Može li analiza krvi iz prsta da pomogne u dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti

Istraživanje koje se sprovodi u nekoliko zemalja ispituje da li analiza kapilarne krvi koja se vadi iz prsta može da se koristi za dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti.

Cilj studije, u kojoj učestvuje 1.000 dobrovoljaca starijih od 60 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), i Kanadi, je da otkrije biomarkere povezane sa ovom bolešću.

Dr Majkl Sandberg, lekar opšte prakse u Londonu, srećan je što učestvuje u istraživanju jer je gledao kako se njegova majka, koja je imala Alchajmerovu bolest, polako gasila.

Njegovi testovi na bolest su negativni, i kaže da je to bilo „ogromno olakšanje".

Studiju nazvanu Bio-Hermes-002 vode britanska dobrotvorna organizacija za medicinska istraživanja LifeArc i Fondacija svetske platforme za borbu protiv Alchajmerove bolesti, uz podršku Instituta za istraživanje demencije u UK-u.

„Ispitujemo prisustvo tri proteina, takozvanih biomarkera u krvi, koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću", kaže dr Đovana Lali, direktorka za strategiju i operacije u organizaciji LifeArc.

„Analizom koncentracije i nivoa tih proteina možda možemo da utvrdimo da li postoji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti".

Istraživanja su pokazala da abnormalni proteini, poznati kao amiloid i tau, mogu da se nagomilavaju u mozgu tokom 15 godina pre pojave prvih simptoma Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije.

Svi dobrovoljci će biti podvrgnuti najsavremenijim testovima na Alchajmerovu bolest, među koje spada pozitronska emisiona tomografija (PET) za istraživanje moždanih funkcija uz upotrebu radioaktivnog markera ili lumbalna punkcija radi uzimanja uzorka likvora (cerebrospinalne tečnosti).

Takvi testovi su skupi, invanzivni i traju dugo, i njima mogu da se podvrgnu samo dvoje od sto obolelih od Alchajmerove bolesti.

Zato se istraživači nadaju da bi analiza kapilarne krvi iz prsta mogla da bude revolucionaran način za otkrivanje ove bolesti.

Profesorka Fiona Karager, direktorka za politiku i istraživanja u Društvu za borbu protiv Alchajmerove bolesti, kaže da s obzirom da testovi još nisu široko dostupni u UK-u, „postavljanje tačne dijagnoze traje predugo".

„Uz nove terapije koje se razvijaju, rana i tačna dijagnoza mora da bude prioritet za britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS)", dodaje ona.

„Zato finansiramo rad na uvođenju testova krvi iz prsta na demenciju u NHS-u, da bi svako moga da dobije brzu i tačnu dijagnozu".

„Verujem da je znanje moć i veoma sam uzbuđen što ćemo možda moći da pomognemo ljudima kod kojih postoji rizik od razvoja demencije bez skupih snimanja i upotrebe igle", kaže Dr Sandberg, jedan od učesnika u istraživanju, kaže BBC.

Kada je Sandberg dobio rezultate, i snimak mozga i test krvi iz prsta su bili negativni.

„To je bilo ogromno olakšanje s obzirom na to kroz šta je moja majka prošla", kaže on.

Ovo je, naravno, samo jedna grupa nalaza.

Naučnici će morati da analiziraju rezultate svih 1.000 dobrovoljaca koji učestvuju u studiji da bi utvrdili koliko je analiza krvi iz prsta korisna za otkrivanje rizika od Alchajmerove bolesti.

Dr Emer Meksvini, neuroradiološkinja u privatnom centru za mentalno zdravlje ReCognition Health, angažuje neke od dobrovoljaca u UK-u.

„Ako ova studija bude uspešna, dobićemo univerzalan i tačan test koji može da otkrije prisustvo abnormalnog proteina amiloida u mozgu bez komplikovanih i skupih ispitivanja", kaže ona.

Upotreba biomarkera u krvi za utvrđivanje rizika od Alchajmerove bolesti je oblast istraživanja koja se veoma brzo razvija.

Prošle godine, regulatorna tela u SAD-u su odobrila analizu krvi za dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti.

Taj test podrazumeva klasično vađenje krvi pomoću igle i šprica.

U UK-u se sprovodi još jedno istraživanje koje ispituje da li primena testova krvi poboljšava i dijagnostiku i lečenje u stvarnim uslovima zdravstvene prakse.

Ključna prednost primene testa kapilarne krvi iz prsta je što bi ljudi mogli sami da ga obave kod kuće, a uzorak krvi bi potom slali poštom u laboratoriju na analizu, jer nije potrebno da se krv drži u hladnim uslovima.

Naučnici se nadaju da bi ovi testovi krvi u budućnosti mogli da se koriste kao alat za rano otkrivanje demencije kod starijih ljudi.

Do sada je studija obuhvatila 883 od planiranih 1.000 dobrovoljaca, a više od 360 je završilo sva ispitivanja.

Među učesnicima su kognitivno zdravi, ljudi koji imaju blaga kognitivna oštećenja i neki koji imaju rani stadijum Alchajmerove bolesti.

Najmanje 25 odsto dobrovoljaca biće iz nedovoljno zastupljenih grupa.

Očekuje se da će ispitivanje biti završeno 2028. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]