Зашто папа Фрања током 12 година није посетио родну Аргентину

Када је тадашњи надбискуп Буенос Ајреса, Хорхе Марио Бергољо, напустио аргентинску престоницу због учешћа у конклави у Ватикану на којој је требало да буде изабран наследник папе Бенедикта Шеснаестог, није знао да је ће то бити последњи дан у његовом родном граду.

У 76. години живота, годину старији од доби када бискупи и кардинали обично подносе оставку папи, Хорхе Марио Бергољо није сматран озбиљним кандидатом за упражњено место поглавара Римокатоличке цркве, кажу аналитичари.

„Када је напустио Буенос Ајрес и кренуо на конклаву, деловао је помало тужно.

„Припремао се за пензију у соби у Дому за свештенике у кварту Флоресу”, рекао је свештеник Гиљермо Марко из Надбискупије Буенос Ајреса за аргентински лист Кларин (Цларíн).

Ипак, на сопствено, али и изненађење целог света, Бергољо је ускоро почео понтификат који ће трајати 12 година.

Густаво Вера, близак пријатељ папе Фрање, открива за ББЦ Мундо да је у почетку папа мислио да ће његов понтификат трајати знатно краће.

„Мислио је да ће то трајати четири године, због његових година”, каже Вера, вођа аргентинске организације за борбу против трговине људима и ропства Ла Аламеда.

Са Бергољом се спријатељио још док је био надбискуп Буенос Ајреса.

Током Фрањиног понтификата, њих двојица су разменили стотине писама у којима се, каже Вера, папа увек интересовао за дешавања у његовој отаџбини.

„Понекад је коментарисао фудбал, понекад танго, понекад културне догађаје”, наводи Вера.

Папа је пажљиво пратио вести из Аргентине „до најситнијих детаља”, додаје.

„Фрања је одржавао везу са Аргентином.

„Током тих 12 година, увек је у његовом распореду било много Аргентинаца”, каже он.

Упркос томе, оно што је веома упечатљиво за његов понтификат је да за тих 12 година никада није посетио његову домовину.

Папа Фрања је посетио четири од пет земаља које се граниче са Аргентином.

Прво је отишао у Бразил, три месеца после избора 2013. године, затим у Боливију и Парагвај 2015., а потом и у Чиле 2018. године.

Посетио је и друге земље Латинске Америке, међу којима су биле Куба, Еквадор, Мексико, и Перу.

Зашто, онда, никада није отишао у Аргентину?

Одговор открива сложен однос који је папа Фрања имао са његовом родном Аргентином.

Многи су га волели и сада га оплакују, али га други памте као контроверзну личност.

Популарност која је опадала

Почетни понос који су многи Аргентинци осетили када је објављено да је њихов сународник постао први латиноамерички папа временом је замењен разочарањем.

Према истраживању Истраживачког центра Пјуа (Пеw Ресеарцх Центер), број испитаника који су имали позитивно мишљење о папи је са 91 одсто у 2013. пао на 64 одсто у 2024. години.

А негативно мишљење о папи је драстично порасло са три на чак 30 одсто.

Од шест латиноамеричких земаља које су биле обухваћене истраживањем, највећи пад у позитивном ставу према папи забележен је управо у Аргентини.

Конзервативци су га оптуживали да подрива историјске традиције које су им свете, док су реформатори од њега очекивали дубље промене.

На свако питање о могућој посети домовини, папа Фрања је увек давао неодређене одговоре.

„Волео бих да идем. То је мој народ, али још није у плану.

„Има још ствари које прво морају да се реше”, рекао је последњи пут када је упитан о посети Аргентини у септембру 2024. године, по повратку са турнеје по азијско-пацифичком региону.

Аргентинцима је било тешко да разумеју то оклевање папе.

„Када спортиста освоји светску награду, прво што уради је да оде кући и подели радост са његовим народом.

„За 13 година, Бергољо ниједном није отишао у његову земљу.

„То све говори”, написао је корисник друштвене мреже Икса Алан Брандо.

Недолазак папе у домовину посебно се осећао последњих година током дубоке економске кризе у Аргентини - инфлација је достигла готово 300 одсто на годишњем нивоу, а сиромаштво је нагло порасло.

Заробљен у 'раздору'

Густав Вера каже да је прави разлог што папа није отишао у Аргентину био његов страх да се његова посета не искористи у политичке сврхе.

„Увек је говорио да ће отићи у Аргентину када осети да може да буде инструмент националног јединства, да помогне у превазилажењу подела, да покуша да поново уједини Аргентинце”, каже Вера.

Тај „раздор” се односи на дубоку, вишедеценијску политичку и друштвену поделу у Аргентини између присталица и противника популистичког покрета перонизма, који је основао покојни председник Хуан Перон још 1940-их.

У земљи је широко распрострањено уверење да је папа Фрања био перониста, што је он негирао у књизи објављеној поводом десетогодишњице његовог понтификата 2023. године.

„Никада нисам био члан Перонове странке, нити сам био перонистички активиста нити симпатизер”, написао је.

„Ако бисмо имали перонистички поглед на политику, шта би у томе било лоше?”, додао је.

Тај коментар није убедио поборнике политичког центра и деснице у Аргентини, међу којима су и присталице последња два неперонистичка председника - Маурисија Макрија и Хавијера Милеија.

Пре него што је преузео дужност, садашњи крајње десничарски председник Аргентине Милеи је папу Фрању чак називао „отелотворењем зла на Земљи”, иако је по доласку на власт ублажио тон.

Неки Аргентинци су на друштвеним мрежама папу прозвали „Фрања К”, оптужујући га да је био превише близак са бившом председницом Кристином Киршнер, заговорницом левичарског перонизма, која је водила земљу од 2007. до 2015. године.

Али, Густав Вера каже да се током понтификата папа Фрања састајао са људима „из целокупног политичког и друштвеног спектра Аргентине”, међу којима су били и Маурисијо Макри и Хавијер Милеи.

'Грађанин света'

„Уместо да кривимо Фрању, ми Аргентинци би требало да се запитамо шта смо то радили да нисмо заслужили његову посету”, каже Вера.

Пријатељ преминулог поглавара Католичке цркве такође истиче да иако су папу критиковали у медијима и великим градовима, људи у другим деловима земље су га искрено вољели.

Вера верује да се папа Фрања ипак надао да ће посетити његову домовину.

„Није ми то рекао, али мислим да је крај каријере чувао за Аргентину, као да је она требало да буде последња станица његовог дугог путовања”.

Иако је одржавао везу са Аргентином, Вера каже да папа Фрања више није осећао да припада само једној земљи.

„Аргентинци верују да је био Аргентинац, али је он заправо био грађанин света”, закључује Вера.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]