Огњен Марковић, депортовани учесник хуманитарне флотиле ка Гази, стигао у Београд

Напомена: Разговор је вођен дан уочи интервенције израелских снага које су пресреле бродове у Глобалној Сумуд флотили. Један од пресретнутих бродова је и Адара на којем је био београдски уметник и активиста Огњен Марковић. Израелско Министарство спољних послова саопштило је у објави на друштвеној мрежи Икс да је 6. октобра депортован 171 активиста из различитих држава, међу којима и Србије. Марковић је био једини држављанин Србије на флотили. Вратио се у Београд 8. октобра, потврђено је за ББЦ.

По месечини и сунцем обасјаним таласима Средоземног мора, у склопу велике међународне хуманитарне акције достављања помоћи Палестинцима у ратом захваћеној Гази, већ месец дана плови више десетина бродова - а на једном од њих и Огњен Марковић.

Београдски уметник и активиста, добровољац је на шпанском броду Адара, делу Глобалне Сумуд флотиле (ГСФ) са више од 300 активиста, који мере последње наутичке миље пред улазак у „црвену зону" ризика у којој Израел примењује поморску блокаду Појаса Газе.

„Не могу да кажем да нисам уплашен, али, на крају, дошао сам спреман и на најгоре могуће исходе", говори Марковић за ББЦ на српском, неколико сати пре него што ће десетине бродова упловити у опасне воде.

„Трудим се да се бавим стварима на које могу да утичем, како ћу да се психички припремим на опсаду брода, сам тренутак хапшења и евентуално испитивање", додаје 24-годишњи сликар у телефонском разговору.

Његов брод је 1. септембра испловио из Барселоне у Шпанији, а на путу је, поред олује и механичких проблема, сведочио и ударима дронова у међународним водама.

Активисти су за напад, како су тврдили, „хемијским оружјем, експлозивним уређајима и звучним бомбама" јужно од грчког острва Крит (и претходно Туниса), окривили Израел, док су Италија и Шпанија послале ратне бродове, а Турска дронове, да прати конвој.

Власти Туниса су оспориле да је у питању био дрон и рекле да је прегледом утврђено да је експлозија настала унутар пловила.

Погледајте снимак тог инцидента и опречне тврдње флотиле и власти Туниса

Израел није коментарисао ове оптужбе, али је влада Бенјамина Нетанјахуа саопштила да неће дозволити флотили да стигне на финално одредиште и да уђе у „активну борбену зону".

„Права сврха ове флотиле је провокација и служење Хамасу, а свакако не хуманитарни подухват“, рекао је званичник Министарства спољних послова Израела Еден Бар Тал.

Ово Министарство је 30. септембра изнело нове тврдње и наводне доказе о „учешћу Хамаса у хуманитарној акцији", што су из Глобалне Сумуд флотиле одбацили описујући оптужбе као 'израелску пропаганду'.

Међу учесницима флотиле је више познатих личности, политичара и активиста попут еколошке боркиње Грете Тунберг, затим Мандле, унук јужноафричког борца против апартхејда и револуционара Нелсона Манделе, бивше градоначелнице Барселоне Аде Колау, америчке глумице Сузан Сарандон и француске европарламентарке Еме Фуро.

У акцији учествује и неколико људи са Балкана - словеначки редитељ Јакоб Кресе и капетаница Морана Миљановић из Хрватске која је, после напада дроновима код Крита, „апеловала на њену државу да учини нешто по том питању".

Хрватска је једна од ретких земаља Балкана која није признала палестинску државу.

Израелска војска је покренула офанзиву у Гази као одговор на напад Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023, у којем је убијено око 1.200 људи, док је 251 узет за таоца.

Према подацима Министарства здравља Газе под контролом Хамаса, од тада је у израелским нападима убијено више од 66.000 људи.

У августу је агенција Уједињених нација (УН) за безбедност хране потврдила да у граду Гази влада глад, што Израел негира.

Средином септембра, истражна комисија УН закључила је да је Израел починио геноцид у Гази, што Нетанјахуова влада такође одбацује.

Израел одбацује и оптужбе да блокира хуманитарну помоћ за Газу и месецима оптужује Хамас за крађу помоц́и „како би финансирао његову терористичку машинерију".

У недавној истрази, ББЦ је открио да фирма која обезбеђује места на којима се дели хуманитарна помоћ у Појасу Газе, уз подршку Израела и Америке, запошљава чланове америчке мотоциклистичке банде са историјатом непријатељстава према исламу.

'Зауставите бродове': Порука Ђорђе Мелони

Више од 40 бродова који плове ка Гази, пратила је италијанска морнаричка фрегата, за коју су италијански званичници рекли да ц́е се зауставити када флотила буде удаљена 150 наутичких миља (278 километара) од обале Газе.

Убрзо након што су стигли до те тачке, из Глобалне Сумуд флотиле рекли су да су у „високом степену припавности" и да се активност дронова „повец́ава" изнад бродова.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони позвала је флотилу која плови ка Гази да стане, рекавши да најновији покушај активиста да доставе помоц́ ризикује да угрози амерички план за окончање рата.

„Многи би сада радо уништили ову крхку наду.

„Бојим се да би покушај флотиле да пробије израелску поморску блокаду могао да послужи као изговор за то", рекла је Мелони.

Штапом и канапом до Барселоне

Да може да се пријави да буде учесник флотиле, Огњену Марковићу није „падало на памет“, све док му у јуну на Instagramу није „искочило да се траже добровољци" за овај подухват.

Попунио је формулар са питањима „од искуства у једрењу до идеолошких ставки", те безнадежно чекао скоро два месец на потврдни мејл који је добио у августу док је био на мору у Пули, у Хрватској.

На „зум састанку" се упознао са делом екипе и саопштено му је да би за неколико дана требало да буде у Барселони одакле брод испловљава.

„Седео сам, гледао у море и уз пиво размишљао, а заправо побеђивао страх од смрти и затвора", каже Марковић.

Следећег дана се пробудио „без тог терета", иако је мислио да одустане.

„Поседујем неки сет вештина који ме квалификује за једрење преко Медитерана тако да сам хтео да их понудим на располагање нечему у шта верујем.

„Осетио сам дужност да искористим прилику која ми се указала да урадим нешто поводом нечега што видим као вероватно највећи проблем на свету тренутно", прича Марковић који је као дечак десетак година тренирао једрење.

Уз новчану помоћ другова и неких студената, аутобусом је преко Трста и Милана, после мноштво перипетија и више десетина сати вожње, од Пуле стигао у каталонску престоницу.

„Штапом и канапом сам дошао до Барселоне 25. августа и од тада сам 12 до 19 сати дневно заузет", говори Марковић уз осмех.

Разговор нам се често прекидао због нестабилне интернет везе са брода који ће ускоро упловити у такозвану „црвену зону" блокираних обала Појаса Газе.

Олуја, Бизерта и напади дроновима

Брод Адара је пут Газе кренуо 1. септембра, носећи хуманитарну помоћ као део шпанског конвоја са још двадесетак пловила различитих димензија.

„И одмах смо намерно улетели у олују, да видимо имамо ли неких проблема, а било их је мали милион", прича Марковић осмехујући се, док хвата последње грашке септембарског сунца на медитеранској пучини.

Вратили су се у луку на поправку и „једва поново укрцали", те преко највећег шпанског острва Мајорке кренули ка Тунису, каснећи за остатком флоте, уз више нових кварова.

Током пловидбе примили су вест да су бродови хуманитарне мисије усидрени у главном, истоименом граду ове северноафриче државе, наводно гађани у два наврата.

Зато су отпловили до Бизерте, друге туниске луке на Средоземном мору, где је био смештен и део српске војске, пре више од једног века, током Првог светског рата.

Тамо су им помогли локални механичари поправљајући кварове на броду, да би на крају „успели да га доведу у возно стање", каже Марковић.

„Ни код куће се нисам осећао као у Бизерти, предвини су људи, толико су солидарни и захвални.

„Мислим да им та подршка много значи и чини ми се да су мало разбили стереотипе о Западу будући да су активисти махом из земаља тог дела Европе и Америке", објашњава Марковић.

Брод Адара који плови под шпанском заставом превози више од 20 активиста за Газу са различитих меридијана и паралела, те се на њему прича више страних језика.

У, како каже, приученој посади су политичари, новинари, инфлуенсери и синдикалисти.

Упркос мирном мору и времену које их је служило, опасност је у једном тренутку наступила са неба.

Напади су га затекли, у сну на палуби, када га је једна колегиница пробудила дрмајући га и вичући: „Дрон, дрон".

„Сви смо се уплашили када су кренули да гађају, иако су први удари били далеко од нас нико није могао да процени о каквим се нападима ради", објашњава Марковић.

Каже да су се опустили када су схватили да су, како би их „застрашили", бацане „само звучне бомбе".

„Када је кренуло био је пакао, али је задивљујуће колико брзо смо се прибрали и пратили протоколе које смо вежбали.

„Али сама ситуација и идеја да дроновима нападају гомилу цивила који плове међународним водама, језива је и апсурдна", оцењује Београђанин.

Његов брод није погођен, већ су „гађали мање једрилице са мањим бројем људи како би их лакше уплашили", сматра Марковић.

Последњи у низу неуспелих покушаја

Глобална Сумуд флотила (ГСФ) је 38. флота која је испловила ка Гази са циљем да прекине поморску блокаду.

То је највец́и покушај до сада у напорима који су почели 2008, када је један чамац успео да стигне до Газе.

Наредни покушаји су били неуспешни, а онај из 2010. и фаталан, када су израелски командоси убили 10 турских активиста са брода Мави Мармара, тврдећи да су претходно нападнути.

Названа по арапској речи сумуд што значи „истрајност или отпорност", ГСФ је коалиција бродова са активистима из више десетина земаља света и конвојима са хуманитарном помоћи који су пошли, између осталих, из Шпаније, Италије и Грчке.

Флота представља заједнички напор Коалиције Флотиле слободе, Покрета за слободу Газе, Магребске Сумуд флотиле - конвоја предвођеног људима из северноафричких земаља - и Сумуд Нусантаре, који организују Малезија и још девет земаља.

У мају и јулу ове године три брода - Савест (Цонсциенце), Медлин и Хандала, покушали су да доплове до обала Газе, безуспешно.

На броду Медлин, кога је израелско Министарство спољних послова назвало „селфи јахтом", била је и еколошка активисткиња Грета Тунберг.

Брод су у јуну пресреле израелске снаге у раним јутарњим сатима око 185 километара западно од Газе и одвеле га у луку Ашдод у Израелу.

Тунберг и остали чланови посаде су потом депортовани.

Погледајте видео из јуна 2025.: Снимак заплене пропалестинског брода - Грета Тунберг депортована

'Не могу ништа против дрона, нити метка'

Марковић каже да се пријавио за мисију јер му је било „немогуће да гледа шта се дешава" у Гази.

„То је глобални проблем, видим га као наставак империјалистичких ратова који је кулминирао у тоталном брисању целог једног становништва", сматра београдски сликар.

Подршку, уз много брига, другова и породице има, а и „идеолошки сви су сагласни" са њим, каже.

Док се приближавају 'опасној зони' прича да су се последњих дана спремали на најнепожељније сценарије.

„Веће су шансе да нас ухапсе, него да прођемо."

Најбитније је, каже, да сви учесници остану прибрани, да „ситуација не би ескалирала деструктивније него што треба", јер је њихова „безбедност приоритет“.

„Ако одлуче да нас гађају, ја стварно не могу ништа против дрона, нити против метка.

„Надам се да неће, мада знам на шта сам се пријавио", додаје.

Тик пред улазак у црвену зону и воде које контролише израелска војска, Марковић се ипак „нада да ће успети да пробију опсаду и отворе коридор - што је крајњи циљ".

„Волео бих да се деси, али не смем да будим себи превише наде, битно ми је да будем припремљен за најгоре, па ћу најбоље да поднесем лако", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]