика Каспара Давида Фридриха, осликава лепоту самоће
    • Аутор, Флора Цаповски
  • Време читања: 8 мин

Самоћа може да испуни људи, од времена које проводе сами до уживања у предностима самачког живота, је филозофија коју заговарају многе нове књиге.

Главни лик филма Вима Вендерса из 2023. године, Савршени дани (Перфецт Даyс), је чистач јавних тоалета у Токију који већи део дана проводи сам.

Он залива биљке, размишља, слуша музику, и чита.

Касније у филму се уводе и други ликови, али управо почетне тренутке овог остварења многи гледаоци су доживели као истински савршене.

Њих је ББЦ-јев филмски критичар Николас Барбер описао као „медитацију о спокојству постојања сведеног на суштину", што је управо и изазвало снажну реакцију гледалаца.

И није ни чудо.

Промишљени и оптимистични погледи на самоћу све су присутнији на нашим екранима, полицама за књиге и паметним телефонима – од подкаста до виралних видеа на ТикТоку.

Чини се да никада није било боље време за бити сам.

О овој теми је у последњих неколико година објављено више наслова, а још неколико их је у припреми.

Књиге Наука и моћ самоће и Како да изградите сјајан самачки живот појавиле су се на тржишту 2024. године, док је књига Николе Слосон Сама: Како живети испуњен живот по сопственим правилима објављена у фебруару.

Крајем маја објављен је и дуго очекивани роман Еме Ганон Сто за једног човека (Табле Фор Оне).

Пошто је постала позната по документарним делима која доводе у питање традиционалне представе о успеху и продуктивности, Ганон сада преиспитује савремене партнерске везе кроз љубавну причу о младој жени која проналази радост у самоћи, а не са партнером.

Такође, треба да се објави и издање на енглеском језику у меком повезу књиге Данијела Шрајбера Размишљања о самачком животу, која је првобитно објављена у Немачкој 2023. године.

Промена ставова

Многе нове књиге, препуне проницљивих запажања и корисних савета, не теже само да побију предсрасуде о самоћи, већ и да истакну њене предности и лепоте.

Овај велики број издања на ову тему можда на први поглед представља изненађење за све који су преживели пандемију корона вируса и сигурно су чули, или осетили горак укус таковзване „епидемије усамљености”, израза који је 2023. године популаризовао Вивек Мерти тадашњи генерални хирург Сједињених Држава.

„После пандемије, огромна пажња се посвећивала усамљености и то са добрим разлогом”, каже Роберт Коплан, професор психологије на Универзитету Карлтону у Отави, у Канади, и аутор књиге Радост самоће: Како да се поново повежете са собом у свету који је превише повезан.

Међутим, каже да је због оправдане забринутости због последица усамљености, самоћа, услед покушаја да се отарасимо нежељене усамљености, неправедно доспела на лош глас.

Филм Вима Вендерса из 2023. године, Савршени дани

Аутор фотографије, Courtesy of NEON

Потпис испод фотографије, Филм Вима Вендерса из 2023. године, Савршени дани, хваљен је за медитативно истраживање самачког, али испуњеног живота

Сада се, међутим, поправљају погледи на самоћу.

Коплан наглашава да је важно правити разлику између усамљености и самоће и да многи писци то и истичу.

„Иако је усамљеност штетна и представља озбиљан проблем за неке људе, то је субјективно стање које се битно разликује од самоће коју неко свесно бира из позитивних разлога”, објашњава новинарка Хедер Хансен, која је 2024. године била коауторка поменуте књиге Наука и моћ самоће.

Хансен је годинама гледала како медији непрестано поручују да смо веома усамљени, али објашњава да „људи све чешће преиспитују сопствени живот и схватају да бирају самоћу из различитих разлога који им доносе добробит”.

„Имам теорију да смо после пандемије корона вируса способни да јасно разумемо разлику између усамљености и изабране самоће”, каже Ема Ганон, иначе велика поборница концепта „спорог живљења”.

Екстремни услови током пандемије као што је боравак у затвореном простору са свим вољенима, или супротно томе, месеци проведени без контакта са људима – припремили су нас „за разговоре о разликама између изолације и радосног времена проведеног у самоћи”, каже Ганон.

А припадници генерације З и миленијалци све чешће преиспитују романтичне везе, ентузијастично прихватају самачки живот, и пажљиво разматрају међуљудске односе.

Нови роман Ганон можда и јесте фиктивни приказ младе жене која обнавља однос са самом собом, али ће изгледати истинито многим читаоцима који се боре са оним што се све више сматра застарелим друштвеним очекивањима, а то је да се „скрасе”.

Анкета спроведена у Америци 2023. године, показала је да двоје од петоро припадника генерације З и миленијалаца сматра брак превазиђеном традицијом.

Према подацима Завода за националну статистику Уједињеног Краљевства (УК), предвиђа се да ће се тек нешто више од половине припадника генерације З венчати.

Самоћа поред мора

Аутор фотографије, Getty Images

У априлу је видео на ТикТоку, који има више од милион лајкова и скоро 37.000 коментара, приказао поглед мушкарца на забављање са женама које живе саме и којима то сасвим одговара.

Многе жене су његову анализу оцениле као потпуно тачну и одушевљено су се у њој препознале.

Оваквим реакцијама није изненађена Никола Слосон, ауторка књије Сама: Како живети испуњен живот по сопственим правилима.

„Број људи у Енглеској који живе сами стално расте већ око десет година”, каже Слосон, додајући да то подстиче културолошки помак ка већем прихватању самаца и пажњу усредсређује на „слободу и независност, и посебно на одбацивање породичног живота, јер жене схватају да не морају више да трпе оно што се можда од њих очекивало у претходним генерацијама”.

Упркос томе, може се рећи да је наша културна фасцинација самоћом дубоко укорењена.

Лепота самоће је вековима била тема многих уметника - од немачког сликара Каспара Давида Фридриха, чија слика Луталица изнад мора магле (настала око 1817. године), па све до цењеног америчког сликара 20. века Едварда Хопера и његових приказа усамљених становника у градовима.

У тексту недељника Њујоркера посвећеном ретроспективној изложби Хопера у Витнијевом музеју америчке уметности у Њујорку 2022. године, је написано: „Све што Хопер приказује у вези са градским животом делује изоловано, без заједништва, а ипак његове слике привидне усамљености не делују нимало суморно, већ одишу поносом због самосталности”.

Данијел Шрајбер каже да се традиционално превише сматра да су људи који живе сами, без партнера, усамљени.

„Данас друштво боље разуме да романтична веза није једини могући начин живота, нити нужно нешто чему треба тежити”, додаје он.

„Постоје различити начини живљења, и није више толико неопходно бити у традиционалној романтичној вези”.

Сличан став дели и Питер Мекгроу, аутор књиге Како да изградите сјајан самачки живот и самозвани „већити нежења”, који предаје маркетинг и психологију на Универзитету Колорада.

„Постоји много митова око самачког живота, као и неразумевање зашто је брак уопште измишљен - углавном као пословни аранжман”, каже Мекгроу.

„Искрено, порука романтичних комедија, љубавних песама и романа Џејн Остин да нам је потребан партнер да бисмо били испуњени није поткрепљена подацима.

„Ако погледамо податке лонгитудиналних истраживања, види се да иако лична срећа може да порасте током брака, тај ефекат не траје дуго”, додаје он.

Чак и у партнерском односу, традиционалне улоге могу да се прилагоде да би се створило више простора за самоћу, што и заговара књига Лепо је спавати сам.

Ауторка књиге и инструкторка јоге и медитације, Синтија Зак, приметила је да многе жене више воле да спавају саме него са партнером.

Одлучила је да напише књигу, првобитно на шпанском, да подржи идеју да треба да „имамо више простора да изразимо оно што осећамо и за оно што нам треба, више прилика да се ослободимо страхова и ограничавајућих уверења, и више слободе да бирамо".

Како бити сам и осећати се добро

Ако има све више људи који живе сами и због тога нису изложени предрасудама околине, како могу да из тога извуку најбоље?

Сви су сагласни да је кључно пронаћи здраву равнотеже између времена које људи проведе сами и дружења са другима, као и да самоћа треба да буде сопствени избор, а не да је наметнута или нужна.

„Највећи показатељ успешне самоће је да ју је човек сам одабрао, верујући да она нуди нешто важно и смислено”, каже Хансен.

Додаје да је самоћа попут „глине коју можемо да обликујемо како желимо”.

С тим у вези, Мекгроу саветује да то обликовање не треба да се претвори у „лежање у кревету и наручивање хране преко апликација за доставу”.

Уместо тога, предлаже да се самоћа искористи за креативне активности и хобије, као што су шетње, трчање, посматрање пролазника из кафића, посете музејима, и да се у томе ужива темпом који желите".

Или можда, каже, „лежање у кади уз музику Вивалдија”, или похађање онлајн курса.

Списатељица Ема Ганон

Аутор фотографије, Paul Storrie

Потпис испод фотографије, Списатељица Ема Ганон слави самачки живот у њеном новом роману Сто за јдног човека

Слосон саветује самцима да уместо да чекају да самоћа прође, треба радосно да је прихвате.

„Раније сам често одлагала да урадим нешто док се не 'скрасим' или док не пронађем партнера, али схватила сам да морам да живим живот који имам и да из њега извучем што више радости, уместо да се осећам као да сам у чекаоници, чекајући да живот почне”, каже она.

А шта треба урадити када почне притисак друштва?

„Не подлежите увреженим размишљањима и очекивањима”, саветује Мекгроу.

„Добра вест је да сада постоји и алтернативни сценарио”.

Самоћа, у ширем смислу, нуди много могућности.

„Верујем да самоћа подстиче креативност, покреће нас и помаже нам у решавању проблема”, каже Ганон.

Она предлаже да самоћу посматрамо као авантуру, или као прилику да се поново повежемо са собом, на пример писањем дневника или уживањем чулима.

„Мекано ћебе, звук музике, укус ваше хране.

„Све што можете да видите, чујете, додирнете, и осетите када сте сами?”

Зак каже да дубље размишљање о себи може да продуби разумевање самоц́е.

Предлаже да се обрати пажња на тренутке самоц́е и да се ти тренуци претворе у мале ритуале који умирују и подстичу размишљање.

„Запитајте се шта вам највише прија када сте сами?

„Учините да тај тренутак буде драгоцен и дајте себи задатак да свесно све више и више цените тај простор”, каже она.

И оно што је можда најважније је да самоћу зачините и друштвом.

„Људима је потребан друштвени контакт, али бих рекао да им је потребна и самоћа”, каже Коплан.

„Кључ среће и благостања је проналажење праве равнотеже.

„А та равнотежа је врло индивидуална”.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]