Како се правилно одржава бочица за воду

Сваки пут када попијете гутљај из ваше бочице за воду, уносите бактерије у њу, а током дана оне могу да се размноже и до неколико милиона пута. Ево шта научници саветују да урадите да то спречите.

Карл Бенке се одувек питао колико је заправо чиста његова бочица за воду.

Када је у њу ставио папирне убрусе и протрљао их по зидовима бочице, уследило је изненађење.

„Убруси су били бели, све док их нисам извадио”, каже Бенке, стручњак за безбедност хране на Универзитета Пердјуу у Индијани, у Сједињеним Државама.

„Тада сам схватио да осећај да убруси клизе док сам чистио унутрашњост бочице није био због њеног материјала, већ због накупљених бактерија”, додаје.

Затим је осмислио како да спроведе истраживање.

Бенке и његове колеге заустављали су пролазнике у ходницима универзитета и питали их да ли би били вољни да уступе њихове бочице за воду за потребе истраживања које треба да утврди колико су чисте.

„Оно што је било посебно упечатљиво је број људи који нису желели да сазнају резултате.

„У суштини, знали су да је хигијена њихових бочица лоша или да је уопште не чисте, а то су подаци касније и потврдили”, присећа се Бенке.

Резултати су показали да су те бочице биле препуне бактерија.

Вредност светског тржиште бочица за воду за вишекратну употребу је 2024. године износила око 10 милијарди долара.

Истраживање спроведено међу здравственим радницима у Италији показало је да је половина њих користила бочице за воду за вишекратну употребу, а удео корисника ових бочица за пиће меду студентима био је између 50 и 81 одсто.

Иако нам помажу да будемо стално хидрирани, то што ове бочице носимо свуда где идемо и што из њих редовно пијемо течност може да представља ризик по здравље.

Дакле, да ли не треба уопште да их користимо или је могуће те ризике држати под контролом?

Шта се заправо налази унутар бочица за воду?

Иако је вода из чесме генерално безбедна за пиће, она садржи одређену количину микроорганизама.

Зато ако оставите воду у бочици неколико дана, то може да подстакне раст бактерија, каже Примроуз Фристоун, ванредна професорка клиничке микробиологије на Универзитету Лестеру у Уједињеном Краљевству (УК).

Бактерије које могу да изазову инфекције код људи најбоље успевају на температури од око 37 степени Целзијуса, али могу да се размножавају и на собној температури од око 20°Ц, објашњава Фристоун.

„Што дуже вода остаје у бочици на собној температури, више бактерија се размножава”, каже она.

Истраживање спроведено у Сингапуру, у Јужној Кореји, у којем је коришћена прокувана вода из чесме, што би требало да елиминише већину бактерија, показало је да број бактерија може брзо да порасте у бочицама током дневне употребе.

Истраживачи су открили да је количина бактерија у води из бочица које су користили одрасли у просеку порасла са око 75.000 бактерија по милилитру средином преподнева на више од један до два милиона по милилитру током 24 сата.

Фристоун каже да један од начина да успорите раст бактерија је да између употреба бочицу држите у фрижидеру, иако то не може потпуно да заустави размножавање бактерија.

Ипак, иако део бактерија потиче из саме воде, већина њих заправо долази од корисника бочице.

Било да бочицу носите на посао, у теретану или је само држите код куће, њена спољашњост ће бити препуна микроорганизама.

При сваком гутљају, ти микроби се лако преносе у унутрашњост бочице, заједно са бактеријама из ваших уста, објашњава Фристоун.

Корисници бочице који не перу редовно руке такође могу да унесу бактерије попут Ешерихије коли у њихове бочице, упозорава она.

„Ако након коришћења тоалета не водимо довољно рачуна о хигијени, бактерије повезане са изметом, попут Ешерихије коли, са наших руку могу да заврше на уснама”, каже она.

Такође, дељењем бочице са другима могу да се пренесу вируси.

На овај начин лако могу да се пренесу болести попут норовируса.

Људи генерално имају између 500 и 600 различитих врста бактерија у усној дупљи, наводи Фристоун.

„Оно што вама неће да изазове инфекцију, не значи да неће другима.

„Можете бити носилац инфекције, а да тога нисте ни свесни, јер наш имуни систем успешно штити наш организам”, додаје она.

Још један начин којим се подстиче раст бактерија у бочици јесте сипање било чега осим свеже воде.

Напици који хране нас, такође хране и микробе, тако да пића која садрже на пример шећер, могу да подстакну развој бактерија или буђи у бочици, објашњава Фристоун.

„Све осим воде је рај за бактерије и гљивице, посебно протеински шејкови”, каже она.

Ако сте икада оставили млеко у чаши неколико сати, вероватно сте приметили танки слој који остане на стаклу када млеко проспете.

Тај слој бактерије просто обожавају, каже Фристоун.

Како ове бактерије могу да утичу на нас?

Окружени смо бактеријама у земљишту, ваздуху и на сопственом телу, али важно је напоменути да је већина бактерија безопасна или чак корисна.

Вода контаминирана бактеријама као што је Ешерихија коли може да изазове пролив и повраћање, али не увек.

Ешерихија коли представља велику групу бактерија које се природно налазе у окружењу, али су и природни становници људских црева.

Тек када ове бактерије постану патогене, то јест када стекну особине које их чине штетним, могу да изазову болест.

Већина микроорганизама није опасна за људе, али они који имају ослабљени имунитет могу бити подложније инфекцијама, упозорава Фристоун.

Такође, вирусни гастроентеритис или стомачни вирус понекад могу да узрокују дугорочне промене у цревима.

„Наша црева се стално мењају, али у њима живи више од 1.000 различитих врста микроорганизама, тако да је промену састава тешко изазвати”, каже Фристоун.

„Превише је променљивих чинилаца да бисмо могли да дамо коначан одговор, али тровање бактеријама из бочице за воду сигурно не доноси никакве позитивне промене”.

Људи који су недавно узимале антибиотике, што може да утиче на њихову цревну флору, могу да постану осетљивији на друге инфекције.

Брис узет из бочице за воду за вишекратну употребу у просторијама редакције у Енглеској открио је да ове бочице могу да буду погодно тло за развој нових сојева бактерија које су отпорне на антибиотике.

У узорку из бочице за воду, истраживачи су открили врсту бактерије Клебсиелла гримонтии која је способна да образује биофилм и на иначе стерилним површинама.

Иако ова бактерија може да се нађе у нормалној микрофлори у цревима, може да изазове озбиљан пролив код људи који су недавно узимале антибиотике.

Уколико се у бочици развију буђ или гљивице, то може да изазове симптоме код свих који пате од алергија.

Међутим, важно је напоменути да у стручној литератури нема забележених случајева тешких обољења непосредно повезаних са употребом бочица за вишекратну употребу.

Наравно, то не значи да се такви случајеви не дешавају, јер је иначе веома тешко прецизно утврдити тачан извор инфекције.

Како треба чистити бочице за вишекратну употребу?

Карл Бенке је осечао да би требало да темељно чисти његову бочицу за воду и то је био окидач да пажљивије погледа шта све у њој налази.

Користио је бочицу са филтером, али је почео да примећује да вода из ње има непријатан укус.

„С времена на време бих је испрао врелом водом, и то би било све”, каже он.

Пошто су му папирни убруси открили колико је унутрашњост бочице заправо била прљава, Бенке и колеге су спровели детаљно истраживање о навикама људи у погледу употребе и чишћења бочица за воду.

Открили су да је нешто више од половине од 90 испитаника делило њихове бочице са другима, док је 15 одсто признало да их никада не пере.

Резултати су били очекивани, јер је ниво контаминације непосредно био повезан са тим да ли је неко уопште испирао или прао бочицу за воду.

Међутим, Бенке је такође утврдио да учесталост прања или начин прања није увек пресудно утицао на ниво контаминације унутар бочица.

Унутрашњост бочица које су пране четкицом или су стављане у машину за прање судова су имале најниже концентрације бактерија.

Бенке и његови сарадници истичу да је најделотвнорнији начин чишћења бочица прање у машини за судове са програмом за дезинфекцију.

Ипак, у закључку студије се наглашава да резултати можда нису потпуно тачни, јер су истраживачи морали да се ослоне на изјаве испитаника који су можда давали „друштвено пожељније” одговоре.

Такође је откривено да су бочице у којима су држани чај, кафа или сок биле знатно загађеније од оних у којима је била искључиво вода.

Редовно и темељно чишћење бочица је једини начин да будете сигурни да уз воду не уносите и штетне бактерије.

Чак и ако је вода у бочици стерилна, ваша пљувачка ће неминовно завршити унутра, заједно са траговима хранљивих материја који су идеална храна за бактерије, упозорава Фристоун.

Испирање бочице хладном водом није довољно, јер се тиме не уклањају биофилмови, клизави слојеви бактерија који могу да се образују на унутрашњој површини бочице чиме се стварају идеални услови за њихов развој, упозорава Фристоун.

Она препоручује да се ове бочице перу врелом водом (изнад 60°Ц), јер та температура уништава већину патогена, и да се обавезно користи детерџент за судове.

У бочицу треба сипати воду и детерџент, промућкати и оставити ту течност да стоји 10 минута, а затим је темељно испрати врућом водом.

Затим бочицу треба оставити да се осуши на ваздуху, јер микроорганизмима више прија влажно окружење.

Фристоун саветује да се бочица чисти након сваке употребе, или барем неколико пута недељно, и да никако не треба чекати да почне непријатно да мирише.

„Ако ваша бичица почне да смрди, већ сте закаснили.

„Тада је најбоље да је баците”, каже она.

Када темељно очистите бочицу, обавезно оперите руке пре него што је додирнете, додаје Фристоун.

Бенке сада има потпуно другачије навике у погледу употребе бочице за воду.

Пере је и суши на ваздуху сваке недеље, користи средство за избељивање и четкицу за бочице којом темељно чисти и поклопац и све друге делове.

Постоји ли врста бочице који би требало избегавати?

Иако нека истраживања показују да пластичне бочице имају више бактерија него оне од нерђајућег челика, мног је важнији начин чишћења.

„Најхигијенскије су оне бочице које је најлакше очистити”, каже Фристоун.

Додаје да је важно темељно очистити све делове бочице, као и спољашњост, поклопац и сламчицу ако постоји.

Међутим, постоји још један разлог због ког би требало изабрати металну, а не пластичну бочицу.

„Пластика обично садржи хемијске додатке који јој дају корисна својства као што су флексибилност, издржљивост, отпорност на топлоту, и малу тежину”, каже Амит Абрахам, ванредни професор клиничких здравствених наука у Катару.

„Ти додаци су физички везани за пластику, што значи да могу да исцуре у воду”, објашњава он.

Нека истраживања указују да ти додаци, попут бисфенола А (БПА), могу да наруше хормонски баланс, а повезују се и са повећаним ризиком од срчаних болести, можданог удара, дијабетеса, и других хроничних обољења.

Ови додаци могу да продру у воду, без обзира на то да ли је пластична бочица за једнократну или вишекратну употребу, каже Абрахам.

Такође, и сама пластика може временом да почне да се разграђује, чиме се повећава концентрација микропластике у води.

Зато су бочице од стакла или нерђајућег челика безбедније.

Међутим, какву год бочицу да изаберете, најважније је да је темељно и редовно чистите, јер ћете тако обезбедити да вода коју пијете није препуна штетних бактерија.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]