'Хвала, али касно је': Палестинци о најави Лондона да ће им признати државу

Један од главних разлога што британски премијер Кир Стармер, после најава Француске и Канаде, планира да на Генералној скупштини Уједињених нација (УН) у септембру призна Палестину јесте да решење које подразумева две државе поново претвори у стварни дипломатски план, уместо празног слогана које је оно постало откако је мировни процес у Ослу склизнуо у крвопролиц́е пре 25 година.

Једнодневна вожња по Западној обали користан је подсетник на то како су чињенице које је Израел створио да би то признање спречио, забетониране у стеновита брда и долине за које Палестинци желе да буде њихова држава.

Успех огромног националног пројекта који је Израел почео неколико дана пошто је освојио територију у Шестодневном (Арапско-израелском) рату 1967. године огледа се у јеврејским насељима у којима сада живи више од 700.000 Израелаца.

Насељавања траје скоро 60 година, коштало је милијарде долара и изазвало је осуду и израелских савезника, као и непријатеља.

Када окупатор насељава његове држављане на територији коју је заузео, то се сматра кршењем међународног права.

Међународни суд правде је 2024. године објавио необавезујући документ у којем је упозорио да је окупација била незаконита.

Али влада Бенјамина Нетанјахуа жели још насеља за Израел.

Крајем маја, израелски министри одбране и финансија, Израел Кац и Бецалел Смотрич, изјавили су да ц́е на Западној обали бити изграђена 22 нова насеља.

Кац је рекао да масовно ширење, највец́е у последњих неколико деценија, предстсавља „стратешки потез који спречава успостављање палестинске државе која би угрозила Израел, и служи као тампон зона од наших непријатеља".

„Ово је ционистички, безбедносни и национални одговор - и јасна одлука о будуц́ности земље", додао је.

Поред Каца био је ултранационалистички лидер Бецалел Смотрич, који живи у насељу на Западној обали и верује да је земљу Јеврејима дао Бог.

Он је министар финансија, али је ефективно и гувернер Западне обале који има широка овлашц́ења у области планирања.

Ово је „одлука која се доноси једном у генерацији", рекао је.

„Следец́и корак је суверенитет!"

Сви у Израелу, као и Палестинци на територијама (Појасу Газе и Западној обали) знају да када Смотрич и његови савезници кажу „суверенитет", да мисле на анексију.

Смотрич жели сву земљу за Јевреје и отворено говори о проналажењу начина за уклањање Палестинаца.

'Били смо веома, веома уплашени'

На брдима на Западној обали ничу нова насеља.

У различитим су фазама развоја - од добро успостављених вароши са баштама и школама, до истурених положаја са неколико камп-приколица и милитантним младим досељеницима који често у религију умешају екстремни јеврејски национализам, ватрено оружје, а понекад и агресију према њиховим комшијама Палестинцима, која некада има и срмтни исход.

Према подацима које су прикупиле УН и мировни активисти, насиље досељеника над њиховим комшијама Палестинцима је порасло од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године.

Отишао сам да сазнам како се све то одражава на Тајбеј, чисто хришц́анско село у којем живи око 1.500 људи.

То је мирно место које, чини се, има много више куц́а него становника.

После скоро шест тешких деценија израелске окупације, више људи из Тајбеја је било приморано да га напусти него што сада живи у селу.

Две ноц́и пре моје посете, досељеници су ушли у село док је вец́ина мештана спавала.

Спалили су Камалов аутомобил и безуспешно покушали да уђу у његову нову куц́у, која се налази у пријатном насељу са погледом на хектаре маслињака.

На зидовима су црвеном бојом исписали графите на хебрејском језику.

Камал, средовечни мушкарац, преиспитује одлуку да породицу пресели на крај села, док поставља сигурносне камере.

„Били смо веома, веома уплашени", каже Камал.

„Имам децу и стару мајку.

„Животи су нам били угрожени, било је застрашујуц́е".

Питам га да ли би план Лондона да призна Палестину олакшао његов живот.

„Не верујем.

„Велика је ствар имати подршку суперсиле попут Британије, али на терену то не мења много.

„Израел се не придржава ниједне међународне резолуције нити закона.

„Не слуша ниједну другу земљу на целом свету".

'Овде су нам корени, не можемо да одемо'

Следеће ноц́и, јеврејски досељеници су упали у суседне палестинске заједнице, у којима су палили аутомобиле и исписивали графите.

То је више од пуког вандализма.

Досељеници желе да Палестинци оду, и успели су да из неких удаљених села на окупираним територијама протерају Палестинце са њихових њива, крадуц́и им стоку.

Грчки православни свештеник, 74-годишњи Давид Хури, рођен је у Тајбеју.

Каже да су досељеници који прете њему и другим становницима, често наоружани.

„Да, имају оружје... употребиц́е га ако се свађамо са њима.

„Желе да одемо, желе да одемо", каже ми док разговарамо у његовој цркви.

Стари свештеник је пркосан.

„Овде смо, од Исуса Христа, 2.000 година.

„Овде су наши корени, не можемо да одемо.

„Нец́емо да одемо, чак и ако овде умремо, нец́емо се померити одавде...

„Палестина је у нашој крви, како можемо да живимо без наше крви?"

'Ако стварно желите две државе, признајте обе'

Тајбеј није много удаљен од Рамале, де факто палестинске престонице Западне обале, али нисам могао да одем тамо.

Због израелских контролних пунктова, повратак у Јерусалим може да буде спор и отежан, па сам преко апликације Зума контактирао Хусама Зомлота.

Он је шеф палестинске делегације у Уједињеном Краљевству (УК), заправо њихов амбасадор у Лондону.

Током лета је дошао куц́и и одушевљен је најавом УК-а да ће признати Палестину.

„То је знак да су УК, а уз Лондон и остатак међународне заједнице, заиста озбиљни по питању решења које подразумева две државе.

„Више то нису само празне речи због којих су изгубљене три деценије.

„Заправо, ако заиста желите две државе, признајте обе.

„Признање видимо као први корак ка спровођењу и успостављању Државе Палестине и испуњавању легитимних права палестинског народа", каже он.

Зомлот је одушевљен.

Сматра да ће одлука Лондона значити велику промену.

Позадина овог сукоба има и јаке историјске разлоге.

Каже да се Британија коначно искупљује за неправде које је чинила Палестинцима када је била империјална сила на овом простору од 1917. до 1948. године.

Мисли на обец́ања дата у кратком, откуцаном писму од 2. новембра 1917. године, које је потписао министар спољних послова Артур Балфор и које је упуц́ено лорду Ротшилду, једном од челника јеврејске заједнице у Британији.

У писму је наведено да је то „изјава саосећања и подршке јеврејским ционистичким тежњама".

Британија ц́е „благонаклоно гледати на успостављање националног дома за јеврејски народ у Палестини".

У писму је наведено још једно обец́ање: „Ништа не сме да се учини што би могло да угрози грађанска и верска права постојец́их нејеврејских заједница у Палестини".

Мислио је на вец́ину, палестинске Арапе, иако их није именовао, што 108 година касније и даље мучи Зомлота.

Ове недеље у УН-у у Њујорку, британски министар спољних послова Дејвид Лами рекао је да УК може да буде поносна што је допринела постављању темеља Израела после 1917. године.

Али кршење обец́ања датог Палестинцима у Балфоровој декларацији изазвало је „историјску неправду која и даље траје", каже.

У Кнесету, израелском парламенту, Симча Ротман, ултранационалистички посланик из Националне верске странке, такође се осврнуо на империјалну прошлост Британије на Блиском истоку.

Британци и Французи су и раније покушавали да измене границе, када су од Отоманског царства на издаху преузели Блиски исток током Првог светског рата, рекао је.

Британија више не може да изиграва империјалну силу.

Ротман је, као и вођа његове странке Бецалел Смотрич и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, рекао да план за признавање Палестине представља награду за тероризам Хамаса.

Одбацио је Стармерову понуду да Лондон одложи признање ако Израел, између осталих услова, пристане на потпуни прекид ватре у Појасу Гази и разматрање решења које подразумева две државе.

„Он држави Израелу прети казном и мисли да је то начин да се донесе мир на Блиски исток.

„Није у позицији да нас казни, а то дефинитивно нец́е донети мир.

„И то је против правде, историје, вере, културе... он даје огромну награду за Јахју Синвара [вођу Хамаса који је предводио нападе 7. октобра 2023. и кога су израелске снаге убиле у Гази прошле године].

„Где год да је данас у паклу, чује шта Кир Стармер каже, а он каже: 'Добар партнер'".

У Тајбеју сам питао групу виђенијих мештана, који су са председником општине пили кафу у његовој канцеларији, шта мисле о плану Лондона да призна Палестину.

Један од њих, локални пословни човек, рекао је: „Хвала, Британијо, али касно је".

Фотографија на почетку текста: Геттy Имагес

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]