Бели медведи на норвешком острву дебљи и здравији упркос мањку леда

Научници су очекивали супротно, али бели медведи на норвешком архипелагу Свалбарду у подручју Арктика, постали су дебљи и здравији од раних 1990-их.

И то у периоду када се морски лед постепено, али стално смањивао услед климатских промена.

Морски лед поларним медведима служи као платформа са које лове фоке, њихов главни извор масноћа.

Залихе масти медведима обезбеђују енергију и топлотну изолацију, а женкама омогућавају и производњу веома хранљивог млека за младунце.

Истраживачи су између 1992. и 2019. године пажљиво пратили тежину и величину 770 одраслих поларних медведа на Свалбарду.

Утврдили су да су током тог периода ове животиње постале знатно дебље.

Медведи су се на Свалбарду прилагодили губитку леда тако што су почели више да лове копнени плен, међу којима су ирваси и моржеви, сматрају научници.

Налази, објављени у научном часопису Сциентифиц Репортс, били су посебно збуњујући због утицаја климатских промена на Свалбард.

У истом периоду у којем је спроведено истраживање, број дана без леда у овом подручју је услед повећања температуре у свету порастао скоро за 100 дана.

То је темпо од око четири додатна дана без леда годишње.

„Што је медвед дебљи, то је у бољем стању", каже водећи истраживач Јон Арс из Норвешког поларног института.

„Очекивао бих супротно, погоршање телесне кондиције јединки с обзиром на значајан губитак морског леда", додаје.

Моржеви су у Норвешкој званично заштићени још од 1950-их, јер су били на ивици изумирања због прекомерног лова.

Заштита је помогла да се популација моржева опорави и очигледно је обезбедила нови извор масне хране за поларне медведе.

„Данас има много више моржева (које медведи могу да лове), а могуће је да сада и успешније лове и фоке", каже Арс.

Када фоке на располагању имају мање површине морског леда, оне се окупљају на тим ограниченим просторима, што поларним медведима пружа боље могућности за лов више јединки одједном, објашњава.

Ово су неочекивано добре вести за ове арктичке предаторе, али истраживачи верују да тренд вероватно неће потрајати.

Како морски лед буде наставио да се топи, медведи ће морати да оду даље у потрази за храном, при чему ће трошити више енергије и исцрпљивати драгоцене залихе масти.

Поларни медведи на Свалбарду су били једна од популација која се највише ловила у свету, све до увођења међународних мера заштите 1970-их, подсећа добротворна организација за заштиту белих медведа и њихових стаништаПолар Беарс Интернатионал.

Ови налази су можда повезани и са опоравком ове популације после тог интезивног периода лова, указују стручњаци.

Мере заштите, у комбинацији са порастом броја моржева, али и ирваса последњих деценија, изгледа да су дали привремени подстрек напретку белих медведа.

Резултати су „краткорочно позитивни", каже Џон Вајтман, главни истраживач у организацији Полар Беарс Интернатионал.

„Али телесна кондиција је само један део слагалице.

„Друга недавна истраживања ових медведа показала су да због већег броја дана без леда опада стопа преживљавања младунаца, као и млађих јединки и старијих женки", указује.

У другим деловима Арктика, климатске промене имају веома другачији, и знатно негативнији утицај на беле медведе.

На Арктику постоји 20 познатих засебних популација поларних медведа.

Пад броја јединки у западном делу залива Хадсона у Канади, где живи најјужнија и најбоље проучена популација белих медведа, непосредно је повезан са порастом температуре.

Вајтман каже да је јасно шта је дугорочно потребно поларним медведима - за опстанак им је неопходан морски лед.

„Губитак леда на крају значи смањење броја медведа, али (ово истраживање показује) да краткорочна слика може да буде веома специфична за поједине области", каже он за ББЦ.

„Дугорочно гледано, ако морски лед настави да се неконтролисано топи, знамо да ће бели медведи на крају нестати", упозорава.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk