Научници први пут направили ембрионе од ДНК људске коже

Амерички научници су први пут направили људске ембрионе раног стадијума „уређивањем" ДНК узетом из ћелије коже људи, а затим су је оплодили спермом.

Ова техника могла би да победи неплодност услед старости или болести, коришћењем било које ћелије у телу као почетне тачке за настанак живота.

То би чак могло да омогући истополним паровима да имају генетски сродно дете.

Метод захтева поприличну прераду која би могла да потраје читаву деценију пре него што клиника за плодност уопште узме у разматрање његово коришћење.

Стручњаци кажу да је ово импресиван помак, али да мора да дође до отворене јавне о томе шта тачно ово научно достигнуће омогућује.

Размножавање је некада била једноставна прича о мушкарчевој сперми која се сусреће са женском јајном ћелијом.

Оне се спајају да би направиле ембрион и девет месеци касније роди се беба.

Сада научници мењају правила.

Овај најновији експеримент започиње људском кожом.

Према техници истраживачког тима са Орегонског универзитета за здравље и науку, извади се језгро у којем је копија читавог генетског кода потребног за изградњу тела из ћелије коже.

Он се потом смести у јајну ћелију даваоца којој су избрисана њена генетска упутства.

Техника попут ове коришћена је само једном - да се направи овца Доли, први клонирани сисар на свету, рођена 1996. године.

Међутим, јајна ћелија није спремна да буде оплођена спермом јер већ садржи пун комплет хромозома.

Ви наслеђујете 23 ова ДНК пакета од сваког родитеља да бисте их имали укупно 46, које јајна ћелија већ поседује.

Следећи стадијум је убедити јајну ћелију да одбаци половину властитих хромозома у процесу који су истраживачи назвали „митомејоза" (реч је спој митозе и мејозе, два начина ћелијске деобе).

Студија, објављена у научном часопису Нејчер комјуникејшнс, приказала је да су направљене 82 функционалне јајне ћелије.

Биле су оплођене спермом, а неке су стигле чак до раних стадијума развоја ембриона.

Ниједан није развијен после шестодневног стадијума.

„Постигли смо нешто за шта се веровало да је немогуће“, каже Шукрат Миталипов, директор центра за ембрионску ћелијску и генску терапију на Орегонском универзитету за здравље и науку.

Ова техника је далеко од усавршене, јер јајна ћелија бира насумично које хромозоме ће одбацити.

Мора да заврши са по једним од сваког од 23 типа да би се спречиле болести, али на крају заврши са по два од једног и ниједним од неког другог.

Постоји лоша стопа успеха (око девет одсто), а хромозоми промашују важан процес кад прераспоређују властити ДНК, који се зове „рекомбинација“.

„Морамо да га усавршимо.

„Мислим да ће будућност ићи у том правцу, зато што је све више и више пацијената који не могу да имају децу", рекао ми је Миталипов, светски цењени пионир у овом пољу.

Ова технологија је део све ширег поља чији је циљ да направи сперму и јајну ћелију изван тела, познатог као ин витро гаметогенеза.

Приступ је још на нивоу научног открића уместо клиничке употребе, али је визија да се помогне паровима који не могу да искористе ИВФ (вантелесну оплодњу) зато што немају употребљиву сперму или јајну ћелију.

Он може да помогне старијим женама које више немају функционалне јајне ћелије, мушкарцима који не производе довољно сперме или људима које је лечење од рака оставило неплодним.

Ово поље такође мења правила родитељства.

Описана техника не мора да користи ћелије коже жене, тако да то отвара врата за истополне парове да имају децу генетски сродну с обоје.

Кожа једног мушкараца може да се искористи за прављење јајне ћелије, а да се сперма његовог мушког партнера искористи да се она оплоди.

„Поред тога што ће пружити наду милионима људи који су неплодни због одсуства јајне ћелије или сперме, овај метод ће омогућити истополним паровима да имају децу генетски сродну с оба партнера", каже Паула Амато са Орегонског универзитета за здравље и науку.

Погледајте видео: Како постати давалац и некоме спасити живот

Градња поверења јавности

Ово научно достигнуће је „важно и импресивно", указао је Роџер Старми, професор репродуктивне медицине са Универзитета у Халу.

„Овакво истраживање потврђује важност настављања отвореног јавног дијалога о новим помацима у репродуктивном истраживању.

„Помаци попут овог указују на потребу за чврстим управљањем, како бисмо осигурали да постоји позив на одговорност и градња поверења јавности", додао је.

Могућност да се генеришу нове јајне ћелије „велики је напредак", рекао је Ричард Андерсон, заменик директора Центра за репродуктивно здравље на Универзитету у Единбургу.

„Биће веома важних питања у вези са безбедношћу свега, али ова студија је корак у пружању помоћи многим женама да имају властиту генетску децу", додао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]