Може ли експертска влада решити кризу у Србији

Окупља стручњаке из различитих области, али нису страначке личности.

Политичари јој се углавном окрећу у кризним ситуацијама.

Зову је експертском владом, а последњих дана све више се помиње и у Србији.

Странке на власти се углавном крију иза идеје експертске владе, покушавајући да избегну одговорност тако што, наводно, препуштају стручњацима да доносу непопуларне одлуке како би се решила постојећа криза, објашњава Огњен Гогић, политиколог.

„Тиме шаљу поруку да је стање под контролом, да је влада у сигурним рукама, а уједно теже да експертском владом смање забринутост у друштву", објашњава Гогић за ББЦ на српском.

Талас масовних протеста широм Србије, предвођених студентима у блокади, захватио је земљу после фаталног пада надстрешнице два пута реконструисане железничке станице у Новом Саду у којем је погинуло 16 људи.

Студенти не одустају од захтева, између осталог, да се утврди одговорност за новосадску трагедију, а власти упорно понављају да су испуњени.

После оставке премијера Милоша Вучевића у јануару због, како је рекао, напада на студенте у Новом Саду, влада Србије је у техничком мандату.

Као једно од решења за актуелну политичку кризу неке опозиционе партије виде у прелазној влади, којој се званичници владајуће Српске напредне странке и председник Србије Алексасндар Вучић оштро противе.

Нишки студенти у блокади су предложили решење у облику експертске владе , али о детаљима ће говорити самм уколико идеју прихвате и студенти осталих универзитета у Србији.

Сат откуцава

Председник Србије Александар Вучић, који је претходних дана разговарао са лидерима парламентарних странака о будућем мандатару, одбацио је могућност формирања прелазне, или како је говорио, „преварантске" владе.

„Неће бити ни прелазне, ни експертске владе, то вам гарантујем животом, биће српска влада", једна је од његових порука.

Већина опозиционих партија је саопштила да неће ићи на консултације.

Али сат откуцава.

Крајњи законски рок за формирање нове владе је 18. април.

Ако је не буде, расписују се избори.

„Нова лица, нова енергија, мислим да је то све добро, као што би било добро да после тога добијемо позитивнији одговор 'блокадера' - студената који блокирају универзитете - да ли желе дијалог или не", изјавила је Ана Брнабић, председница Народне Скупштине.

Председник Србије је свестан да сви очекују неку врсту компромиса, јер све што би подразумевало договор између Српске напредне странке и опозиције или студената је прелазна влада у пракси, објашњава Гогић.

„Вучић не жели да у формирању нове владе учествује било ко осим напредњака, јер не жели да дели моћ и могућност да неко други бира кадрове.

„Чини ми се да би желео да направи алтернативу и тиме поручи да је владу препустио стручњацима, а да делимично одговори на очекивања, не угрожавајући сопствену позицију", сматра Гогић.

Прелазна или експертска влада: У чему је разлика?

Прелазна влада је временски ограничена: постоји од тренутка када се једном кабинету заврши мандат, а другом још не почне.

Циљ прелазне владе, настале политичким договором, углавном је да припреми терен за изборе.

„Експертска треба да реши друштвени проблем у земљи и није нужно ту да би спремила земљу за наредне изборе", каже Гогић.

Влада стручњака траје као и она изабрана на изборима.

Али - ко ће је бирати: само посланици владајуће већине или у договору са парламентарном опозицијом, пита политиколог

Гогић верује да би њен састав бирали посланици владајуће већине.

СНС са коалиционим партнерима - социјалистима и другим мањинским странкама - има убедљиву већину у скупштини и усваја законе.

Од Милана Панића до Ане Брнабић

Владе су се још у старом Риму ослањале на стручњаке у вођењу јавних послова, али је њихово знање неизбежно пратила и моћ која се потом све теже може позвати на одговорност, пише Доналд Ф. Кети, амерички стручњак за јавне политике у књизи Експерти у Влади: Дубока држава, од Калигуле до Трампа и шире.

Србија до сада није имала извршну власт потпуно сачињену од људи изабраних на основу знања, искуства или вештина, али је било премијера и министара који нису били ни у једној политичкој партији.

Почетком 1990-их, Слободан Милошевић, тадашњи председник Србије, довео је Милана Панића, америчког бизнсмена српског порекла, за премијера Југославије тик по избијању рата на Балкану.

У Панићевој влади је било нестраначких министара и стручњака, али је трајала тек неколико месеци - од јула до децембра 1992.

И у влади Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера Србије, било је нестраначких министара, подсећа Гогић.

У владама напредњака и њихових колационих партнера од 2012. било је неколико експерата, попут Лазара Крстића, министра финансија, ког је потом заменио такође нестраначки стручњак Душан Вујовић.

Економисткиња Кори Удовички такође је била мистарка у неколико кабинета.

И председница скупштине Ана Брнабић је као нестранчка личност била министарка за локалну управу и самоуправу, али се потом придружила СНС-у,

„Експертском владом, Вучић може да доведе нова имена и смањи незадовољство у јавности неким чланова СНС-а који нису толико популарни.

„Мени се чини да не жели да дели моћ и да би то могла да буде потенцијална стратегија и маневар", закључује Гогић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]