Седам успеха у борби за очување природе у 2024. за које нисте чули

Била је ово још једна тешка година у погледу временских прилика и очувања природе.

Од чињенице да је просечна температура први пут била виша за 1,5 степен Целзијуса у односу на прединдустријски просек, до разочарања угрожених земаља на овогодишњем климатском самиту Уједињених нација (УН).

Стиче се утисак да је изазов огроман.

Екстремне временске прилике све више утичу и на сиромашне и на богате земље.

Међутим, ове године су забележни и неки изузетни успеси у борби против климатских промена, а све у циљу очувања природе.

Зато вам представљамо неке од највец́их победа наше планете у протеклој години.

Престанак употребе угља у Великој Британији

Последња термоелектрана на угаљ у Великој Британији престала је да ради 2024. године.

Био је то симболичан тренутак.

Британија је прва земља на свету која је користила угаљ за производњу електричне енергије, док је фосилно гориво представљало жилу куцавицу индустријске револуције.

Турбине у електрани у месту Ретклиф, код града Нотингема, у централној Енглеској, утихнуле су 30. септембра, када је дим престао да куља из њених димњака.

Уклањање погонских уређаја и објеката ће трајти две године.

Не зна се још како ће се искористити овај простор, а један од предлога је да се ту поставе системи за складиштење енергије.

То је вец́ урађено у грофовији Западни Јоркшир, на северу Енглеске, где су на месту некадашње електране, постављени системи за складаштење енергије, довољни за напајање 250.000 домова.

Како је брза декарбонизација економије циљ многих земаља, на многим просторима где су некада биле електране на фосилна горива постављају се индустријски системи за складиштење енергије.

Пораст производње зелене енергије у свету

Производња енергије из обновљивих извора брзо расте широм света.

У Сједињеним Државама (САД), производња електричне енергије из ветра је у априлу достигла рекорд и премашила производњу на угаљ.

Међународна агенција за енергетику (ИЕА) очекује да ц́е се до 2030. у свету производити додатних 5.500 гигавата зелене енергије.

Такође, верују да ц́е се глобални капацитет обновљивих извора повец́ати 2,7 пута од 2022, што је мало мање од циља УН-а да се тај број утростручи до 2030. године.

До краја ове деценије, енергија из обновљивих извора задовољиће скоро половину укупне потрошње електричне енергије.

Огроман удео раста постигла је само једна земља - Кина.

Предвиђа се да ц́е до 2030. у Кини бити најмање половина укупног светског кумулативног капацитета зелене електричне енергије, истичу из ИЕА.

„Масовни раст обновљивих извора енергије" у свету углавном је вођен економијом, а не политиком влада, јер су обновљиви извори енергије, посебно соларни, најјефтинија опција у скоро свакој земљи на свету, изјавио је Фатих Бирол, директор ИЕА.

Највец́и раст обновљивих извора је, како је рекао, „прелепа прича", која би могла да се сажме у две речи: „Кина" и „соларна (енергија)".

Реке, планине, таласи, и китови добијају правни субјективитет

Влада Еквадора је још 2021. донела важно одлуку да рударење у Лос Седросу (Лос Цедрос), шуми на Андима, крши права природе.

Важна је била још једна, у којој се истиче да је загађење угрозило реку Мачангаре, која протиче кроз главни еквадорски град Кито.

И такве одлуке заиста могу да помогну у заштити угрожених екосистема.

Осим Еквадора, све вец́и број природних одлика и простора је 2024. добијало правни субјективитет.

На Новом Зеланду, врхови Националног парка Егмонта препознати су као планине предака и заједно су добили статус правног лица, познатог као Те Папакура о Таранаки.

У Бразилу је део океана добио правни субјективитет.

Приобални град Линхарес је признао таласе као жива биц́а и дао им право на постојање, опорављање и обнављање.

У међувремену, новим споразумом вођа пацифичких староседелаца, китови и делфини званично су признати као „правна лица".

„Случај који се подноси ради заштите китова од прекоокеанског превоза може да се заснива на нечијој тврдњи да трпи штету јер су му смањене могућности да иде на излете посматрања китова", каже Жаклин Галан, адвокатица која се бави климатским променама, биодиверзитетом и правима.

„Ако би китови били признати као правни субјекти, случај би прецизније могао да се усредсреди на штету која се наноси самим китовима, за разлику од појединца који се позива на споредну штету".

Галан, која ради на програму Еартх Ригхтс Ресеарцх анд Ацтион на Правном факултету Универзитета Њујорка, каже да они померају границе у области права.

„Правни субјективитет пружа разумевање да природу и жива нељудска биц́а треба сматрати субјектима [а не објектима] који имају урођену вредност и сопствене интересе и потребе", каже она.

Ново заштићено подручје око Азорских острва

Португал је најавио стварање новог заштиц́еног морског подручја у северном Атлантику.

Када буде успостављено, биц́е највец́е у региону и обухватаће 30 одсто мора око португалских Азорских острва.

Половина заштиц́еног подручја, које ће обухватити 287.000 квадратних километара, биц́е „потпуно заштиц́ено", јер неће бити дозвољен риболов, нити вађење других природних ресурса, док ће друга половина уживати „висок степен заштите".

У подручју се налази девет хидротермалних извора, 28 врста морских сисара и 560 врста риба.

Стварање заштиц́ених морских подручја може да буде веома делотворан начин заштите биодиверзитета, ако се правила одговарајуће примењују.

Свеукупно, само 2,8 одсто светског океана је делотвно заштиц́ено, а само 8,3 одсто је очувано, према извештају Блоомберг Пхилантхропиес Оцеан Инитиативе.

Губитак шуме у Амазонији на деветогодишњем минимуму

Забележен је најмањи губитак шуме у бразилској Амазонији у последњих девет година.

Од јула 2023. до јула 2024. године, крчење шуме је смањено за више од 30 одсто, према подацима које је објавио бразилски Национални институт за свемирска истраживања (ИНПЕ).

Уништено је отприлике 6.288 квадратних километара прашуме, што је површина вец́а од америчке државе Делавера.

Иако је ово подручје још увек огромно, то је најмањи годишњи губитак шуме од 2015. године.

Губитак шуме се смањио упркос пожарима у бразилској Амазонији, чији број је након рекордне суше порастао скоро 18 пута током истог периода.

Смањени губитак је уследио скоро две године након што је председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва преузео дужност.

Обећао је да ће до 2023. окончати крчење шуме и сузбити незакониту сечу.

Мере заштите заиста помажу очувању биодиверзитета

Установљено је да су мере заштите природе углавном делотворан начин за успоравање губитка биодиверзитета или његов опоровак.

Научници су испитали учинковитост 665 мера заштите примењених широм света и установили да су имале позитиван утицај у два од три случаја.

Један од примера је иницијатива за очување природе Алyин Дала, која је у Казахстану, са локалним партнерима и другим међународним организацијама, радила на спасавању критично угрожене врсте антилопе сајге у Евроазијској (Великој) степи.

Током пројекта примењено је пажљиво, научно засновано прац́ење, означавање и заштита и обнова станишта да се обезбеди најбољи начин опоравка популације сајги, којих је 2003. године било само 20.000.

Данас 2,86 милиона ових антилопа лута Великом степом, а сајга је на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе и природних ресурса премештена из категорије „критично угрожене врсте" у категорију „близу угрожености".

Напори које предводе староседеоци обогаћују небо и реке

Напори које Јурок, племе америчких Индијанаца који живе у америчкој савезној држави Калифорнији, деценијама улаже у обогаћивању животињског света из њихове околине, почели су да дају резултате.

Врхунац ових напора достигнут је 2024, када је лосос поново запливао у реци Кламату.

После 100 година, ова риба је примец́ена у сливу реке Кламата у држави Орегону, након што је уклоњена брана низводно, на току реке кроз Калифорнију.

У августу је, након притисака бораца за заштиту животне средине и племена, уклоњена и последња од четири бране.

Племе је очекивало да ц́е бити потребни месеци да се у горњи ток реке врате лососи, чији је број био десеткован лошим условима, а све због бране која је блокирала природни ток воде.

Међутим, биолози су у октобру уочили рибу у притокама у Орегону.

„Оно што је изненађујуц́е је велики број риба које су се вратиле у њихово географско станиште", рекао је Бери Мекови, биолог и стручњак за рибарство.

„Нисам могао да верујем да су лососи примец́ени у Орегону.

„Била је то невероватна вест, запањујуц́а.

„Када сам чуо, помислио сам: 'Зар вец́! Надмашили су сва очекивања".

Истовремено се спроводи и програм враћања у дивљину калифорнијских кондора, што такође бележи све вец́и успех.

Племе води пројекат за пуштање у дивљину овог лешинара, њихове свете птице.

Још два калифорнијска кондора пуштена су у октобру у дивљину, чиме је њихов број у подручју где живи племе Јурок порастао на 18.

„Сјајно им иде", каже Тијана Вилијамс, директорка Одељења за животињски и биљни свет за племе Јурок.

„Било је заиста узбудљиво гледати како јато расте".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]