Војна парада у Вашингтону, протести широм Америке

Вашингтон је у суботу био домаћин војне параде поводом 250. годишњице америчке војске, која се поклопила са 79. рођенданом америчког председника Доналда Трампа.

Догађај - за који је војска саопштила да би могао да кошта до 45 милиона долара (око 39 милиона евра) - укључивао је преко 7.000 униформисаних војника, десетине тенкова и војних возила, плус марширајуц́е оркестре и ватромет.

Протести против председника Доналда Трампа одржани су у градовима широм САД, а организовала их је група под називом „Без краљева".

Демонстрације су одржане против војне параде, а уследиле су након вишедневних протеста у Лос Анђелесу и другим местима због његове имиграционе политике.

Законодавци, синдикални лидери и активисти одржали су говоре у градовима, попут Њујорка, Филаделфије и Хјустона, пред окупљенима који су махали америчким заставама, носећи транспаренте који критикују Трампа.

Организатори су демонстрације назвали „националним даном пркоса" као одговор на „корупцију" у влади.

Председник је поздравио хиљаде униформисаних војника који су учествовали у паради, марширајући уз тенкове и војних возила, праћени марширајуц́им оркестрима.

Укратко се обратио присутнима како би се захвалио на њиховој служби.

„Наши војници никада не одустају. Никада не одустају и никада, никада не одустају. Боре се, боре се, боре се. И побеђују, побеђују, побеђују", рекао је Трамп.

Неки политичари и бивши војни лидери критиковали су догађај као скуп пројекат сујете.

Цена целог спектакла је између 21,6 и 39 милиона евра, према подацима војске.

Део буџета ће отићи на поправку улица Вашингтона, које нису изграђене за тенкове и друга тешка оклопна возила.

Али многи од присутних су рекли за ББЦ да је за њих то било прослављање војске, са којом су неки од њих имали дубоку везу.

Део буџета ће отићи на поправку улица Вашингтона, које нису изграђене за тенкове и друга тешка оклопна возила.

Последњи пут је војна парада одржана у САД 1991. године под бившим председником Џорџом Х. В. Бушом, обележавајуц́и крај Заливског рата.

Процењује се да је 200.000 људи испунило улице поводом овог догађаја, највец́е војне прославе од краја Другог светског рата.

Број људи на суботњем догађају био је знатно мањи, делимично због влаге и прогнозе јаких киша.

За млађе ветеране, парада је била нешто што никада нису видели током свог времена у служби.

Брајан Ејнџел, бивши пешадинац из Вирџиније који је служио у војсци између 2014. и 2017. године, укључујуц́и и боравак на граници између Јужне и Северне Кореје, рекао је за ББЦ да жели да види више оваквих догађаја.

„Свака грана војске требало би да добије неку врсту параде или признања."

Неки стручњаци су приметили контраст између америчких војника који марширају кроз престоницу, док председник распоређује трупе у Лос Анђелесу.

Стручњакиња за безбедност Барбара Стар је за ББЦ рекла: „Због те тренутне поларизације око дебате о имиграцији и употребе војника у униформама који носе оружје, мислим да то надвисује ову параду на начин који војска можда првобитно није замислила."

Неке од демонстрација „Без краљева" у држави Минесота отказали су организатори након што су флајери за догађај пронађени у аутомобилу човека оптуженог за убиство државне политичарке и њеног мужа.

Гувернер Тим Волц позвао је људе да не присуствују протестима док осумњичени не буде ухапшен, али то није спречило хиљаде људи да дођу.

Војне параде у САД одржане су и 1961. године, током инаугурације бившег председника Џона Ф. Кенедија; 1953. године, током прве инаугурације бившег председника Двајта Ајзенхауера; 1942. и 1946. године поводом Другог светског рата.

Где су одржани протести

Један од најмасовнијих протеста организован је у Лос Анђелесу, где су лидери и полиција били у стању високе приправности преетходних недеља током вишедневних протеста, понекад насилних, против низа депортације.

Трамп је послао послао трупе Националне гарде и америчке маринце пре недељу дана без пристанка гувернера Гевина Њусома и тиме изазвао бес локалних званичника.

У суботу је Хозе Азеткла, члан групе за грађанска права „Смеђе беретке", рекао за ББЦ у Лос Анђелесу да га је имиграција извела на улице.

„То није сурово, то је зло. Не раздвајате породице", рекао је.

Покрет „Без краљева" организовао је демонстрације у више од 1.500 градова и места широм САД како би се супротставио Трамповој администрацији.

„Председник Трамп жели тенкове на улицама и ТВ приказ доминације за свој рођендан. Спектакл који треба да изгледа као снага. Али права моц́ се не приказује у Вашингтону. Она се појављује свуда другде", наводи се на интернет страници покрета.

Група која стоји иза демонстрација, Покрет 50501, организује протесте против администрације од априла.

Назив 50501 означава 50 држава, 50 протеста, један покрет.

Велики скупови и маршеви организовани су у градовима попут Чикага, Њујорка, Филаделфије, Шарлота, Атланте, Хјустона и Финикса.

Десетине протеста су одржане у Тексасу и на Флориди, оба Трампова упоришта.

У близини Федералне зграде у Лос Анђелесу дошло је до сукоба између демонстраната и војника Националне гарде, која је употребила сузавац да растера гомилу.

Али један или два блока даље, стотине демонстраната су наставиле мирно да марширају.

Упркос највец́им протестима откако је Трамп поново изабран, анкете показују да његова имиграциона политика остаје популарна у јавности.

Истраживање ЦБС/YоуГов прошле недеље показало је да 54 одсто Американаца одобрава његову политику депортације имиграната који се илегално налазе у САД - 46 одсто је није одобравало.

Вец́ина Американаца (42 одсто) рекла је да их Трампов програм чини безбеднијим, а 53 је рекло да даје приоритет „депортацији криминалаца".

Назив протеста „Без краљева" односи се на критике да је Трамп прекорачио границе председничке моц́и у свом другом мандату.