Provera istinitosti Trampovih tvrdnji iz govora u Davosu

U govoru u kojem je skakao sa teme na temu pred brojnim liderima na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu, američki predsednik Donald Tramp je izneo niz spornih tvrdnji.

Tramp se dotakao želje da preuzme Grenland od Danske - o čemu je rekao da „malo traži“, američkog doprinosa savezu NATO i energije vetra u Kini.

U govoru koji je trajao više od sat vremena bilo je mnogo lažnih tvrdnji kojima se pozabavio BBC tim za utvrđivanje činjenica.

Da li je Amerika 'vratila Grenland' posle Drugog svetskog rata?

Tramp nedeljama govori o želji da preuzme Grenland, uglavnom samoupravnu teritoriju Danske.

On tvrdi da je ostrvo od ključne važnosti za američku nacionalnu bezbednost.

„Mi smo vratili Grenland Danskoj“ posle Drugog svetskog rata, rekao je Tramp u Davosu, dodavši: „Koliko smo glupi bili što smo to uradili?“

Ali Grenland nije pripadao Americi da bi mogla da ga vraća.

Međunarodni sud je 1933. godine, kao prethodnik Međunarodnog suda pravde (ICJ), doneo odluku da Grenland pripada Danskoj.

Danska se predala Nemačkoj 1940, a godinu dana kasnije američki i danski predstavnici potpisali su sporazum koji omogućuje Americi da brani Grenland kako bi sprečili naciste da ga zauzmu.

To je dovelo do izgradnje američkih baza na ostrvu, kao i razmeštaja američkih vojnika.

Međutim, sporazum nije obuhvatao transfer suvereniteta, što znači da Grenland nikad nije postao američka teritorija.

Plaća li Amerika 'praktično 100 odsto' odbrane u NATO?

Američki predsednik je kritikovao NATO i tvrdio da „Sjedinjene Američke Države plaćaju praktično 100 odsto" u vojno-političkom savezu.

Za nivo doprinosa od zemalja članica NATO-a rekao je: „Nisu plaćali ni dva odsto, a sada plaćaju pet odsto“.

Nijedna od ovih tvrdnji nije istinita.

Poslednjih godina, američko trošenje na odbranu činilo je oko 70 odsto ukupnog trošenja zemalja NATO.

To je 2024. spalo na 65 odsto, a 2025. godine se procenjuje da je bilo 62 odsto, jer je trebalo da sve članice NATO prvi put potroše najmanje dva odsto sopstvenog bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu.

Američki predsednik je naterao ove zemlje da se obavežu na veće trošenje na odbranu, ali pet odsto o kojima govori Tramp je dugoročni cilj koji treba da bude postignut do 2035. godine.

Trenutno nijedna članica NATO ne troši toliko, jer se procenjuje da je čak i Poljska, koja izdvaja najviše od BDP-a na odbranu, potrošila nešto manje od 4,5 odsto 2025. godine.

Da li je tačno da Amerika ništa nije dobila od NATO-a zauzvrat?

Amerika „nikad nije dobila ništa“ od NATO i da „nikad nismo tražili ništa“, ustvrdio je Tramp u Davosu.

Na internet stranici NATO piše da je „kolektivna odbrana najosnovnije načelo NATO“, a Član 5 njenog osnivačkog sporazuma navodi da će se „oružani napad na jednu zemlju članicu NATO smatrati napadom na sve njih“.

SAD je jedina zemlja članica saveza koja se pozvala na Član 5, uradivši to posle napada od 11. septembra 2001. godine.

NATO zemlje su doprinele trupama i vojnom opremom za rat pod vođstvom SAD u Avganistanu koji je usledio.

Među tim zemljama bila je i Danska, koje je pretrpela najveće gubitke po glavi stanovnika od svih američkih saveznika.

Oni su uglavnom bili slati u najproblematičnije oblasti zajedno sa britanskim snagama u pokrajini Helmand.

Da li je tačno da Kina nema farme vetra?

Tramp je u Davosu kritikovao energiju vetra, što je njegova od ranije poznata meta, za koju je rekao da je deo „nove zelene prevare“.

Izdvojio je Kinu, tvrdeći da iako ona pravi mnogo vetroturbina, „nije uspeo da pronađe nijednu farmu vetra u Kini“.

Kina ima jednu od najvećih farmi vetra na svetu u Gansuu, koja može da se vidi iz svemira.

Kina generiše više energije vetra nego bilo koja druga zemlja, prema Our World in Data (Naš svet u podacima).

Njegova statistika pokazuje da je Kina 2024. godine generisala 997 teravat-časova iz vetra.

To je bilo više nego dvostruko u odnosu na Ameriku, koja je bila na drugom mestu.

Uzima li Velika Britanija 92 odsto prihoda od nafte iz Severnog mora?

Tramp je u govoru izdvojio i Veliku Britaniju, kritikujući njenu energetsku politiku.

Govoreći o nafti iz Severnog mora, Tramp je pogrešno izjavio: „Velika Britanija onemogućuje naftnim kompanijama da rade, uzimajući 92 odsto od svih prihoda.“

Naftne i gasne firme u Severnom moru plaćaju 30 odsto korporativnog poreza na prihode i još dodatnih 10 odsto preko toga.

To je više od 25 odsto korporativnog poreza koje plaćaju druge velike kompanije.

U novembru 2024. godine, vlada je povećala porez na neočekivanu dobit naftnim i gasnim kompanijama sa 35 na 38 odsto.

To ukupni porez na naftu iz Severnog mora diže na 78 odsto, koji se plaćaju na dobit, ne na prihode.

Porez na neočekivanu dobit, koji su uveli konzervativci 2022. kao odgovor na povećanje računa za struju, ističe 2030. godine.

Pogledajte video: Zašto Tramp želi Grenland

Da li je Tramp obezbedio 18 biliona dolara investicija za Ameriku?

Tramp je govorio i o investicijama koje je njegova administracija obezbedila za Ameriku.

„Obezbedili smo ulaganja od rekordnih 18 biliona dolara“, rekao je, a kasnije ponovio da je „uloženo 18 biliona dolara“.

Iznosio je slične tvrdnje i ranije - u oktobru je rekao da je SAD privukla investicije vredne 17 biliona dolara - ali ne postoje javno dostupni dokazi koji bi potkrepili tolike brojke.

Internet stranica Bele kuće, poslednji put ažurirana u novembru, trudi se da prati „nove investicije u američku proizvodnju, tehnologiju i infrastrukturu“.

Ona navodi da investicije pod Trampom iznose u zbiru 9,6 biliona dolara.

Najveća suma na spisku je ulaganje od 1,4 biliona u proizvodnju i industriju od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Na internet stranici ambasadi UAE u Vašingtonu piše da UAE „radi sa Trampovom administracijom na istorijskom ulaganju od 1,4 biliona dolara u SAD tokom naredne decenije“.

Greg Okler, statističar sa Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, rekao je za BBC da tragač Bele kuće „obuhvata obećanja koja se možda neće materijalizovati - na primer, trgovinski sporazum sa EU sada deluje zamrznuto zbog napetosti oko Grenlanda“.

Odbor za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta 21. januara je saopštio da će suspendovati sporazum „sve dok Amerika ne odluči da se vrati na put saradnje umesto konfrontacije“.

Iako je došlo do porasta stranih ulaganja u SAD tokom protekle godine, „biće potrebno nekoliko godina pre nego što rezultati inicijative Trampove administracije za investicije postanu očigledni“, rekao je Okler.

Izveštavanje: Tom Edžington, Lusi Gilder, Met Marfi, Nikolas Baret i Entoni Ruben

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk