Мање кафе, живописнији снови

Да ли сте недавно смањили унос кофеина и имате утисак да имате најживописније снове у животу?

Иако смањење уноса кофеина може да има многе користи, од бељих зуба до ређих одлазака у тоалет, често се наводи и појава живописних (а понекад и страшних) снова.

То је чудан и специфичан ефекат за који многи тврде да се јавља у року од само неколико дана од смањења уноса кофеина.

Али, постоји ли за то научно објашњење?

Да погледамо шта кажу истраживања.

Како кофеин утиче на сан?

Кофеин је стимуланс који нас чини будним и помаже да држимо пажњу.

Делује тако што блокира хемијску супстанцу у мозгу која се зове аденозин.

Аденозин се обично накупља током дана док смо будни и активни.

До вечери, тај накупљени аденозин нам помаже да осетимо поспаност.

Током сна, аденозин се разграђује и ујутро се будимо освежени и спремни за нови дневни циклус његовог накупљања.

Када унесемо кофеин, он блокира сигнал аденозина.

Дакле, иако је аденозин присутан, не осећамо велику поспаност.

Када дејство кофеина престане, потреба за сном расте (такозвани 'кофеински пад').

Време полураспада кофеина је од три до шест сати, што значи да и после тог периода половина унетог кофеина остаје у нашем телу, и оно што је важно, и даље утиче на аденозин.

Због тога многим људима кафа поподне или увече може да отежа успављивање.

Како кофеин омета сигнал аденозина, може да узрокује испрекидан сан и смањи укупно време спавања.

То нарочито погађа дубок, регенеративни сан, познат као сан без брзих покрета очију - НРЕМ фазу сна, или миран сан.

Истраживања јасно показују да што касније и што више пијемо кафу, то је сан лошији.

Нема много непосредних истраживања о томе да ли смањење уноса кофеина чини снове живописнијима.

Већина студија усмерена је на утицај кофеина на сан, а не на оно шта се дешава током сна.

Ипак, знамо да су квалитет сна и снови тесно повезани.

Зашто мање кофеина значи живописније снове?

Иако нема чврстих доказа, многи људи пријављују исти утицај: већ неколико дана после смањења уноса кофеина почињу да имају живопосиније, детаљније или једноставно чудне снове.

Иако само смањење кофеина непосредно не изазива живописне снове, вероватно је да веза постоји.

Пошто кофеин може да скрати укупно време сна и узрокује буђења током ноћи (посебно ако се уноси касније у току дана), смањење уноса кофеина омогућава телу да се „опорави".

Када спавамо дуже и чвршће, повећава се и време РЕМ фазе сна (фаза брзог покрета очију).

Живописни снови су снови који делују стварно.

Могу да буду изузетно детаљни и јасни, често подразумевају снажне слике и осећања, и могу да буду толико интензивни да их понекад дуго памтимо.

РЕМ је фаза сна у којој је тело опуштено, али је мозак врло активан.

РЕМ је и фаза сна која је највише повезана са сновима.

Више сна у РЕМ фази значи и више прилика да наш мозак произведе живописне и разрађене снове.

Истраживања међу ветеранима показала су да су они који имају већи удео сна у РЕМ фази склонији да имају живописне снове.

РЕМ је и фаза сна из које се најчешће будимо током ноћи, а када се пробудимо из РЕМ фазе, велика је вероватноћа да ћемо се сећати снова јер су „свежи" у сећању.

Дакле, смањење уноса кофеина може да значи више РЕМ фазе сна, што доноси и више прилика за сањање, али и за памћење снова.

Наравно, и сан и снови су сложени.

Неће сви чим престану да уносе кофеин одмах имати живописне снове, а тај ефекат може да траје само неколико дана или недеља.

Суштина је да нема много чврстих доказа који повезују смањење уноса кофеина са живописним сновима, али веза би могла да постоји.

Кофеин утиче на сан, а сан утиче на наше снове.

А када избацимо кофеин из једначине, или га макар смањимо, мозак може да добије прилику да више времена проведе у РЕМ фази сна.

Све се своди на време уноса кофеина

Када помислимо на кофеин, обично нам падају на памет кафа и енергетска пића.

Али кофеин се налази и у одређеним газираним напицима, чоколади, чају, суплементима за тренинг, и неким лековима.

Кофеин има бројне користи, међу којима су и оне повезане са когнитивним функцијама и менталним здрављем.

На пример, нека истраживања показују да љубитељи кафе имају мањи ризик од депресије, а кофеин је повезан и са смањеним ризиком од неуродегенеративних болести попут Паркинсонове болести.

Кафа такође садржи витамине групе Б и антиоксиданте који су неопходни састојци здраве исхране.

За људе који раде у сменама, нарочито ноћу, кофеин је често начин да се изборе са умором.

Чак и они који не раде у сменама често не могу да почну дан без те прве (или друге) шољице кафе.

Ако не желите потпуно да избаците кофеин, али желите квалитетан и чврст сан, кључ је време када уносите кофеин.

Покушајте да избегавате кофеин најмање осам сати пре одласка у кревет и избегавајте велике дозе 12 сати пре спавања.

Спаваћате дуже и квалитетније, а ваши снови би могли да вас изненаде.

*Шарлот Гупта је истраживачица сна на Универзитету CQ у Квинсленду у Аустралији, а Кариса Гардинер је истраживачица на постдокторским студијама у области спортских перформанси, опоравка тела и нових технологија на Аустралијском католичком универзитету.

**Овај текст је написан на основу текста на порталу The Conversation и поново је објављен на основу јавне ауторске лиценце Creative Commons.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]