Лек против деменције можда се крије у мачкама - ево и зашто

Деменција код мачака може да се развије слично као Алцхајмерова болест код људи што отвара могућности за велике помаке у истраживањима, наводе научници.

Стручњаци са Универзитета Единбург анализирали су мозак 25 угинулих мачака које су имале симптоме деменције, међу којима су збуњеност, поремећај сна и повећано оглашавање.

Открили су нагомилано присуство токсичног амилоид-бета протеина, што је једна од карактеристика Алцхајмерове болести.

Научници су откриће описали као „савршен природни модел за Алцхајмерову болест", који ће им помоћи у истраживању нових лекова за људе.

„Деменција је болест која уништава, било да погађа људе, мачке или псе", каже Роберт Мекгешан, који је водио истраживање на Ветеринарском факултету Универзитета Единбург.

„Наши резултати показују изненађујуће сличности између деменције код мачака и Алцхајмерове болести код људи.

„То отвара врата за истраживање да ли нови обећавајући лекови за Алцхајмера могу да помогну и нашим остарелим љубимцима", додао је.

Микроскопски снимци открили су нагомилавање амилоид-бета протеина на синапсама, спојницама међу ћелијама мозга, код старих мачака које су имале симптоме деменције.

Захваљујући синапсама, преноси се порука између можданих ћелија, а њихов губитак доводи до смањених могућности размишљања и памћења код људи који бољу од Алцхајмера.

Тим научника верује да ово откриће може да им помогне да јасније разумеју овај процес, пружајући важан модел за проучавање деменције код људи.

Истраживачи су претходно проучавали генетски модификоване глодаре, иако ова врсте природно не обољева од деменције.

„Пошто се код мачака природно развијају ове промене у мозгу, ово пружа прецизнији модел болести него код животиња које се обично проучавају у лабораторијама", рекао је Мекгешан.

Да ли ће мачке имати користи од истраживања?

Истраживачи су пронашли доказе да ћелије које штите и помажу неуронима, познате као астроцити и микроглије, гутају погођене синапсе.

Тај процес је познат као синаптичко орезивање, који је важан током развоја мозга, али такође доприноси развоју деменције.

Ово откриће би могло да помогне и у разумевању и лечењу мачје деменције, каже професорка Данијел Ган-Мур са Ветеринарског факултета.

„Деменција код мачака је изузетно стресна и за мачку и за власника.

„Радећи оваква истраживања, схватићемо како на најбољи начин да их лечимо.

„Биће то сјајно за мачке, њихове власнике, људе са Алцхајмером и њихове ближње", рекла је.

Истраживање је објављено у научном часопису Еуропеан Јоурнал оф Неуросциенце

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]