Кинески самит о безбедности: Да ли је ова недеља нови почетак за антиамерички савез

Месец дана је веома дуг период у светској политици.

Владимир Путин је поново у Кини, али сада је све другачије.

Први пут од инвазије на Украјину, руски председник посећује главног савезника не као вазал кинеског председника Сија Ђинпинга, сатераног у ћошак западним санкцијама, већ као светски лидер који разговара на равној нози са председником Сједињених Америчких Држава - водеће светске економске и војне силе и главног кинеског ривала.

Ова посета Кини биће тријумф за Путина после његовог повратка са Аљаске, где је Трамп церемонијално дочекао руског председника на америчком тлу, а Путин успео да га убеди да одустане од захтева да не бомбардује Украјину и да одустане од претњи новим санкцијама Русији.

А у Кини, Путин ће имати посебну свиту за дочек - више од десетине регионалних лидера састаће се у кинеском граду Тјанђину за дводневни самит Шангајске организације за сарадњу (СЦО).

Део те групе биће и севернокорејски лидер Ким Џонг Ун, коме није страна гласна, антизападњачка реторика, и индијски премијер Нарендра Моди, чији је однос са Пекингом и Вашингтоном нешто сложенији.

Али то је само почетак.

У Пекингу ће 3. септембра многи лидери присуствовати паради поводом обележавања 80. годишњице од окончања Дугог светског рата и прослави „победе кинеског народа у Рату отпора јапанској агресији и победе у Светском антифашистичком рату".

Да ли, дакле, догађаји у Кини ове недеље најављују јачање светског антиамеричког савеза?

И да ли се руско-индијско-кинески (РИК) блок, моћна група која жели да удари противтежу западној доминацији у светској политици, али која је била успавана последњих пет година, поново буди у време када се загревају трговински ратови са америчким председником Доналдом Трампом?

Трамп не може да натера Путина и Сија да се посвађају

Путинова необично дугачка посета Кини требало би да покаже Западу да је „безгранично пријатељство" Русије и Кине само све јаче и да су покушаји Америке да унесе раскол између њих осуђени на пропаст, верују неки стручњаци.

Чак и ако Трамп преда Украјину Путину и укине јој санкције, Русија неће окренути леђа Кини, кажу они.

Аналитичари указују на то како је тадашњи амерички државни секретар Хенри Кисинџер, под америчким председником Ричардом Никсоном, успео да извуче Кину из сфере совјетског утицаја 1970-их.

Али тадашњи односи Пекинга и Москве већ су били напети.

Ствари су данас другачије.

„Појачавши трговински притисак на Кину, Трампова администрација само учвршћује руско-кинеску осовину.

„Покушаји да се ослабе везе између ове две земље и да се изведе 'обрнути Кисинџер' нису донели опипљиве резултате", каже Пјер Андро, стручњак за кинеско-руске односе из Института за политику азијског друштва, који је служио као француски дипломата у Русији, Таџикистану и Молдавији.

„Ако је америчка стратегија да унесе раскол између Москве и Пекинга окончањем рата у Украјини и укидањем неких санкција против Русије, онда Вашингтон потцењује дубину и сложеност овог партнерства", пише неименовани стручњак за руско-кинеске односе у чланку за Центар за анализу европске политике.

Кина је постала главни купац руских енергетских ресурса и главни снабдевач Русије аутомобилима и другом робом после одласка западних компанија.

Али агресија против Украјине такође је учврстила идеолошке везе руско-кинеског пријатељства.

„Обе земље се противе западном либерализму и доводе у питање америчку 'хегемонију'.

„Обе су нуклеарне силе и сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација. Њихови стратешки интереси се преклапају", објашњава Андро.

„Економски гледано, оне се надопуњују. Русија је сила сировина, Кина је индустријска и технолошка сила", пише он.

Али он верује да су ту кључни срдачни лични односи између њихових лидера.

Путин и Си имају много тога заједничког.

Истих су година (72), обојица су одрасли под комунизмом совјетског доба, и на власти су већ дуго времена.

Обојица су изградила ауторитарне вертикале моћи и делују као да не толеришу побуну.

Непосредно пред инвазију на Украјину 2022. године, Путин је потписао саопштење са Сијем о „пријатељству без граница и сарадњи у којој неће бити зона без приступа".

Си назива Путина „драгим пријатељем".

Сусрео се са њим више него са било којим другим светским лидером, више од 40 пута.

Али ова посета је ипак посебна.

Кина такође има користи од држања Путина на „краткој узици" и спречавања да се поново окрене Западу, али Кина исто тако не жели ни да Русија постане јача, каже Патриша Ким, експерткиња за кинеску спољну политику и односе Америке и Кине на Институту Брукингс у Вашингтону.

„Идеални исход за Пекинг је Русија довољно снажна да се супротстави Западу, али опет довољно слаба да остане у кинеској орбити", каже Ким.

„Русија је користан партнер за Кину. Она помаже Сију да одржи стабилности и код куће, и у читавом региону Централне Азије", објашњава Андро.

„Она помаже Пекингу да мобилише подршку са Глобалног југа и да промовише алтернативу западном моделу светског поретка."

На сцену ступа Моди

Индија, трећи члан тријумвирата РИК, имала је буран однос и са Пекингом и са Вашингтоном, и зато може потенцијално да сруши сваку наду о оживљавању блока.

То што су се Си и Моди срели на ободима СЦО-а у Тјанђину, обележивши Модијево прво појављивање у Кини после седам година, од огромног је значаја.

Две земље једва да су разговарале после пограничних чарки из 2020. године између њих у Долини Галван.

Али тмурни економски облаци на индијском хоризонту променили су реалност на терену.

Трамп је увео високе царине на индијску робу као казну за то што Делхи упорно купује руску нафту, наизглед присиливши бивше противнике да се зближе.

Си је поручио Модију да Кина и Индија треба да буду партнери, а не ривали, док је Моди рекао да сада међу њима влада „атмосфера мира и стабилности".

Обе земље су не само најмногољудније, већ су и једне од највећих економских сила на свету.

Моди је најавио да ће се летови између Индије и Кине - суспендовани од граничног спора пре више од пет година - наставити, не навевши тачан временски распоред.

Си је рекао да је „обема странама потребно да приступе и решавају наш однос са стратешке висине и из дугорочне перспективе“ и да је „прави избор за обе стране да буду пријатељи".

Шта ово значи за будућност савеза?

Аналитичари кажу да ако велика РИК тројка ефективно оживи, за шта су и Русија и Кина рекле да желе да се деси, са неким од највећих економских сила на свету као њеним чланицама, то би могло да представља противтежу утицају Вашингтона, заједно са другим савезима као што је БРИКС (настао 2006. године између Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике).

Међутим, макар Индија мора да изведе врло деликатну тачку хода по жици, упркос економским реалностима Трампових царина.

Она такође мора да се помири са неким од истакнутих проблема са поверењем у Кину.

Експерти кажу да Индија жарко жели да задржи независну спољну политику.

Успомене на смртоносне граничне сукобе са Кином још су свеже.

А Индија се брине због блиских односа Кине са њеним старим непријатељем Пакистаном.

А, онда, читаве деценије деликатне дипломатије која је приближила Индију Америци морале би да се сруше и можда од њих и да се у потпуности одустане.

То би могла да буде превисока цена за земљу која треба у потпуности да препусти властиту судбину у руке савеза против Вашингтона.

Оно што може да се види ове недеље је, међутим, тешко игнорисати.

Путин и Ким ће бити међу 26 других шефова држава од којих се очекује да присуствују војној паради у Пекингу, заједно са иранским председником Масудом Пезешкијаном.

На овом брижљиво организованом догађају моћи ће да се виде десетине хиљада војника како марширају у формацији преко историјског трга Тјенанмен, са трупама из 45 такозваних ешалона кинеске војске, баш као и ратним ветеранима.

„Први пут у историји, лидери Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје окупиће се на једном месту - на војној паради у Пекингу 3. септембра.

„Хоће ли ово окупљање бити први самит 'осовине аутократија'?", пита се Нил Томас, стручњак за Кину из Института за политику азијског друштва.

Мало је вероватно да ће ова унија дуго потрајати, каже он, зато што њени учесници имају различите циљеве и не верују једни другима.

„Али присуство Путина, Пезешкијана и Кима истиче улогу Кине као водеће светске аутократске силе“, закључује он.

И зато су догађаји ове недеље у Кини можда моћни показатељ не нужно улоге савеза као што су СЦО, РИЦ и БРИКС у противтежи Вашингтону, већ више учвршћивања положаја Кине као центра било каквог сличног савеза у догледној будућности.

Додатно извештавање: ББЦ Светски сервис

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]