Како сачувати здраво срце

Здраво срце је кључно за правилно функционисање организма.

Оно пумпа крв која преноси кисеоник и кључне хранљиве материје по целом телу.

Кардиоваскуларне болести су најчешћи узрок смрти на свету, због којих годишње умре скоро 18 милиона људи, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).

Четири од пет смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима последица су срчаног или можданог удара.

Кардиолози кажу да свакодневно можемо да радимо на одржавању здравља срца, што за одрасле значи пулс у стању мировања између 60 и 100 откуцаја срца у минути.

„Можемо да смањимо штету срцу још у раној животној доби здравом исхраном, вежбањем и избегавањем дуванских производа”, каже Еван Левин, кардиолог из Сједињених Америчких Држава (САД).

Али, да ли је довољно само имати здраво срце да се умањи ризик од срчаног удара?

Најпре, шта је срчани удар?

Срчани удар се дешава када се изненада блокира доток крви у срце.

Када се прекине доток крви која доноси кисеоник у срце, долази до оштећења или одумирања дела срчаног мишића.

Без хитне медицинске интервенције, срчани мишић може да претрпи трајна и неповратна оштећења.

Уколико је велики део срчаног мишића оштећен, срсце престаје да куца, што је познато као срчани застој, и често има смртоносан исход.

Половина смртних случајева од срчаног удара дешава се у прва три до четири сата након појаве симптома, и зато је кључно да се сваки симптом препозна и третира као хитно медицинско стање.

Најчешћи узрок срчаног удара је коронарна болест срца, накупљање масних наслага (плакова) на зидовима артерија услед чега се оне сужавају и отежавају нормалан проток крви.

Погледајте видео: Како очувати здравље срца

Само у САД-у, срчани удар годишње добије око 805.000 људи, од којих 605.000 први пут, а 200.000 су га већ раније имали.

То значи да отприлике сваких 40 секунди неко у САД-у доживи срчани удар, према подацима америчког Центра за контролу и спречавање болести (ЦДЦ).

Како да препознамо срчани удар?

Срчани удар може да се манифестује низом симптома, али најчешћи је бол у грудима, при чему се не јавља само оштар бол, већ и снажан притисак и стезање у грудима.

Код неких жена се осим бола у грудима јавља и бол у врату и рукама.

Почетни симптоми срчаног удара могу погрешно да се протумаче као покварени желудац, каже Ајлин Барсегијан, кардиолошкиња из Калифорније.

Међутим, за разлику од поквареног желуца, срчани удар често изазива бол који се шири ка другим деловима тела, као што су лева рука, вилица, леђа, и стомак.

Остали симптоми срчаног удара су вртоглавица или ошамућеност, појачано знојење, кратак дах, и шиштање у грудима.

Погледајте видео: Шта је инфартк и како настаје

Иако неки срчани удари наступају изненада, некада знакови упозорења могу да се јаве сатима, па чак и данима унапред.

Један од тих знакова упозорења може да буде бол у грудима који не престаје ни после одмора.

„После три сата без дотока крви, срчани мишић почиње да одумире.

„Саветујем да се сажваће аспирин док не стигне хитна помоћ”, каже Ајлин Барсегијан.

Ако мислите да имате срчани удар, потребно је да одмах потражите медицинску помоћ, наглашавају кардиолози.

„Свако треба да зна своје ризике - године, телесну тежину, навике пушења и конзумирања алкохола, као и породичну анамнезу.

„Ако имате више ових фактора ризика и осећатте притисак у грудима, обавезно позовите хитну помоћ”, истиче амерички кардиолог Еван Левин.

Како спречити срчани удар

Постоји више начина да се смањи ризик од срчаног удара, пре свега снижавањем крвног притиска и нивоа холестерола, и то правилном исхраном и редовном физичком активношћу.

Холестерол се налази у крви и неопходан је за изградњу здравих ћелија.

Међутим, повишен ниво одређених типова холестерола повећава ризик од кардиоваскуларних болести.

Здраве животне навике су нешто што свако може свакодневно да примењује ради заштите срца, кажу кардиолози.

Препоручује се исхрана богата влакнима која садржи мало масноћа, уз ограничење соли на највише шест грама дневно, јер прекомеран унос соли подиже крвни притисак.

Такође се саветује избегавање превише ултра-прерађене хране и намирница које садрже засићене масти, јер оне подижу ниво холестерола у крви.

У такве намирнице спадају месне пите, торте, бисквити, кобасице, путер, и производи који садрже палмино уље.

Уравнотежена исхрана треба да садржи незасићене масти које подстичу раст нивоа доброг холестерола и чисте крвне судове од наслага.

Намирнице богате незасићеним мастима су масне рибе, авокадо, орашасти плодови, и биљна уља.

„Медитеранска исхрана је одличан избор јер је научно потврђено да смањује ризик од кардиоваскуларних болести”, каже Ајлин Барсегијан.

Комбинација правилне исхране и редовне физичке активности сматра се једном од најделотворнијих начина за очување здравог срца.

Одржавање здраве телесне тежине смањује ризик од развоја повишеног крвног притиска.

Кардиолог Еван Левин препоручује најмање 30 минута вежбања дневно, пет дана недељно.

Али његов кључни савет за здрав начин живота гласи: „Никада немојте да пушите, нити да користите електронске цигарете”.

Америчко удружење за срце каже да је истраживање које је обухватило 24.927 људи показало да су они који су користили и класичне и електронске цигарете имали исти ризик од кардиоваскуларних болести као и они који су пушили само класичне цигарете.

Међутим, вероватноћа да пријаве кардиоваскуларне болести била је 30 до 60 одсто мања међу онима који су користили само електронске цигарете.

Удружење такође наводи да ће отприлике петина људи који су већ преживели срчани удар, доживети нови у року од пет година.

Ипак, примена лекова статина и езетимиба након срчаног удара може знатно да смањи ризик од новог, кажу истраживачи на Империјал колеџу у Лондону и Универзитету у Лунду у Шведској.

Ова два лека се користе за снижавање нивоа холестерола у крви.

„Имамо податке који су прикупљани деценијама и показују да што је ниво лошег холестерола нижи, то је и ризик од кардиоваскуларних болести мањи”, истиче Ајлин Барсегијан.

Пораст броја срчаних удара у старосној групи 18-44

Иако се општи ризик од срчаног удара повећава са годинама, подаци Националног центра за здравствену статистику САД-а показују да број случајева расте и код младих и средовечних.

У 2019. години, око 0,3 одсто људи старости од 18 до 44 године је доживело срчани удар, а до 2023. године, тај проценат је порастао на 0,5 одсто.

Пораст броја срчаних удара у овој старосној групи Левин приписује променама у животним навикама, међу којима су унос великих количина прерађене хране и недостатак физичке активности.

„Сви морамо више да се крећемо, не нужно да идемо у теретану, али да будемо физички активни.

„Забринут сам јер људи који раде од куће још од пандемије корона вируса све више усвајају нездраве навике које подразумевају и много седења”, упозорава он.

Познато је да пушење доприноси развоју атеросклерозе, накупљању масних наслага у артеријама, али кардиолози, попут Левина, изражавају забринутост и због још увек недовољно истраженог утицаја електронских цигарета на здравље младих.

„Генетски фактори ризика, попут породичне хиперлипидемије (повишени нивои липида/масти у крви), такође доприносе већем ризику од срчаних удара у ранијој животној доби”, истиче Барсегхиан.

„Али све се више сматра да и неки други чиниоци, попут стреса и лошег квалитета сна, доприносе свеукупном фактору ризика”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]