Суђење за масовно силовање: „Нећу имати мира до краја живота", каже Жизел Пелико

„Нећу имати мира до краја живота. Покушаћу да се повратим, али заувек ће ми у глави остати 51 мушкарац који су ме повредили ", рекла је Жизел Пелико у завршној речи на суђењу о случају који је шокирао Француску.

Жизел Пелико је пристала да јавно говори како ју је 50 мушкараца годинама силовало, а све је организовао њен бивши муж, Доминик Пелико.

Последњег дана суђења у Авињону, Жизел Пелико је рекла да бившем супругу „не опрашта", а „ни на секунд није могла да замисли да је способан да је дрогира" како би је други људи силовали.

Упитана да ли је њен бивши муж сексуални предатор, одговорила је: „Наравно, свакако".

„Његови поступци су били неопростиви. Издао ме је и преварио".

Рекла је и да осећа бес према 50 окривљених јер нико од њих није помислио да случај пријави полицији.

Она није прихватила аргумент одбране која је тврдила да „без намере да се изврши силовање, нема ни силовања".

„Да се ово наставило, могла сам да умрем. Могли су то да имају на савести. Сви су дошли да ме силују и сви су починили злочин.

„Нису деца. Требало је да им проради савест", рекла је Жизел Пелико.

Доминик Пелико, оптужен да је лековима успављивао супругу и ангажовао десетине мушкараца да је силују током више од десет година, раније је признао кривицу.

Говорио је и о 50 мушкараца, који су заједно са њим оптужени за силовање његове сада бивше супруге Жизел.

„Ја сам силоватељ, као и сви други у овој соби.

„Сви они то знају, не могу рећи супротно", рекао је раније пред судом.

Изрицање пресуде за 51 окривљеног очекује се 20. децембра.

Жизел није желела да одговара на питања о спорним фотографијама њене ћерке Каролине које су пронађене у рачунару њеног бившег супруга, тврдећи да „ово није породично суђење“.

Њена деца су жустро изашла из суднице када је покренута та тема.

Доминик Пелоко је претходно рекао да је фотографије делимично наге ћерке поседовао због уцене, али није пружио више детаља о томе.

Адвокати одбране изнели су запажење да Пелико више осуђује мушкарце оптужене за силовање, него бившег супруга који им је то наводно омогућио, додајући да је током исказа заплакала само у тренуцима када је упитана о тешком детињству Доминика Пеликоа.

Одговорила је да „зна шта је њен бивши супруг проживео" и да је „схватио шта је у радио и то не пориче", иако се осећа „изданом".

Услед агресивнијег приступа адвоката одбране, напетост у судници је била приметна, а дошло је и до бучне препирке са заступницима Жизел Пелико.

Адвокати су питали Пелико и да ли сматра да је њена љубавна афера са другом особом утицала на одлуку Доминика да почини дела.

Питала сам се да ли је „тражио освету за аферу коју сам имала, али то је било пре 30 година. Тако да немам одговор", рекла је 71-годишња Францускиња.

Саосећа и са породицама људи који су је силовали, додала је.

„Моја породица је уништена, знам колико је ово компликовано супруге, сестре, ћерке...", рекла је Пелико.

Жизел Пелико се одрекла права на анонимност, што је изузетно необично за случајеве силовања.

Њен правни тим је инсистирао да снимци наводних силовања буду приказани на суду.

Пелико је раније рекла како се нада како ће њена одлука оснажити друге жртве сексуалног насиља да се огласе у јавности: „Желим да све силоване жене кажу: мадам Пелико је то урадила, могу и ја. Не желим да их више буде срамота.“

Она је агресивно узвратила на „понижавајуће“ сугестије одбране да је можда била пијана или се претварала да спава током

Жизел Пелико је раније отворено говорила о пустоши које су злостављање и лажи њеног мужа оставили у њеном животу.

„Људи ме можда виде и помисле: та жена је јака“, рекла је она.

„Фасада је можда чврста, али иза ње се налази поље рушевина.

Свако поглавље овог случаја одвијало се пред будним оком јавности зато што се Жизел Пелико одрекла права на анонимност, учинивши читаво суђење отвореним за медије и јавно мњење.

У Француској је случај постао познат као Афера Мазан, по селу код Авињона у ком је живела породица Пелико.

У новембру 2020. године, Доминик Пелико је признао да је дрогирао тадашњу жену скоро читаву деценију и ангажовао десетине мушкараца преко интернета да је силују у њиховом дому док је она била у несвести.

Полиција је открила његове суоптуженике на хиљадама снимака на Пеликоовом лаптопу, мада није успела да идентификује још 21 мушкарца.

Истражитељи кажу да имају доказе за око 200 силовања која су извршена између 2011. и 2020. године.

Већина оптуженика негира оптужбе за силовање, тврдећи да не могу да буду криви зато што нису знали да је Жизел Пелико била у несвести и стога нису „знали“ да је силују.

Та линија одбране покренула је расправу на националном нивоу да ли треба додати добровољни пристанак у француску правну дефиницију силовања, које се тренутно дефинише као „било који чин сексуалне пенетрације извршен над другом особом уз помоћ насиља, везивања, претње или изненађења“.

Суђење је такође довело у жижу јавности питање хемијске потчињености - сексуалног напада извршеног уз помоћ дроге.

Помрачења и губици памћења после вишегодишњег брака

Доминик и Жизел Пелико, обоје рођени 1952, венчали су се 1973. године и имају троје деце.

Она је радила као директорка у великој француској компанији, док је он, школовани електричар, основао неколико на крају неуспешних фирми.

Пеликоови су живели у париској области све до 2013. године, кад су се пензионисали и повукли у питорескно село Мазан на југу земље.

Имали су велику кућу са базеном и често су угошћавали ширу породицу током летњих распуста.

Према свим сведочанствима били су срећан, близак пар.

„Заједно смо ишли на одмор, славили годишњице, Божиће… Све је то, за мене, била срећа“, изјавила је Пелико.

Између 2011. и 2020. године, Жизел Пелико је почела да доживљава узнемирујуће симптоме које је доживела као прве знаке Алцхајмерове болести или можданог тумора, и подвргнула се детаљним медицинским прегледима.

Помрачења и губици памћења били су заправо нуспојаве дроге коју јој је њен муж давао без њеног знања.

Пелико се развела од мужа убрзо након што су његови злочини изашли на видело.

Она користи удато презиме за потребе суђења.

Доминик Пелико је у затвору од новембра 2020. године.

Како је случај изашао на видело?

У септембру 2020. године, чувар обезбеђења у једном супермаркету на југу Француске приметио је Доминика Пеликоа како снима испод сукњи жена.

Полиција га је привела и запленила његове електронске уређаје.

Полицајци су приметили сумњиве четове на његовом Скајп налогу, а потом пронашли хиљаде снимака мушкараца током секса са наизглед бесвесном женом, Пеликоовом супругом Жизел.

Истражитељи су радили недељама на сакупљању доказа да би Пеликоа задржали у притвору и на крају га ухапсили у новембру 2020. године.

Он је одмах признао све оптужбе.

Кад је полиција испитала Жизел Пелико и кад су јој показане фотографије и снимци на којима је деловала бесвесно, постало је очигледно да она није знала шта јој се догађало.

Она је негирала да је икада дала пристанак на секс са другим мушкарцима и схватила да ју је муж дрогирао скоро читаву деценију.

Педесет један мушкарац на оптуженичкој клупи

Поред Пеликоа, судило се још педесеторици мушкараца старости од 26 до 72 године.

Они потичу из свих сфера живота: међу њима су ватрогасац, столар, болничар и новинар.

Многи од њих су ожењени и имају децу.

Већина је живела на удаљености од око 60 километара од куће Пеликоових.

Шачица њих је признала да је силовала Жизел Пелико.

Већина је, међутим, негирала оптужбе.

Њихова одбрана заснива се на чињеници да нису веровали да је оно што чине силовање, јер нису били свесни да је она била у несвести и да стога није могла да да добровољни пристанак.

Пелико је упорно негирао да је то случај, инсистирајући да кад је регрутовао мушкарце преко интернета савршено им је јасно стављао до знања да ће његова жена спавати.

„Сви су они знали, не могу да тврде супротно“, казао је он.

Како је Француска реаговала на суђење?

Ужас поступака Доминика Пеликоа, пуки број мушкараца умешаних у овај случај и одлука Жизел Пелико да инсистира на отвореном суђењу значили су да је поступак привукао велику пажњу.

Десетине припадника јавности посећује судницу у Авињону сваки дан да би пружили подршку Жизел, поздрављајући је аплаузом и уручујући јој цвеће.

Широм земље појавили су се мурали са њеним препознатљивим изгледом са кратким пажом и округлим наочарима за сунце, а широм Француске одржани су скупови подршке.

Изнад свега, многи је сматрају заслужном за покретање разговора о култури силовања, мизогинији и хемијској потчињености.

Неколико феминистичких група сада захтева од владе да измени правну дефиницију силовања тако да обухвати добровољни пристанак, као што је већ случај у многим другим европским земљама.

„Друштво је већ прихватило чињеницу да је разлика између секса и силовања добровољни пристанак“, каже сенаторка Зелених Мелани Вогел, која је прошле године поднела предлог закона о силовању заснованом на добровољном пристанку.

„Кривични закон, међутим, није“, додала је она.