Може ли бацање каменчића да подигне ниво мора

Аутор фотографије, EPA-EFE/Shutterstock
- Аутор, Предраг Вујић и Немања Митровић
- Функција, ББЦ новинари
- Време читања: 7 мин
„Не бацај камење у море!".
Ова реченица вероватно многима чудно звучи, посебно деци која се често играју 'жабица', гледајући како бачени облутак поскакује по морској површини пркосећи таласима.
Упозорења да би се сталним бацањем каменчића морски залив временом затрпао и нарушио природни склад, како у плићаку, тако и на плажама у приобаљу пробудила су питања да ли би 'жабице' заиста могле да доведу до филмских слика да у становима запливају ајкуле или на терасама расту алге уместо хризантема?
„У теорији би додавање масе, у овом случају камења, могло да подигне ниво мора, али морало би бити много камења.
„Милиметар пораста нивоа мора, што је прилично мало, захтевао би запремину од 360 милијарди метара кубних камења, што је 360 кубних километара", каже Џонатан Бамбер, професор на Универзитету у Бристолу, за ББЦ на српском.
Откуд уопште прича о каменчићима и подизању нова мора?
Недавна изјава Саре Лакићевић, портпаролке фестивала у црногорском приморском граду Котору, да деца не би требало да бацају каменчиће у воду јер тиме подижу ниво мора, изазвала је низ коментара на мрежама.
Многи су је критиковали и исмевали, али њене колеге из КоторАрт фестивала кажу да је указала на проблем Бококоторског залива.
„Кад сам ја био дете, тада за екологију нико није био ни чуо.
„Али кад смо као деца бацали камење у море, ако би нас одрасли видели, казнили би нас, трчали за нама и говорили: 'Када би сви бацали... овај залив би се брзо затрпао'", каже Антун Сбутега, бивши дипломата и адмирал Бокељске морнарице из Котора у филму „Враћање мору" редитеља Душана Вулековића.
Шта утиче на подизање нивоа мора?
Отапање глечера и леденог покривача на северном и јужном полу, као и топлотно ширење морске воде су главни фактори пораста нивоа светских мора - и оба су у вези са глобалним загревањем.
Услед ова два фактора, до 2100. године ниво мора могао би да порасте за два метра, упозорили су Бамбер и сарадници у студији из 2019.
„Највеће залихе воде налазе се на поларним капама и сматра се да њиховим топљењем долази до подизања нивоа мора јер се та вода скупља у океанима", каже Горан Анђелковић, професор на Географском факултету у Београду, за ББЦ на српском.
Топлотно ширење је додатни фактор „јер удубљења у којима се налази Светско море - систем свих океана и мора на Земљи - имају константне димензије и ширењем те запремине подиже се његов ниво", објашњава
Ниво Светског мора је од 1880. до данас порастао за више од 23 центиметра - а од тога, у последњих 25 година, 7,62 центиметара.
Званични подаци о издизању мора за 365 дана разликују се и варирају, али се углавном узима „један до три милиметра годишње", каже Анђелковић.
Последице пораста нивоа мора су различите - од привредних, посебно код држава које живе од туризма, преко потенцијалног пресељења становништва угрожених острвских држава, до уништавања екосистема.
„Не бих искључивао неповољне последице, али не треба ни страховати, још не можемо прецизно да прогнозирамо шта нас очекује у будућности", додаје професор.
Ниво мора (или средњи ниво Светског мора) је положај слободне површине воде мора и океана који се често користи за изражавање висине (надморска висина).
'Забрана бацања каменчића? Ма, хајте молим вас'
Јелена Субин, ББЦ новинарка
„Не бацајте каменчиће у воду!'.
Окренула сам се да видим ко то добацује, док се моја тада седмогодишња ћерка играла поред Малог језера на острву Мљет у Хрватској.
„Замислите када би свако од људи који овде дођу узео и бацио по каменчић или два? Једног дана неће више бити воде у њему", рекао ми је чувар Националног парка Мљет.
Муж и ја смо се насмејали.
'Шта ли овај човек прича? Какве су ово глупости', помислила сам тада.
До недавно, препричавала сам ову епизоду као анегдоту.
Више нећу.

Аутор фотографије, REUTERS/Stephane Mahe
'Симптом климатских промена'
Две трећине данашњег пораста нивоа мора последица су отапања леда на копну, док је трећина повезана са топлотним ширењем воде услед пораста температуре, показују резултати студија америчке Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА).
Глечери и ледени покривачи Гренланда и Антартика се топе брже него што снег може да надокнади губитак масе, а такав тренд се очекује надаље.
Просечан ниво мора је достигао рекорд, према сателитским записима који се воде од 1993, потврдила је Светска метеоролошка организација Уједињених нација 2023.
У Специјалном извештају о океанима и криосфери Међународног панела о климатским променама наводи се да је са 1,4 милиметара, од 1901. до 1990, забележен пораст нивоа мора на 2,1 милиметар годишње од 1970. до 2015.
А од 1993. ниво мора сваке године расте 3,2 милиметра годишње.
Последњих 55 година, доминантан узрок је понашање човека, закључује се у извештају.

Аутор фотографије, PA Media
Последице и решења
Последице пораста нивоа мора могу бити вишеструке - економске, друштвене, културне и еколошке.
Приобална станишта, корални гребени и рибљи фондови могу да буду оштећена, док слана вода може да зарази залихе питке воде.
На удару је и пољопривредно земљише, као и домови у приобаљу.
Угрожене су и плаже и одмаралишта, што би довело до пада приход од туризма у земљама којима је то главна привредна грана.
Међутим, „реалност у геопростору" је сложена, зависи од мноштва непознатих фактора и зато не могу прецизно да се предвиде последице и утицај пораста нивоа мора, каже Анђелковић.
Када би дошло до издизања нивоа мора и до једног метра за сто година, како неки климатолози предвиђају, „требало би да се запазе велике и изражене последице", на пример, у градовима на ниским обалама, попут Венеције, Мајамија и Канкуна.
На овдашњим обалама тога нема „осим повремених дешавања или минорних последица за које не можемо да утврдимо да представљају континуирани тренд током последњег века", каже професор.
Два су приступа борби за спречавање пораста нивоа мора и и заштити, указује.
„Најзначајнија акција је успоравање глобалног загревања смањењем емисије гасова стаклене баште, главног покретача климатских промена", попут угљен-диоксида, метана и других, саветују Уједињене нације.
Изградња одбрамбених бедема, насипа, зидова и пресељење становништва као мера прилагођавања су нека су од могућих решења, указује Анђелковић.
Апел у оделу до чланака у мору: 'Тонемо'

Аутор фотографије, Getty Images
На удару су градови у приобаљу и делтама великих река, док су најугроженија мања острва са ниским копном, свега неколико метара изнад нивоа мора.
Пораст нивоа мора и други климатски утицаји већ приморавају на селидбу људе у земљама Тихог океана, као што су Тувалу, Вануату и Соломонска острва.
„Тонемо и то се не дешава само нама", гласило је драматично обраћање министра из владе мале пацифичке земље Тувалу учесницима светског климатског самита децембра 2021.
У оделу, у води до колена, на месту које је пре много година био сув терен, министар Сајмон Кофе Кофе, указао је на погубан утицај климатских промена.
Четири године касније, објављено је да је, суочен са нестанком због климатских промена, Тувалу почео да прави дигиталну резервну копију свега, од кућа до дрвећа.
Фиџи бележи годишњи пораст нивоа мора од шест милиметара, скоро двоструко више од глобалног просека.
Као једно од решења, ова држава сади шуме мангрова, вегетације који успева на муљевитим теренима и у сланим воденим срединама, јер чврсто корење спречава ерозију обале и може да послужи као природна баријера од поплава.
Угрожени су и Кирибати, још једна острвска држава у Тихом океану, који су пре више од 10 година разматрали куповину 23 квадратна километра површине управо од Фиџија „за узгој усева и насељавање пољопривредника", али и „вађење земље" за бедеме од поплава.
На свега 2,1 метар изнад нивоа мора, у Индијском океану простиру се Малдиви, чија је влада 2009. одржала седницу под водом како би скренула пажњу на „претњу глобалног загревања".
Потенцијално су угрожени и становници у приобалним зонама из густо насељених земаља попут Бангладеша, Кине, Индије, Холандије и Пакистана, као и велики обални градови - Бангкок, Буенос Ајрес, Лагос, Лондон, Мумбај, Њујорк и Шангај.
„У свим тим примерима имамо необуздане ситуације у којима долази до пораста који су повремено или у краткотрајном периоду угрожавали неке екосистеме или људске грађевине.
„Али за сада немамо трајних последица осим у неким поларним регионима или местима где се уливају велике реке", објашњава Анђелковић.
Иако су сви процеси у географском простору повезани, „ни најближи суседи (Србије) који излазе на море не алармирају, не боје се негативног сценарија и не спремају за њега", каже.
Смемо ли да и даље бацамо каменчиће у море?
Стручњаци кажу - да.
„Рецимо да сваки човек на планети баци један камен у море и то величине 5x5x5 центиметара, што је типична величина. Било би једнако милион кубних метара каменчића који подигао би ниво мора за 0,000003 милиметара.
„Другим речима, сасвим безначајно", наводи професор Бамбер у писаном одговору за ББЦ на српском.
Када би сваки човек бацио камен, „сваког дана, током целе године. ниво мора би се подигао за 0,001 милиметар", указује.
„Да би се ниво мора подигао за један милиметар, сваки човек би морао да баци 1.000 каменчића сваког дана, током једне године.
„Да закључим: бацање каменчића нема мерљивог утицаја на подизање нивоа мора", пише Бамбер.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











